– Nemojte unositi mnogo soli i bilo šta što sadrži natrijum (pogledajte ambalaže na proizvodima!). Nemojte piti vodu koja je omekšana hemijskim putem, jer ona sadrži natrijum.

 

– Ne pijte kafu, jer kofein sprečava razlaganje adrenalina, što za posledicu ima isti efekat kao i snažan stres. Previše kofeina udvostručava rizik od koronarnog oboljenja srca.

 

– Ne pijte alkohol.

 

– Nemoje pušiti duvan. Opasnosti duvana po srčani napad i druge probleme srca detaljno su potkrepljene istraživanjima.

 

– Nemojte uzimati lekove.

 

– Pobrinite se da budete dovoljno fizički aktivni. Sedentarni način života vas može ubiti. Idite napolje i radite nešto. Ovo je ekstremno važno! Ni sva zdrava hrana sveta vam ne može pomoći, ako samo sedite kod kuće. Redovna aktivnost kontroliše telesnu težinu, snižava pritisak, snižava šećer u krvi, povećava HDL (dobri holesterol), ublažava emocionalni stres i sprečava srčana oboljenja. Vežbajte napolju 4-6 puta sedmično. Ali, ako ste već preživeli srčani napad, onda budite veoma pažljivi – mada i dalje treba da budete aktivni.

 

– Tuširanje toplom i hladnom vodom je odličan način za poboljšanje cirkulacije. 

 

– Održavajte telesnu težinu.

 

– Ako imate visok krvni pritisak, upotrebite prirodne metode da ga snizite. Pogledajte poglavlje „Hipertenzija“.

 

– Kineska naučna istraživanja pokazala su da je zatvor značajni činilac kod mnogih slučajeva. srčanog napada.

 

– Posebni problemi: dijabetes ili kostobolja, uzimanje pilula za kontrolu rađanja, trovanje teškim metalima, srčani problemi članova porodice, život pod velikim stresom, agresivna narav. 

 

– Ako napade angine proživljavate noću, izdignite prednji deo kreveta za 7,5-10 cm. To će umanjiti napade, jer više krvi ide ka nogama, a manje je opterećenje za srčane arterije.

 

– Uradite sve što je gore navedeno do sad, i živećete mnogo duže.

 

Kako proveriti puls: što češće proveravajte svoj puls. Najbolje je da ga prvo proverite ujutru čim ustanete. Ako je ispod 60 otkucaja po minutu, onda je u redu. Ali ako je iznad 80 u stanju mirovanja, to i nije tako dobro; to znači da možda nastaje hipertenzija ili je već imate. Oko 25% ljudi koji su iskusili srčani napad pre toga nije imalo nikakvo simptome. Stoga, počnite odmah da jedete i da živite zdravo.

 

Lak način za proveru pulsa: stavite prst na jednu stranu vrata, i gledajući na sat, brojte otkucaje 15 sekundi. Broj otkucaja zatim pomnožite sa 4. Ako ste izbrojali 15 otkucaja, onda je u redu, jer vam je puls 60. ali ako ste izbrojali 20, onda nije u redu, jer vam je puls 80. odmah nakon laganog trčanja, otkucaja ne treba da bude više od 30, to jest,  puls 120.

 

Natrijum je problem koji se mora rešiti, jer on povećava rizik od srčanih oboljenja. Evo šta treba da izbacite iz svoje ishrane:

 

– Kuhinjska so. Umesto toga koristite male količine Nova Scotia Dulse i norveškog kelpa.

 

– MSG (mononatrijum-glutamat) – pojačivač ukusa.

 

– Dijetalna gazirana pića.

 

– Konzervirano povrće.

 

– Komercijalna hrana.

 

– Soda-bikarbona.

 

– Hrana koja sadrži prezervative.

 

– Hrana sa kolagenim vlaknima.

 

– Omekšanu vodu.

 

– Proizvode od saharina.

 

– Hrana koja sadrži inhibitore buđi.

 

– Određene vrste lekova.

 

– Određene paste za zube.

 

– Ako imate bilo kakvih problema sa srcem, posetite lekara. Prevencija – zdrav način života i zdrava hrana – ključ je uspeha.

 

 

1. Srčano oboljenje – nemojte jesti prženu hranu, izbegavajte vitamin D, već unosite esencijalne masne kiseline, poput hladno ceđenog ulja od pšeničnih klica ili lanenog semena; unosite selen, vitamin E i 5-10 tableta lucerke svakog dana, i ako je potrebno, dodatak hlorovodonične kiseline. Svakog dana šetajte napolju pola sata i u kući stalno treba da imate 30-minutnu rezervu kiseonika, uvek spremnu za upotrebu.

 

2. Palpitacije – ne unosite MSG, kofein, šećer i prerađena hranu. Izbegavajte alergene iz hrane (hranu koja vam smeta). Unosite vitamin B1, B3, C, selen i kalijum.

 

3. Srčana aritmija – izbegavajte alergene iz hrane i MSG. Dodajte selen, hrom, magnezijum kalijum i koenzim Q10. zrok može biti hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi).

