Latinski naziv: Plantago major
Karakteristike po kojima se prepoznaje u prirodi:
Stabljika – jaka, duguljasta, glatka, visoka 15 do 45 cm.
Listovi – kod širokolisne vrste: listovi jajoliki (ovalni), nisu oštri, naglo zgrčeni duž donje ivice, sa duguljastom peteljkom; list tamnozelene boje dugačak 10 cm do 20 cm, širok 8 cm do 10 cm, ima 5-11 jakih vlaknastih rebara, glatke ili hrapave ivice koje su nejednako nazubljene. Vrsta sa kopljastim listovima: tamozelene boje, kopljasti i zašiljeni, na dugim i robusnim stabljikama koje imaju snažna rebra po dužini.
Cvetovi – kod širokolisne vrste: rascetani ili gusti klinasti četvorodelni cvetovi braonkasto-ružičaste boje, dužine oko 12 cm. Vrsta sa kopljastim listovima: listovi su kratkog vrha, načičkani sitnim, bodljičastim beličastim četvorodelnim cvetovima, sa izduženim tankim prašnicima.
Plod – ćelije sadrže dva do četiri semena u šiljku biljke.
Ukus – blago jedak, skuplja usta ako se okusi.
Miris – nema.
Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Koren, listovi, šiljci cvetova, semenke.
Lekovito dejstvo: Rashladni alterativ, čistač (depurator), diuretik, emolijens, sredstvo za rashlađivanje, sredstvo za otvaranje kanala, antiseptik, sredstvo za rane, protivotrov, stiptik, antisifilitik, antihelmintik (vermicid).
Koren i listovi ženske bokvice imaju blago difuzno (razlivaju se po organizmu) i stimulišuće isceliteljsko dejstvo na krvotok. Ovi delovi biljke takođe pomažu sistem žlezda za lučenje tako što isceljuju oboljenja limfnih čvorova i epidermalna oboljenja i poremećaje na koži.
Ženska bokvica je odličan lek za oboljenje bubrega i bešike. Ona je takođe delotvoran lek protiv otrovnih ujeda i uboda. Za oko sat vremena može da izvuče otrov iz svežih ujeda ili uboda.
Ovo je najbolja biljka u prirodi protiv trovanja krvi. Ženska bokvica umanjuje otok i potpuno isceljuje organ ili ekstremitet u slučajevima kada trovanje čini nužnim hitnu amputaciju. Najzad, ženska bokvica je veoma korisna za olakšanje bolova i isceljivanje problema sa debelim crevom. Ova dragocena biljka se često nalazi na zemljištu koje je blizu naseljenih mesta, ili mesta koja ljudi često posećuju: parkovi, sportski tereni i tome slično.
Lekovita upotreba: Otrovni ujedi i ubodi, furunkuli, karbunkuli, tumori, zapaljenje, skrofula, ekcem, gljivično oboljenje usta i grla, trovanje krvi, maligni čirevi i čirevi koji krvare, krvarenje manjih rana, proliv, hemoroidi, posekotine i ogrebotine, erizipel, opekotine, krasta na glavi, leukoreja, lumbago, mokrenje u krevet, sifilis, hidropsija, zubobolja, gliste, gnojne rane, svrab, ringworm (lišaj na koži), mastitis, modrice.
Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, prah, tinktura. Glicerin se može upotrebljavati radi očuvanja.
Doziranje:
Tečni ekstrakt: 1/2-1 čajna kašičica.
Infuzija: 60 ml, 3 do 4 puta dnevno.
Prah: 1 g do 3 g.
Tinktura: 1/2-1 čajna kašičica.
Preuzeto iz knjige: dr Džon R. Kristofer ŠKOLA PRIRODNOG LEČENJA
