Na vlažnom zemljištu, ogolelim padinama, peščarama, u parlozima i na šutu nalazimo čitave tepihe cvetova podbela koji iz tla niču daleko ranije nego njegovi listovi. Pčele i insekti iz njih crpe svoju prvu hranu. Podbel uspeva na ilovači i na glinovitom zemljištu i takoreći njihov je simbol. Cvetovi podbela su prvi koje možemo skupljati za zimske zalihe. Zbog njegovih osobina da podstiče izlučivanje sluzi i smiruje upale, sa uspehom možemo da ga upotrebimo kod bronhitisa, katara grla i ždrela, bronhijalne astme i zapaljenja plućne maramice, pa čak i kod početne tuberkuloze pluća.
Kod upornog kašlja i promuklosti trebalo bi u toku dana više puta piti vruć čaj od podbela. Kasnije u maju kada se razviju listovi koji su s gornje strane zeleni a na naličju srebrnobeli i nalik na čoju, upotrebljavamo ih, zbog velike količine vitamina C, za čorbe i salatu.
Sveže oprani listovi izgnječeni u kašu i upotrebljeni kao obloga pomažu kod svakog težeg oboljenja pluća, kod crvenog vetra i kod povreda tkiva sa crvenomodrim oteklinama i upale sluzne kese (ciste). Dejstvo ovih oboga je zapanjujuće. Obloge sa jakim ekstratom od listova podbela primenjuju se kod skrofuloznih čireva. Inhalacije parom bilo od cvetova bilo od listova podbela treba treba da se primenjuje više puta dnevno kod hroničnog bronhitisa i kod iznenadnih napada gušenja.
Kod astme, trajnih oštećenja bronhija i tegoba karakterističnih za pušače, u proleće će izvanredno poslužiti dve do tri čajne kašike sveže isceđenog soka od listova podbela u toplom čaju.
