Srčana oboljenja su ubica broj jedan kod „civilizovanih“ naroda. 

 

Jedan od razloga što ovo može delovati zbunjujuće jeste povezanost svih stvari među sobom: ishrana, visok krvni pritisak, arterioskleroza, ateroskleroza, angina i druga degenerativna srčana oboljenja.

 

Glavni uzrok većine srčanih oboljenja jeste ateroskleroza. A ona nastaje usled visokog nivoa holesterola u krvi, koji je dalje uzrokovan hranom siromašnom antioksidansima i ishranom bogatom životnjskom mašću i hidrogenizovanom biljnom mašću.

 

 

Simptomi mogu biti: mučnina, znojenje, kratkoća daha, vrtoglavica, nesvestica, zabrinutost, teškoće pri gutanju, povraćanje, iznenadno zujanje u ušima i gubitak govora.

 

Medicinski termin za srčani napad je angina.

 

Sam srčani napad može da se oseti kao intenzivan pritisak na srce. Dolazi do snažnog bola, koji može trajati nekoliko minuta. Često se proširuje na ramena, vrat, ruke i vilicu.

 

Ali, to može biti manji napad, koji izaziva samo malo neprijatnosti. Ponekad se misli da je u pitanju loše varenje. Ponekad uopšte i nema simptoma. Ovo se zove „pritajeni srčani napad“.

 

Angina pectoris je bol ispod grudne kosti koji se javlja u prekidima. Traje 30-60 sekundi. To je jak stežući bol u grudima, koji se često širi od srca ka levom ramenu i ruci. 

 

 

Kratkoća daha, bledilo, umor, nagomilavanje tečnosti, naročito oko članaka (edem).

 

Šta je srčani napad i šta ga izaziva? U ovom tekstu daćemo pregled problema i uz par dodatnih specifičnih sugestija odgovoričemo na ovo pitanje.

 

Kardiovaskularni sistem počinje od srca, koja radi kao ventil krvi. Krv se preko vena i arterija šalje po svim delovima tela. 

 

Naziv „kardivaskularna oboljenja“ odnosi se na nekoliko problema koji mogu zaustaviti rad srca i dovesti do smrti:

 

1 – Koronarna bolest je jedna vrsta kardiovaskularnog oboljenja. Arterije koje ishranjuju sam srčani mišić nazivaju se koronarne arterije. Ali, ako one postanu sužene, onda do srca ne dolazi dovoljno kiseonika i nutritienata, a manje se ugljen-dioksida i otpadnih produkata izbacuje. Ovaj nedostatak kiseonika izaziva stežući jak bol u grudima, obično nakon jela ili napora. Prisutan je oštar bol u sredini grudi, koji nazivamo angina pektoris ili samo angina. Bol se uglavnom povlači kada obolela osoba miruje, ali to je predznak onoga što sledi.

 

Napad angine mogu uzrokovati stres, napor, obilan obrok (naročito kad se jede kasno uveče), prevelika hladnoća, emocije, itd. U proseku nakon prvog napada angine obolela osoba živi još 5-7 godina.

 

2 – Ako koronarne arterije kroz koje prolazi krv postanu potpuno ili u većoj emri blokirane, tako da krv ne dolazi do određenog dela srca, onda dolazi do srčanog napada ili infarkta miokarda (izumiranje dela tkiva srčanog mišića). Srčani napad ne ubija uvek. Međutim, bio on slabiji ili jak, uvek se nanosi nepopravljiva šteta srcu.

 

3 – Problem može da ne bude u srcu, već u arterijama koje ga ishranjuju. Arterije otvrdnu (arterioskleroza) i kada tuda prođu holesterol i drugi materijali dolazi do nastanka ugruška (koji se zove i tromb). Otvrdnjeni zidovi nisu dovoljno elastični da propuste tu grudvicu. Arteriosleroza je glavni krivac kod većine fatalnih srčanih napada.

 

4 – Nedostatak kiseonika i nutritienata može dovesti i do grčeva koronarnih arterija, što za posledicu ima srčani napad. 

