Da li su „prirodni“ kupovni sokovi zaista zdravi?

Koliko ljudi započne dan tako što popije čašu prirodnog soka sa doručkom? Jabuka, grožđe, pomorandža, ananas, multivitamin… postoje razni sokovi koji će zadovoljiti svačiji ukus. Zabluda je što mnogi veruju da je ispijanje voćnih sokova jednako ili bolje od konzumiranja celog voća. Stoga, voćni sokovi sokovi se smatraju zdravim. Reč „voće“ je povezano sa zdravljem. Međutim, voćni sokovi sadrže više šećera od ostalih pića. Iako voćni sok sadrži hranljive materije i antioksidanse, ove pozitivne osobine ne umanjuju količinu šećera.

Mi smo žrtve obmanjujućih etiketa na ovim pićima. 

Etikete na kojima piše „100% prirodno“ i „ne sadrži koncentrate“ utiču da mislimo da je sok sveže isceđen i čuvan u specijalnim kontejnerima kako bismo mi zaista uživali u prirodnom soku. Istina je zapravo da mi uopšte ne konzumirano prirodne sokove. Voćni sokovi se zapravo skladište u rezervoarima iz kojih se iscrpljuje kiseonik, a sokovi u njima mogu stajati i do godinu dana pre pakovanja. Ovaj proces uklanja dosta bogatog voćnog ukusa i nutrijenata, tako da proizvođači zatim dodaju šećer kako bi povratili taj ukus.

Zapamtite, ne postoje zdravi sokovi u prodavnicama. Zdrav sok morate sami iscediti.

Ovo ne znači da kupovni voćni sokovi ne sadrže ništa zdravo u sebi. Sok od narandže sadrži vitamin C, vitamin B, kalijum, folat i antioksidanse. Međutim, kada se sveže ceđen sok uporedi sa kupovnim sokom vidimo da je nutritivna vrednost kupovnog soka neuporedivo manja, dok taj isti sok sadrži više kalorija. Evo šokantnog primera… sok od jabuke u odnosu na Koka-Kolu. Uzmite na primer po čašu soka od ova dva pića. Sok od jabuke sadrži 165 kalorija i 39 grama šećera što je jednako 9,8 kašičica. Čaša Koka-Kole sadrži 140 kalorija i 40 grama  šećera što je jednako 10 kašičica šećera. Istina leži u šećeru.

Glavni uzrok gojaznosti je konzumiranje šećera iz napitaka.

Jetra postaje vrlo preopterećena šećerom kada se ta pića progutaju. Kao da ste brzo pojeli 5 narandži kada ste popili samo jednu čašu soka. Šećer koji sadrže ovi sokovi se naziva fruktoza, a jetra je odgovorna za metabolizam ove supstance. Previše šećera je previše posla za jetru, a ova prekomerna količina se pretvara u mast. Tečni šećer je povezan sa visokim nivoima triglicerida, insulinskom rezistencijom, povećanom masnoćom na stomaku i povišenim nivoima LDL holesterola (loš holesterol).

Masna jetra se uglavnom javlja kod ljudi koji unose prevelike količine šećera. To se dešava zato što jetra dobija svakodnevno previše šećera te ga lageruje u obliku glikogena (masne ćelije).

Mnogi gojazni ljudi se čude zašto se goje kada slabo jedu a piju dosta sokova. Tajna je u tome što oni unose više kalorija i šećera preko slatkih sokova, ali te kalorije ne osete zato što ih sokovi ne mogu zasititi. Celo voće u prirodnom obliku je uvek bolji izbor. Nemojte kažnjavati svoju jetru i struk samo da biste zadovoljili svoje ukuse. Nemojte piti kalorije već ih jedite kako biste imali koristi od hranljivih materija i vlakana koje voće može da ponudi.