Sočivo se zamagljuje, tako da se oči ne mogu dobro fokusirati na objekat koji se posmatra. U kasnijim fazama bolesti sočivo se zatamnjuje i tako dolazi do slepila. Obično je samo jedan deo oka zamagljen ili zatamnjen, ali se to može postepeno proširiti na celo oko.

 

 

Katarakta je posledica strukturalnih promena u proteinskim vlaknima sočiva. Te promene čine da jedan deo sočiva ili celo bude zamagljeno. Katarakta se uglavnom razvije na oba oka, ali je obično jedno oko više oštećeno. Ako je u pitanju središnji deo sočiva ili celo sočivo, može doći do potpunog gubitka jasnoće i viđenja detalja, s tim da bi se još uvek mogla primetiti razlika između svetlog i tamnog. 

 

Urođena katarakta se javlja kod dece čije su majke imale rubeolu tokom prva tri meseca trudnoće ili ako dete ima galaktozemiju. To je nasleđena nesposobnost pravilnog varenja galaktoze (vrste mlečnog šećera zvanog laktoza). Ova katarakta se obično ne pogoršava. Potpuno izbacivanje mlečnih proizvoda iz ishrane sprečava se razvitak oboljenja kod odraslih. Pušači, oni koji uzimaju steroide i oni koji su doživeli trovanje teškim metalom mogu dobiti kataraktu.

 

U jednoj studiji, žene koje su pušile 30 cigareta dnevno pokazale su 60% veći rizik od dobijanja katarakte.

 

Traumatska katarakta nastaje usled udaraca koji oštete prednji deo sočiva, štetnih hemikalija, jakog infracrvenog zračenja ili X-zraka. Zračenje uzrokuje štetu očima preko slobodnih radikala, tako da sočivo počinje da apsorbuje vodenkasto staklasto telo, postaje zamagljeno i mora se onda otkloniti da bi se povratio vid.

 

U ostale uzroke spadaju: hipoparatiroidizam, Daunov sindrom i atopični dermatitis, kao i visok nivo šećera u krvi i nizak nivo kalcijuma. Visoki nivoi šećera kod dijabetesa i hipoglikemije teraju ćelije u sočivu da upijaju velike količine glukoze. On se pretvara u sorbitol – nerastvorljivu formu šećera. Tako se oko postepeno kristalizuje i nastaje katarakta. Što se duže vremena ima dijabetes, veća je opasnost od katarakte. 

 

Pokazalo se da boje za kosu uzrokuju kataraktu. Samo 23% onih koji ne koriste boje za kosu dobija kataraktu, dok 89% onih koji koriste je dobijaju. 

 

Uzrok mogu biti i: komplikacije sa tumorom, odvajanje mrežnjače, iritis, glaukom i jaka miopija.

 

Istraživanja pokazuju da je veći rizik od katarakte kod ljudi koji su pod stresom, koji imaju alergije ili koji su jeli morsku hranu (i tako progutali metil-živu).

 

Poznato je da nastanku katarakte doprinosi duževremenski nedostatak vitamina C ili B2.

 

Katarakte su najčešći oblik slepila kod starijih ljudi, i ne treba ih ignorisati kada se pojave.

 

Dr Džon D. Haf, oftalmolog iz Teksasa, kaže da 9 od 10 pacijenata može da se izleči od katarakte u ranim fazama oboljenja uz pomoć prirodnih lekova. Ali, to ne može da učini samo jedan lek, već samo kombinacijom više njih. evo informacija koje vam mogu biti od pomoći:

 

 

– Dobro se odmarajte noću. Nemojte sedeti pred televizorom do kasno u noć! Tako se umaraju oči i iritiraju X-zracima istovremeno.

 

– Jedite zdravu hranu: voće, povrće i ispod nabrojane nutritiente. Jedite žitarice u celom zrnu, mahunarke i orašaste plodove. Veoma je važno da jedete kvalitetnu hranu! Uzimajte dovoljno vitamina E, C, B kompleks (naročito B1 i B2), selen, cink, bioflavanoide, 1-glutamin, 1-arginin, 1-cistein i glutation. Ako imate dijabetes, uzimajte hrom. Pazite na holesterol, sorbitol (veštački zaslađivač), nezasićene masne kiseline i plombe ispunjene živom (amalgame). Naročito je važan vitamin C, B2 štiti kristalasto sočivo. Korisni su i: bakar, mangan i ulje od lanenog semena (1-2 kašičice dnevno).

 

– Flavonoid kvercetin je poznat po tome što blokira akumulaciju sorbitola u oku. Neki preporučuju i lipoičnu kiselinu.

 

– Nemojte konzumirati mleko, sir, sladoled, morsku hranu i mast.

 

– Noču stavite kap meda u kraj oka. To će pomoći apsorpciju kristala.

 

– Antioksidanti sprečavaju nastanak katarakte. Zamaglenost vida je prozrokovana štetom koju nanose slobodni radikali, a upravo njih antioksidanti uništavaju.

 

– Izvori antioksidanata: najbolji antioksidant je vitamin A, koji bi trebalo da uzimate u obliku karotenoida, poput beta-karotina (sok od šargarepe). Zeleno i žuto voće i povrće je bogato njime. U druge antioksidante spadaju vitamin C i E, flavonoidi i selen. Magnezijum i mangan su takođe važni za dejstvo antioksidanata. Po jednom harvardskoj studiji, 50 mg karotenoida svakog drugog dana znatno umanjuje rizik od raka, kardiovaskularnih oboljenja i katarakte. Sok od šargarepe je izvanredan način da uneste karotenoide i antioksidante u telo!

 

– Nane su dobri izvori antioksidanata: mačja metvica, pitoma nana i ruzmarin. Isto se odnosi i na đumbir i kurkumu.

 

– Supstance poput nikotina, otrovnih teških metala, insekticida i drugih, stvaraju slobodne radikale i uništavaju antioksidante. Zasićene masti i pržena hrana sadrže puno slobodnih radikala. Steroidni lekovi mogu da izazovu kataraktu kod osobe bilo kojeg uzrasta. Izbegavajte aspirin, komercijalne antihistamine i kortizon.

 

– Određena vrsta hrane sadrži antocijanozide, koji poboljšavaju vid: borovnica, brusnica, kupine, maline, grožđe, šljive, divlje trešnje.

 

– Istraživanja su pokazala da se uzimanjem ekstrakta borovnice (80-165 mg dnevno, sa 25% antocijanidina) sa vitaminom E (400 IJ dnevno) sprečio napredak katarakte kod pojedinih pacijenata.

 

– Papain u papaji pomaže varenju proteina. Ako se pravilno ne vari, proteini se nagomilavaju u sočivu.

 

– Vežbajte rano ujutru i izbegavajte duže izlaganje suncu. Ultraljubičasto zračenje može da izazove ili pogorša kataraktu. Naočare za sunce treba da imaju oznaku Z80.3. Kupovna sočiva treba da imaju UV-zaštitu. Solarijumi takođe štetno utiču.

 

– Povremeno odmaranje tokom dana je dobro za vaše oči. Naizmenična primena hladnog i toplog tuša stimuliše cirkulaciju i pravilnu hormonalnu ravnotežu.

 

– Tinktura za oči po recepti dr Šulca pomaže u lečenju katarakte.