 

5 – Zatim, postoji i hipertenzija (visok krvni pritisak), što je još jedna vrsta kardiovaskularnog oboljenja, koja takođe može dovesti do srčanog napada. Kada srce pumpa krv, ona kruži po telu relativno brzo. Mišićne kontrakcije srca proizvode određenu količinu pritiska, koja proseđuje to pumpajuće delovanje po telu. Ali, ponekad pritisak postane previsok. Ovde isto nije problem u srcu. Evo nekoliko stvari koje povisuju pritisak:

 

– Otvrdnjavanje arterija (arterioskleroza) je glavni uzrok. Njihovi nekadašnji elastični zidovi održavali su pritisak nižim.

 

– Začepljene arterije – drugi uzrok hipertenzije je smanjenje arterija u veličini (unutrašnje dimenzije). Arterije počnu da liče na stare vodovodne cevi, na čijim se zidovima lepi različiti materijal. Problem izaziva višegodišnje konzumiranje određene hrane (mast iz mesa, zasićene masti, hidrogenizovane biljne masti, margarin, maslac, čiups, i drugo). 

 

– Unošenje prevelikih količina natrijuma tokom dužeg vremenskog perioda još jedan je uzrok hipertenzije. Rešenje je da se ne jede hrana koja sadrži natrijum (zaslanjena hrana).

 

– Postoji još čitav niz potencijalnih uzročnih faktora: hipertiroidizam, oboljenje bubrega, poremećaj adrenalnih žlezda ili hipofize, nasleđe.

 

Nažalost, nećete osetiti nikakav bol dok vam arterije sve više budu otvrdnjavale i sužavale se (a obe stvari izazivaju hipertenziju). Tako da ljudi nastavljaju da žive i da jedu na pogrešan način, sve dok jednog dana ne dođe krizni period.

 

 

Do sada smo samo govorili o srčanom napadu, koji predstavlja prekid dotoka krvi do srca. Ali postoji i problem otkazivanja srca, koji predstavlja nedovoljni otok krvi od srca, odnosno, srce ne snabdeva ostale delove tela sa dovoljnom količinom krvi. Zatajenje srca može biti akutno (privremeno) ili hronično. Evo nekoliko problema koji vremenom mogu snaći srce:

 

1 – Aritmija. Otkucaji srca nisu pravilni. To je uzrokovano problemima u ćelijama srca koje šalju električne signale u toku pumpajućih sekvenci.

 

2 – Palpitacija je lupanje srca, bilo da je srčani ritam pravilan ili ne.

 

3 – Tahikardija je kada srce previše brzo kuca u stanju mirovanja.

 

4 — Bradikardija kada srce previše sporo kuca u stanju mirovanja.

 

5 – Nepravilni otkucaji (preskačući otkucaji) su prerani otkucaji srca, kada ponekad pauze između dva otkucaja traju duže.

 

6 – Fibrilacija i pulsacija su malo drugačiji. Dolazi do jedne greške u električnim signalima, te se signali otkucaja šalju do srčanog mišića, koji se zbog toga grči, umesto da normalno ispumpava krv.

 

7 – Valvularna bolest se odnosi na nekoliko problema u vezi sa srčanim zaliscima, jer se ne otvaraju /ili ne zatvaraju kako bi inače trebalo. Ponekad je reč o urođenoj malformaciji, a ponekad je uzrok reumatska groznica ili endokarditis (infekcija srčanog mišića).

 

 

Postoji velik broj različitih problema sa koronarnim arterijama, drugim arterijama i srčanim mišićem. Evo nekih od njih:

 

1 – Srčana hipertrofija (uvećano srce) nastaje kada srce više ne može normalno da funkcioniše. Ono radi tako jako da se uveća. Ali, to ga samo slabi. Uzrok leži u veoma teškom protoku krvi kroz arterije.

 

2 – Zatajenje srca je hronično stanje koje dovodi do nakupljanja tečnosti u srcu i nastanku edema na stopalima i člankovima. Nakon manjih napora osoba teško diše.

 

3 – Zastoj srca nastaje kada srce prosto prestane da kuca. Pošto do mozga ne dolazi sveža krv, osoba pada u nesvest. Čest uzrok leži u koronarnim arterijama.

