Visok holesterol se ne može primetiti, jer ne odražava nikakve simptome. Simptomi jedino mogu biti usled ateroskleroze i hipertenzije.

 

 

Holesterol je masna supstanca slična vosku, koje ima u svim ćelijama tela. Služi za izgradnju ćelija, stvaranju hormona i pomoći pri varenju hrane. Vaša jetra stvara sav holesterol koji vam je potreban. Međutim, njega ima i u hrani životinjskog porekla (uključujući mlečne proizvode), svinjskoj masti i hidrogenizovanim uljima. Višak holesterola nakuplja se rezervama masti uz unutrašnje zidove arterija. Tako se zajedno sa ugrušcima krvi i ožiljnim tkivom polako stvara fibrozni plak. Krajnja posledica tog procesa jeste ateroskleroza.

 

Evo nekoliko činjenica o holesterolu, kako biste bolje razumeli o čemu se radi:

Dijetni holesterol se nalazi u hrani koju jedete. Najviše ga ima u mesu i jajima. Jedno jaje sadrži 275mg dok jabuka ne sadrži nimalo holesterola.

 

Serumski holesterol se nalazi u vašem krvotoku. To je ono što lekari mere. Idealno je da bude ispod 200. postoje dve vrste ovog holesterola:

 

1) HDL (lipoprotein visoke gustine) holesterol čisti arterije i dobar je za vaše zdravlje. Što je viši njegov nivo, tim bolje.

 

2) LDL (lipoprotein niske gustine) holesterol začepljuje arterije i nije dobar po vaše zdravlje. Što je niži, tim bolje.

 

Postoji nekoliko prirodnih načina da se snizi nivo LDL holesterola u krvi. Za svaki procenat pada nivo holesterola rizik od srčanog napada se umanjuje za 2%. Ukupni holesterol kod prosečnog Amerikanca iznosi preko 200 mg/dl krvi. Zato je kod njih rizik od srčanog napada ogroman. Ipak, problem se može rešiti. Idealni nivo holesterola je između 170 i 190 mg/dl. Ako je ispod 150, onda se uvećava rizik od smrti usled drugih uzroka, poput raka jetre, oboljenja pluća i određenih vrsta moždanih udara.

 

 

– Nemojte jesti zasićene masti, kojih ima u mesu, maslacu, siru i hidrogenizovanim uljima, a to su najgore vrste masti, jer u najvećoj meri podižu nivo holesterola.

 

– Unosite samo polinezasićene masti preko hrane, jer one snižavaju nivo holesterola. Njih ima samo u određenim vrstama biljnih ulja, poput onog od kukuruza, soje, pšeničnih klica ili lanenog semena. Kupujte samo hladno ceđena ulja, nikad hidrogenizovana (čak ni delimično hidrogenizovana). Ulje koje se prodaje po prodavnicama uglavnom je hidrogenizovano. Nikad nemojte unositi ulje od semena pamuka.

 

– Jedenje obimnih obroka izaziva produkciju enzima koji podstiče jetru da proizvodi više holesterola. Zato jedite manje obroke.

 

– Nemojte jesti ništa što je prženo. A još važnije, nemojte jesti ništa što je prženo na masti (kako se uglavnom prži). Bežite od restorana sa brzom hranom.

 

– Popijte najmanje 8 čaša vode dnevno.

 

– Najbolja ulja za vaše zdravlje su od pšeničnih klica i lanenog semena. Spremajte jela bez ulja ili masti. A kada ih postavite za sto, preko njih sipajte kašiku-dve ulja od pšeničnih klica ili lanenog semena. Tako ćete znati koju količinu ste uneli i znaćete da ulje nije kuvano.

 

– Bezbedno je koristiti i mononezasićene kiseline, jer se otkrilo da i one smanjuju nivo holesterola. Hrana koja ih sadrži je sledeća: maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado i ulje od kikirikija. (Postoje sumnje oko upotrebe ulja od uljanih repica, te zato nije preporučeno u ovoj enciklopediji.) Mononezasićena ulja snižavaju holesterol brže od dijete sa malo masti; i to, snižavaju samo loši LDL holesterol. Avokado je vrsta hrane koja sadrži najviše masti, ali uprkos tome, on snižava holesterol!

 

– Orašasti plodovi pomalo snižavaju holesterol, naročito orasi. Soja i druge mahunarke su takođe dobri.

