Izbegnite prehladu

Zima nam stiže, ali nikako da zaista stigne, visoke dnevne temperature, uz niske večernje, same po sebi mnogima izazivaju tegobe, i još su pritom za viruse i prehlade posebno plodno tlo.

Upravo zbog tih razloga, mnogi izbegavaju izlaske iz kuće i radije vreme provode u zagrejanim i zatvorenim prostorijama da se ne ne bi “prehladili”. Medutim, u većini slučajeva prehlada nije blisko povezana sa hladnoćom. Postoji i način kako se može sprečiti prehlada:

U prevenciji raznih vrsta prehlada, stručno rečeno zimskih respiratornih infekcija, važno je izaći iz zatvorenih prostora i biti i zimi aktivan, jer time zapravo pomažemo jačanju otpornosti na infekcije.

Naime, dugotrajan boravak u zatvorenim, zagrejanim i slabo provetrenim prostorijama ima za posledicu isušivanje disajnih puteva i dugotrajnu izloženost povišenim koncentracijama mikroorganizama u vazduhu. Ako se tome doda i jednoličnija zimska prehrana, zaista je moguće naći se u poziciji kako se zimi lako “prehladiti”.

Medutim, nekoliko jednostavnih rutina može pomoći optimalnom održavanju disajnog trakta i tako, ako ne sprečiti, svakako smanjiti broj, težinu i trajanje infekcija disajnih puteva. Zato uradite sledeće stvari:

1. Bez obzira na godišnje doba, a posebno zimi, vrlo je važno da smo primereno hidrirani, odnosno da pijemo dovoljno tečnosti. Smatra se da je odrasloj osobi dnevno potrebno oko 2,7 – 3,2 litre tecnosti. To, izmedu ostalog, osigurava primerenu vlažnost sluzokože disajnog trakta cak i kada je vazduh suv. Time se olakšava funkcija prirodnih mehanizama zaštite i cišćenja sluzokože disajnih puteva.

2. Prehrana tokom zime treba da osigura primerene količine vitamina A koji je ključan za obnavljanje epitelnih stanica sluzokože, proizvodnju imunoglobulina A (jedan od najvažnijih elemenata odbrane sluzokože) i regulaciju imunoloških reakcija duž površina kože i sluzokože. Najbolji izvori vitamina A su šargarepa i ostalo intenzivno crveno/narandžasto i intenzivno zeleno obojeno povrće (paprika, brokoli itd).

3. Konačno, redovno provetravajte prostorije u kojima se boravi i spava. Obavezno provetrite spavaće sobe ujutro, odmah nakon ustajanja. U prostorijama gde boravite dovoljno je nekoliko puta dnevno, na pet minuta otvoriti prozore/vrata da se vazduh zameni i ovlaži. Noću smanjite ili ugasite grejanje u spavaćim sobama.