 

4. Nervoza srca – uzroci su anemija i manjak stomačne kiseline. Unosite B1, B12 i gvožđe.

 

5. Angina – ako preživite, uzimajte kalcijum, magnezijum esencijalne masne kiseline i dodatne vitamine i minerale. Svakog dana budite fizički aktivni pola sata. Smanjite unos vitamina D iz svih njegovih izvora (meso, riba, mlečni proizvodi…) i izbegavajte kodein, šećer i dim cigareta.

 

6. Zatajenje srca – uzroci su oboljenja pluća i visok krvni pritisak. uzimajte vitamin B1 i selen.

 

7. Infarkt miokarda – ako preživite, treba da se unosi vitamin C zbog rada creva, vitamin E, selen, vitamin A (u vidu beta-karotina). Uzimajte dodatke hlorovodonične kiseline.

 

Evo informacija o mastima i uljima: životinjsko meso sadrži masti. Nemojte ga jesti, jer ono povišava nivo holesterola. I pojedina biljna ulja su problem: ona koja su rafinisana, tretirana jakom toplotom i delimično (ili sva) hidrogenizovana ulja.

 

Zagrevanje ulja menja je iz oblika cis u abnormalni oblik trans (zovu se transmasti), koji može izazvati srčano oboljenje, isto kao i životinjske masti. Koristite samo hladno ceđena ulja, i to ne previše.

 

Zatim, treba nešto reći i o LDL i HDL holesterolu. Ovo je takođe važno, ako želite da živite duže. Da biste bolje razumeli dole navedene podatke, pročitajte i poglavlja ove knjige o smanjivanju triglicerida i holesterola. Tamo ima mnogo više informacija.

 

Sve vrste masti (i masti i ulja) prenose se putem krvi u oblik molekula od proteina i masti, koji se zove lipoprotein. Psotoje dve vrste: lipoproteini velike gustine (LDL), koji su veliki molekuli holesterola, i lipoproteini male gustine (HDL), koji su manji molekuli sa više proteina a manje holesterola i triglicerida.

 

Visok nivo LDL-a povećava rizik od koronarnog srčanog oboljenja, dok visok nivo HDL-a čini suprotno. Zbog toga je odnos ove dve vrste holesterola veoma bitan. Lekari ga čak koriste i za porcenu mogućnosti da čovek dobije srčani napad. Preko HDL-a čovek izbacuje višak holesterola iz krvi! Oni ga nose putem krvi u jetru, gde se pretvara u žuč i izbacuje iz tela. Evo nekoliko podataka o ishrani, do kojih se došlo nakon otkrića značaja HDL-a:

 

 

– Jedite vlakna iz klica. Ona smanjuju nivo holesterola i triglicerida, povećavaju HDL i smanjuju LDL, i sprečavaju vraćanje žuči iz creva u jetru. Tako da vlakna iz klica rade tri dobre stvari za vaše telo.

 

– Vitamin C povećava nivo HDL-a  i smanjuje nivo LDL-a, i aktivira proces pretvaranja holesterola u žučne soli. Uzimanje 1-2 g dnevno smanjue nivo holesterola za 30% (što iznosi 400 jedinica ili više). Vitamin C smanjuje i nivo triglicerida.

 

– Vitamin E pomaže u rastvaranju krvnih ugrušakaširi krvne sudove i čuva kiseonik, tako da srce ne mora da radi previše intenzivno. Zbog svog antioksidantnog delovanja, on takođe sprečava da masne kiseline postanu toksične.

 

– Vitamini B grupe sprečavaju da se holesterol nagomilava u krvnim sudovima u vidu plaka.

 

– Laneno ulje (i ulje od pšeničnih klica u manjoj meri) sadrži omega-3 ksieline, koje smanjuju lepljivost trombocita, snižavaju nivo holesterola i povećavaju nivo HDL-a.

 

– Lecitin je najbitniji kod iskorišćavanja masti i holesterola u telu. On u značajnoj meri smanjuje nivo holesterola u krvi.

 

– Pivski kvasac i hrom smanjuju nivo LDL-a i doprinose da se smanjuje ateroskelrotični plak.

 

– Beli luk smanjuje nivo holesterola i triglicerida, povećava nivo HDL-a i smanjuje lepljivost trombocita. Pored toga, on normalizuje krvni pritisak.

 

– Jelo od lucerki (od semena) sadrži saponine, koji sprečavaju žuč da se vraća u jetru.

 

– Protein iz soje smanjuje nivo holesterola u krvi.

 

– Treba napomenuti da ugradnja baj-pasa ne sprečava pojavu drugog srčanog napada, niti produžava život. To nije lek za koronarnu aterosklerozu i jaku anginu, kao što se to tvrdilo. Baj-pas nije rešenje, već samo hitna „popravka“ koja ne otklanja uzrok problema. Poznato je da ako se ne načine promene u ishrani i načinu života, nakon nekoliko meseci ili godina baj-pasevi postaju beskorisni. Svake godine se potroši 9 milijardi dolara na njih (300 hiljada slučajeva godišnje po 30 hiljada dolara za jedan baj-pas).

 

– Srećom, čak i najteži slučajevi srčanog oboljenja mogu se izlečiti, zahvaljujući otrkićima na polju ishrane.