 

– Nemojte jesti prženu i masnu hranu, meso, peciva sa povrćem, i drugo, kao ni prerađenu i brzu hranu, običan puter od kikirikija. Iz njega je izbačeno ulje od kikirikija i umesto njega ubačeno jeftino hidrogenizovano ulje. Puter od kikirikija kupujte samo u prodavnici zdrave hrane. Možete otvoriti poklopac i pomirisati. Naučite kako da mirisom prepoznate zdravu hranu. Nemojte jesti čips, krekere i slatkiše.

 

– Jaje sadrži mnogo holesterola (275 mg po jajetu), mada istraživanja su pokazala da ne povećavaju holesterol u prevelikoj meri. To je zato što je žumance bogato i holesterolom i lecitinom koji ga rastvara. Jedite više voća i mahunarki, jer sadrže pektin koji okružuje holesterol i izbacuje ga iz tela. Pektina ima u svim vrstama voća i mahunarki. Šargarepe isto imaju pektin i snižavaju holesterol. Kupus, brokoli i crni luk sadrže kalcijum-pektat.

 

– Za svaki dan vam treba 6 g vlakana rastvorljivih u vodi. Njih ima u voću, povrću, žitaricama, orašastim plodovima i mahunrkama. Kukuruz, pirinač i ovsene mekinje snižavaju LDL, a ne menjaju nivo HDL holesterola. Nerastvoriljiva vlakna pšeničnih mekinja štiti od raka debelog creva, ali ne snižavaju holesterol. Ovsene mekinje ga snižavaju isto kao i pektin. Napravie pogačice od ovsenih mekinja i pojedite jednu-dve svakog dana. Dobra je i ovsena kaša.

 

– Naučnici su otkrili da esencijalna ulja iz crnog i belog luka snižavaju nivo serumskog holesterola i stimulišu fibrinolitičku aktivnost. Svakodnevno uzimanje 600-900 mg isitnjenog belog luka tokom 3-4 meseci smanjuje holesterol za 14-20% i trigliceride za 18-24%. 

 

– Seme azijske bokvice snižava holesterol. Sok od celera ga znatno snižava.

 

– Sve biljke sadrže fitosterole, koji smanjuju nivo holesterola. Seme susama ih ima najviše. Ostala hrana koja sadrži veće količine je: seme suncokreta, salata, špargla, okra (bamija), karfiol, smokve, jagode, crni luk, bundeva, kajsija, paradajz i celer.

 

– Vitamin C, E i niacin snižavaju holesterol, zajedno sa kalcijumom.

 

– Vitamin C smanjuje oksidaciju LDL-a i sprečava srčano oboljenje. Dobri su i vitamin E (800 IJ) i selen. Cink (30 mg) i bakar (1-2 mg) snižavaju LDL a povećavaju HDL.

 

– Uzimanje 30 mg B15 (pangamske kiseline) 3 puta dnevno tokom 20 dana snizilo je nivo holesterola za 90% kod ispitanika. Niacin (1500 mg u obliku niacinamida) smanjuje LDL, ali morate paziti da ga ne uzmete u prevelikoj količini.

 

 

– Fizička aktivnost snižava holesterol, dok intenzivna fizička aktivnost snižava LDL, a povećava HDL holesterol.

 

– Nemojte konzumirati kafu, duvan i alkohol, jer oni povećavaju nivo LDL-a. Ugljen-monoksid oštećuje zidiove arterija, tako da plak počinje da se gomila. Izbegavajte sve vrste lekova.

 

– Gugul je lekovita biljka iz Indije koja tako dobro snižava holesterol da su vam potrebne samo tri doze od ukupno 900 mg dnevno. Kada se nivo holesterola vrati na normalu, smanjite količinu na 300 mg.

 

– Evo još biljaka koje snižavaju holesterol: đumbir, piskavica, ječam, spirulina i ulje od limunove trave

 

– Kada se uzima uz hranu sa malo masti, azijska bokvica (rastvorljivo vlakno iz semene ljuske bokvice) podiže nivo HDL-a, a smanjuje od LDL-a. Jedan eksperiment (jedna kašičica u 240ml vode, 3 puta dnevno) pokazao je opadanje nivoa holesterola za 35% u roku od 6 meseci.

 

– Aktivni ugalj snažno deluje protiv LDL-a (40%) i podiže HDL nivo (8%), kada se 7-8 mg uzima 3 puta dnevno sat vremena pre ili posle jela. Ali, on apsorbuje i druge materije!

 

– Sunčeva svetlost pomaže kontroli nivoa holesterola.