 

Neretko postoje i drugi problemi sa srcem koji ga slabe. Oni nemaju veze sa arterijama:

 

1 – Karditis je infekcija srčanog mišića, koju ponekad izaziva reumatska groznica. Može doći do trajnog oštećenja srca.

 

2 – Endokarditis je infekcija endokardijuma – jedne membrane koja liči na kesu i koja obavija srce. Ljudi sa oštećenim imunim sistemom (sida i drugo) mogu da je dobiju, mada uzrok može biti i operacija zamene oštećenih srčanih zalistaka. Dolazi do trajnog oštećenja srca.

 

3 – Kardiomiopatija obuhavata nekoliko srčanih oboljenja, uključujući uvećanje jedne ili više komora, rigidnost srčanog mišića, itd. U uzroke spadaju urođeni defekti i određene bolesti.

 

 

Bolesti srca i krvnih sudova (srčani napad, šlog i drugi poremećaji srca i krvnih sudova) vodeći su zdravstveni problem zapadnog sveta. Preko 50 miliona Amerikanaca ima ovaj problem, mada mnogo njih nije svesno, jer se simptomi nisu pojavili. Evo kratkog osvrta na neke činjenice koje treba znati, kako biste izbegli probleme koji dovode do srčanog napada:

 

 

– Obavezno pijte dosta vode tokom dana i svakoga dana! U ovome ne možete pogrešiti. Lepljiva usporena krv je glavni uzrok problema sa srcem i krvnim sudovima. Ako osetite da vas srce malo muči, odmah popijte dve čaše vode!

 

– Nemojte jesti meso. Mast se nalazi u svim vrstama mesa. Nemojte jesti meso ili ga bar retko jedite ako „morate“ i živećete duže. Dobro je poznato da vegeterijanci žive duže od ostalih. Kod njih ima manje koronarnih obolenja, srčanih napada i zatajenja srca.

 

– Jedite manje obroke.

 

– Nemojte jesti rafinisanu hranu, prerađenu, prženu, belo brašno ili brzu hranu.

 

– Nemojte jesti nijednu vrstu masti ili ulja (masna hrana, meso, margarin, maslac, puter od kikirikija, hidrogenizovano ulje), zasićene (životinjske) masti, hidrogenizovana biljna ulja i pregrejana ili oksidisana biljna ulja. Din Orniš kaže ovako: „Samo će ishrana skoro bez imalo životinjske masti, ulja i holesterola smanjiti nivo holesterola u krvi kod svakog čoveka“. Uradite tako da biste smanjili nivo holesterola, triglicerida i mokraćne kiseline.

 

– Povrće, voće, žitarice i mahunarke ne sadrže zasićene masti koje štete srcu i kojih ima u mesu i mlečnim proizvodima. Ali zato sadrže dosta vlakana koja pomažu srcu, i bogata su vitaminima i mineralima. Izbegavajte previše ugljenih hidrata (naročito rafinisanih) i šećera. Šećer povećava nivo triglicerida, mokraćne kiselina, krvnog pritiska i lepljivost trombocita.

 

– Beli luk smanjuje nivo LDL holesterola, a povećava od HDL „dobrog holesteola“.

 

– Joristite hladno ceđena biljna ulja ili još bolje sirova ulja. Svakog dana uzimajte 1-2 kašičice nekuvanog lanenog ulja. Ono sadrži omega-3 i omega-6 masne kiseline, koje smanjuju lepljivost trombocita – krvnih elemenata koji se nagomilavaju i stvaraju krvni ugrušak, koji dalje začpljuje arteriju i izaziva srčani napad. Da ne biste imali višak holesterola u krvni sudovima, potrebno je da imate visok nivo HDL holesterola.

 

– U ishranu obavezno ubacite prirodne emulgatore masti (naročito lecitin).

 

– Jedite hranu koja sadrži dosta vlakana (žitarice u celom zrnu, braon pirinač, mahunarke i sveže voće i povrće. Jedna 6-godišnja harvardska studija nad 40000 osoba poazala je da oni koji su jeli dosta vlakana smanjili su rizik od srčanog napada za dve trećine.

