Da li možemo da utičemo na dužinu života?

Treba se boriti za svaki novi dan, a istraživanja pokazuju da itekako možemo da utičemo na dužinu života.

Rizici stila života

Dužina života zavisi i od ponašanja svakog pojedinca – stila života.

Faktori rizika imaju danas možda čak i presudnu ulogu koliko će neko živeti, a među njima su svakako najznačajniji:

– pušenje;

– nepravilna ishrana;

– nedovoljna fizička aktivnost.

Reč je o činiocima koji su odgovorni za pojavu većine hroničnih bolesti, a koje svaki pojedinac može da kontroliše.

Poznato je da pušenje izaziva petinu svih kardiovaskularnih bolesti. Rizik je veći ukoliko se sa pušenjem počelo pre 16. godine. Rizik raste sa godinama i viši je među ženama nego među muškarcima. Pa opet, procenjuje se da trećina odraslih puši. Ne zaboravite da svaka popušena cigareta skraćuje život za 15 minuta, a u proseku pušači žive 10 do 15 godina kraće od nepušača!

Smatra se da je nedovoljno uzimanje voća i povrća odgovorno za nastanak 20 odsto svih bolesti srca i krvnih sudova, a nepravilna ishrana jedan je od faktora rizika koji doprinosi nastanku gojaznosti, šećerne bolesti, povišenih masnoća u krvi, hipertenzije,raka i svih teskih oboljenja modernog savremenog coveka. Losa i pogubna ishrana u kombinaciji sa stresom dovodi do  pojave bolesti. Covek treba da se hrani biljnom hranom najzdravije presnom. Voce povrce zitarice i orasasti plodovi sadrze sve nutritivne elemente da bi nas organizam funkcionisao na pravilan nacin.

Nedovoljna fizička aktivnost značajno doprinosi starenju krvnih sudova . Odgovorna je za pojavu skoro svakog četvrtog slučaja srčanog udara. Svakodnevna polučasovna šetnja brzim hodom smanjuje rizik od srčanog udara za 18, a od moždanog udara za 11 odsto.

Četiri saveta kako da produžimo život

1. Fizička aktivnost – povećava koncentraciju, psihičku stabilnost ličnosti i dobro raspoloženje. – Uključite je u dnevni raspored aktivnosti, a obim, vrstu i intenzitet prilagodite godinama i zdravstvenom stanju  Za šetnju, vožnju biciklom, plivanje i slične aktivnosti treba izdvojiti svega 30 minuta dnevno, a možete i da koristite stepenice umesto lifta, ili izađete iz autobusa nekoliko stanica ranije i pešačite do kuće.

2. Pravilna ishrana – Obroke treba pripremati kod kuće i kad god je moguće izbegavati gotovu i brzu hranu, a jesti namirnice biljnog porekla. – Izbegavajte zasićene masti Oprez sa prerađenom hranom – često sadrži visok nivo soli.

3. Održavanje normalne telesne težine – gubitkom telesne težine i manjim dosoljavanjem hrane, snižava se krvni pritisak koji je faktor broj jedan za nastanak moždanog udara, a odgovoran je i za pojavu 50 odsto svih bolesti srca.

4. Život bez duvana (i u okruženju) – smanjuje rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova.