Početni simptomi su intermitentna klaudikacija (bolovi u nogama i mogućno stopalima, koji prestaju kada se odmara), visok krvni pritisak, koji dovodi do angine – bolova u grudima, i srčani napad.

 

 

Arterioskleroza i ateroskleroza su dve posebne važne bolesti, mada će ovde biti zajedno analizirane, jer su problemi, njihovi efekti i lekovi veoma slični.

 

Arterioskleroza je otvrdnjavanje zidova arterija, a ateroskleroza je otvrdnjavanje plaka na zidovima, što uzrokuje i da zidovi arterija otvrdnu (originalna definicija je mnogo složenija od ove).

 

Otvrdnjeni zidovi izazivaju visok krvni pritisak; ali isto čine i krvni sudovi ispunjeni otvrdnjenim plakom koji ih sužava. Krajnja posledica u oba slučaja jeste srčani napad.

 

Glavna razlika među njima je u tome što je arterioskleroza otvrdnjavanje samih zidova (prevashodno usled plaka), a ateroskleroza nagomilavanje plaka u arterijama, tako da se prostor kojim teče krv sve više sužava.

 

Kod arterioskleroze te nagomilane supstance se sastoje najviše iz kalcijuma, a kod ateroskleroze od masnih supstanci, na prvom mestu holesterola (proteina u krvi). Ali, uglavnom sve te supstance naprave jednu neobičnu mešavinu, zajedno sa lipoproteinima, masnim kiselinama, krvlju i fibroznim ožiljnim tkivom.

 

Oba stanja u suštini imaju isti efekat na cirkulaciju krvi, i jedno i drugo izaziva otvrdnjavanje arterija, visok krvni pritisak i vremenom dovode do jedne od sledećih stvari: angine (bol u grudima posle napora), srčanog napada (kada srce više ne može da izdrži nedostatak krvi) i šloga (kada krv ne dolazi do nekog dela mozga). Na kraju mže doći do smrti, ali i ne mora. Problem je u tome što se delovi plaka lako otkinu. Oni onda putuju kroz arterije i zaglave se u nekoj užoj arteriji. Kada se to dešava u srčanoj arteriji, dolazi do angine ili srčanog napada, a kada se dešava u moždanoj arteriji, dolazi do šloga.

 

Da stvar bude gora, ne samo da arterioskleroza i ateroskelroza povišavaju krvni pritisak, već i visok krvni pritisak pogoršava oba ova stanja.

 

Uzroci su povišen nivo holesterola i triglicerida, i jedenje hrane koja sadrži mnogo holesterola (meso, jaja, mleko i mlečni proizvodi). U ostale uzroke spadaju: pušenje, visok krvni pritisak (hipertenzija), gojaznost, dijabetes, emocionalni stres, nedostatk fizičke aktivnosti i postojanje bolesti kod članova porodice. Što je osoba starija, veći je rizik od bolesti.

 

 

Ateroskleroza je najčešći oblik obolejnaj arterija u Americi i najčešće se javlja u nogama (to se zove periferna ateroksleroza). Glavni je uzrok smrti kod ljudi starijih od 65 godina i 50% ljudi starih između 65 i 70 godina umire od nekog oblika ove bolesti.

 

Početni simptomi su: intermitentna klaudikacija, to jest, bol u nogama (obično u listu, ponekad stopala ili neki drugi deo nogu) koji se pogoršava pri keretanju a prestaje pri odmaranju; slabost, utrnulost i teške noge. Ovo su simpotmo ateroksleroze u nogama (periferne ateroksleroze), ali bol se ređe može javiti i u rukama.

 

Postoji jedan kućni test koji možete uraditi da biste proverili da li se radi ovom problemu: proverite puls u svojim nogama i stopalima. Za to postoje tri načina: možete blago pritisnuti gornji deo stopala, unutrašnji udubljeni deo članka i udubljeni deo iza kolena. Ako ne osećate puls, to znači da se arterije možda sužavaju.

 

 

 

– Pijte dovoljno tečnosti! Pijte destilovanu vodu.

 

– Stroga vegeterijanska ishrana (bez mleka i jaja) odličan je način da izbegnete probleme sa arterijama. Naročito korisnim za njih smatra se brokoli, prokelj, šargarepa, tikva, slatki krompir i dinja. Sve vrste svežih sokova od voća i povrća.

 

– Jedite hranu koja sadrži dosta vlakana, a nema masti i holesterol. Najviše jedite voće, povrće i žitarice. Važno je tamnozeleno lisnato povrće. Pšenične mekinje i druga slična vlakna nisu efikasna kao ona iz voća, povrća i mahunarki.

 

– Jedite hranu koja je bogata vitaminom E: orašasti plodovi, semenje i žitarice u celom zrnu.

 

– Koristite samo hladno ceđena ulja (od soje, kukuruza, pšeničnih klica, lanenog semena). Nemojte ih nikad zagrevati, već ih samo stavite po svojoj hrani za stolom.

 

– Beli luk kada se jede sa hranom koja sadrži holesterol smanjuje mogućnost da se holesterol zalepi za arterije. Snižava nivo holesterola, povećava HDL i sprečava nastanak krvnih ugrušaka. Mnoga istraživanja su ovo potvrdila.

 

– Patlidžan snižava nivo holesterola u krvi.

 

– Hrom (pivski kvasac, žitarice u celom zrnu, dodaci) isto snižava holesterol.

 

– Dodaci vitamina A u obliku beta-karotina (sok od šargarepe), tablete B grupe (uključujući B6, B12, niacin i folna kiselina), vitamin C (sk limuna), bioflavonoidi (300-600 mg) i vitamin E (400 IJ).