 

– Nemojte jesti mnogo kikirikija; ali kada ih jedete po malo, neka na njima ostane ona crvenkasta ljuska, jer ona sadrži jedinjenje koje štiti srce – oligomerne procianidine (OPC). To su snažni antioksidansi koji sprečavaju ne samo srčani napad, već rak i šlog. Njih ima dosta i u povrću i korici grožđa.

 

– Nemojte konzumirati MSG (mononatrijum-glutamat).

 

– Pronađite hranu na koju ste alergični i izbacite je iz ishrane.

 

 

– Unesite sve potrebne minerale i vitamine, putem hrane i dodataka. Kalcijum magnezijum i kalijum su važni, ali i vitamini A, B, C i E. Jedite Nova Scotia Dulse i norveški kelp.

 

– Korisni antiokaidansi su: ulje od pšeničnih klica (koje povećava nivo kiseonika za 30%), vitamin E (400 IJ), uz selen, piknogeno, koenzim Q10 (30 mg), ekstrakt ginka i ruzmarin.

 

– Tri vrste vitamina B (folna kiselina, B6 i B12) pomažu da se aminokiselina homocistein pretvori u druge dve aminokiseline koje ne oštećuju koronarne arterije (tako da arterijski plak može da se zalepi na njih). Oko 30% srčanih problema delom su uzrokovani visokim nivoom homocisteina. Svakog dana uzimajte 800-1000 mg folne kiseline, 400 mcg B12 i 50 mg B6.

 

– Rizik od srčanog napada smanjen je za 40% kod medicinskih sestara koje su uzimale dodakte vitamina E. u jednom drugom istraživanju sproveden je pregled muškaraca kojima je ugrađen bajpas; oni koji su prethodne dve godine uzimali dodatke vitamina E imali su manje oštećenja na arterijama.

 

– Odrasle osobe ne treba da unose previše vitamina D (iz mesa, mleka, jaja i sunčeve svetlosti). Uzimanje više od 3000 jedinica dnevno doprinosi gomilanju plaka i otvrdnjavanju arterija, što može dovesti do kalcifikacije koronarnih arterija. Ali zato karotin (provitamin A), iz pomorandži i žutog voća i povrća, ne stvara ovaj problem.

 

 

– Tonične biljke koje ojačavaju srce su: ekstrakt gloga, aleva paprika, đumbir, beli luk i ekstrakt sibirskog ginka. Predlažemo da probate dr Šulcove tinkture za srce, cirkulaciju i antibiotik.

 

– L-karnitin pomže u rastvaranju masnih rezervi oko srca. Q10 i germanijum jačaju vene i krv i ćelije snabdevaju kiseonikom. 

 

– U Evropi glog se koristi kao tonik za srce (u vidu sirupa, ekstrakta ili svežeg soka). Bobice, listovi i cvetovi sadrže bioflavonoid projanidin, koji je od pomoći obolelila od srčane insuficijencije. Američki herbalisti takođe preporučuju ovu biljku.

 

Glog se hiljadama godina koristi kao biljni lek za srce. Naučno se izučava od 19. veka. Prevashodno cvetovi, a i plodovi, sadrže flavone glikozide (polifenole), koji deluju na srce i krvotok. Još nekoliko drugih jedinjenja takođe deluju na srce kao tonik. Glog sprečava uništavanje ATP-a i tako ćelijama daje više energije i povećava kontraktinu snagu srca. Dobar je za srčanu insuficijenciju (slabo srce) i aritmiju (poremećaj srčanih otkucaja). Ublažava anginu pektoris, tako što povećava količinu krvi u koronarnim arterijama i smanjuje grčeve u njima. Poput belog luka, glog drži krvni pritisak na normali, snižavajući ga kod onih koji imaju visok pritisak.

 

– Čaj od ruzmarina je blagi tonik koji pomaže burebzima da smanje edem izazvan slabom radu srca.

 

– Ekstrakt semena grožđa sadrži polimerne proantocianidine (OPC); on snižava krvni pritisak koji može uzrokovati srčani napad.