 

– Pored svog antioksidantnog dejstva, vitamin E pročišćava arterije od ožiljaka, rastvara krvne ugruške i za 80% smanjuje lepljivost trombocita za plak arterijskih zidova.

 

– B vitamini pomažu u metabolizaciji masti. Niacin širi male arterije i snižava holesterol. Vitamin C i bioflavonoidi štite zidove krvnih sudova. Selen pomaže vitaminima C i E protiv plaka na arterijama. Lecitin se meša sa mastima, tako da ih je moguće iskoristiti u telu, i uništava postojeći plak.

 

-  Ostali dodaci koji će vam trebati su: kalcijum (zeleno lisnato povrće, mahunarke i suvo voće), magnezijum, selen, cink i lecitin (1-2 kašičice). Svi oni su važni, zajedno sa gore navedenim vitaminima.

 

– Lucerka je bogata saponinima koji se vezuju za holesterol u crevima i sprečavaju apsorpciju.

 

 

– Izbegavajte rafinisani šećer. Dokazano je da povišava nivo holesterola i time doprinosi aterosklerozi.

 

– Nemojte jesti životinjske proteine, jer definitivno postoji čvrsta povezanost između konzumiranja mesa i kardiovaskularnih oboljenja.

 

– Nemojte konzumirati prerađenu, nezdravu hranu, mlečne proizvode, belo brašno, začinjenu ili prženu hranu, kao i pite, sladoled, so, žumance, šećer, kafu, kole, nikotin i alkohol.

 

– Ako znate da ćete imati problema sa arterijama, nemojte koristiti ulja.

 

– Nemojte jesti životinjsku mast, hidrogenizovana ulja, transmasna ulja, margarin i maslac. Ulje od kikirikija i kokosa doprinosi nastanku ateroskleroze.

 

– Istraživači sa univerziteta u Viskonsinu dokazali su da obrano mleko ne snižava holesterol.

 

– Nepodnošenje glukoze povećava rizik od ateroskleroze za 100%. Održavajte nivo šećera u krvi. Nemojte jesti slatkiše i slično.

 

– Previše vitamina D povišva nivo holesterola u krvi.

 

– Izbegavajte stres i situacije koje ga izazivaju kod vas.

 

– Gojazni ljudi moraju da smršaju. Čak i 20% ili više od idealne telesne težine znatno povećava rizik od ateroskleroze. Koja je vaša idealna telesna težina? Pretpostavite 45 kg na prvih 1,5m visine. Tome dodajte po 0,6 kg na svaki centimetar više od toga za žene, a 1 kg za muškarce.

 

– Nemojte pušiti niti konzumirati nikotin u bilo kom obliku. Izbegavajte pasivno pušenje.

 

– Nemojte uzimati dodatke ajkuline hrskavice, jer tako možete sprečiti produkciju novih krvnih sudova, potrebnih za ubrzavanje cirkulacije krvi.

 

– Eliminišite sve izvore trovanja metalima (poput aluminijumskog ili bakrenog posuđa, bakarnih ili olovnih cevi, keramike obložene olovom, kontaminirane vode, i drugo). Poznato je da se toksični metali, pored drugih mesta, nagomilavaju na zidovima arterija.

 

– Rendgenski zraci povećavaju rizik od arterioskleroze.

 

– Nemojte uveče jesti obilni obrok; najbolje je da pojedete samo malo voća i običnog hleba za večeru, i to, nekoliko sati pre spavanja.

 

– Nemojte nositi tesnu odeću (pojaseve, kaiš, podvezice, duge čarape itd.)

 

– Izbegavajte zatvor, jer on slabi jetru i bubrege, i usporava protok krvi. Kinezi leče ljude od šloga tako što prvo leče zatvor.

 

– Alkohol se odmah po upotrebi pretvara u zasićenu mast, kao i prevelike količine šećera i ugljenih hidrata. Zato ih izbegavajte.

 

– Nemojte piti ništa što sadrži kofein.

 

 

– Umereno i redovno vežbajte. Najbolje je da se šetate. Polako vežbajte, ali redovno održavajte tempo. Nemojte se izlagati velikim naporima dok ne budete snizili nivo holesterola.

 

– Održavajte ekstremitete toplim zbog cirkulacije.

 

– Povremeno proveravajte svoj krvni pritisak. Kupite merač pritiska da ga imate kod kuće.

 

– Helaciona terapija znatno pomaže kod ateroskleroze i drugih problema sa cirkulacijom krvi.

 

 

 

– U korisno bilje spadaju: ginseng, borovnica, veprina, piskavica, fo-ti, beli luk, đumbir, glog, azijska bokvica i kurkuma.

 

– Glog (80-200 mg) sadrži bioflavonoide koji sprečavaju sužavanje krvnih sudova, a time i bol i anginu. Snižava holesterol i leči ateroskleorozu. 

 

– Borovnica smanjuje lepljenje trombocita. Bromelain (iz ananasa) takođe sprečava lepljenje trombocita, ublažava anginu i sprečava sužavanje krvnih sudova. Kurkumin (žuti pigment u kurkumi) snižava holesterol i sprečava zgrušavanje. Piskavica umanjuje sadržaj krvnih lipida. Đumbir sprečava zgrušavanje.

 

– Evo jedne biljne formule za ateroskelrozu: pomešajte po 4 dela imele i gloga sa jednim delom korena odoljena i rastavića. Potopite na 8 sati jednu kašičicu mešavine u pola šolje hladne vode.pijte pola šolje dnevno, odvojene u 3-4 doze.