Najčešći simptomi raka su: bilo koja rana koja ne zarasta na koži, ustima, jeziku ili usnama; svaki vid neuobičajenog krvarenja ili izlivanja iz bilo koje telesne šupljine; stalne promene u radu creva i bešike; bilo kakav čvorić ili zadebljanje na grudima ili nekom drugom delu tela; promuklost ili uporan kašalj; otežano gutanje; stalno loše varenje ili gubitak apetita, naročito ako je praćen gubitkom kilograma; nagle ili brze promene u obliku, izgledu ili stopi rasta mladeža ili bradavice; stalan umor.

 

Na ovih 8 navedenih osnovnih znakova raka možemo dodati još tri jednako važna: svaka bolest koja ne reaguje na lečenje; upala usled zgrušavanja krvi (tromboflebitis); i gasovi usled procesa truljenja u crevima.

 

Rak kože: kvržica ispod kože, mladeži koji menjaju boju, veličinu ili oblik, čir koji ne zarasta, ravni plikovi, i ranice koje liče na mladeže.

 

Rak usta ili grla: hronična pojava rana u ustima, na jeziku ili grlu, koje ne zarastaju.

 

Rak grkljana: uporan kašalj i promuklost.

 

Rak pluća: uporan kašalj, ispljuvak sa krvlju i bol u grudima.

 

Rak dojke: tvrda kvržica koja ne nestaje i ne pomera se; upala ili zadebljanje kože. 

 

Leukemija: belilo kože, gubitak kilograma, umor, stalne infekcije, olako dobijanje modrica, krvarenje iz nosa.

 

Rak stomaka: loše varenje i bolovi nakon obroka.

 

Rak bešike i bubrega: krv u mokraći i učestalije mokrenje, mada krv u mokraći ne mora uvek biti simptom raka.

 

Rak jajnika: obično nema vidljivih simptoma na početku.

 

Rak sluzokože materice: krvarenje u periodu između menstruacija, neuobičajeni izlivci, i periodi jakih bolova.

 

Rak materice i grlića materice: krvarenje u periodu između menstruacija, neuobičajeni izlivci, i periodi jakih bolova.

 

Rak prostate: slab ili isprekidan protok mokraće, stalan bol u donjem delu leđa, karlici i/ili gornjem delu butina.

 

Rak testisa: uvećanje testisa, kvržice, zadebljanje mošnica, i manji bol u donjem delu stomaka ili preponama.

 

Rak debelog creva: krv u stolici, krvarenje iz rektuma, promene u pražnjenju creva (dijareja i/ili zatvor).

 

Rak limfnog tkiva: uvećane, zategnute limfne žlezde, svrab, znojenje noću, neobjašnjiva groznica, i/ili gubitak kilograma.

 

 

Ćelije raka su divlje, „neposlušne“ i drugačije od drugih ćelija u telu. One se brzo umnožavaju i polako napadaju i ispunjavaju okolna tkiva. Ona kradu hranu od drugih ćelija, što dovodi do postepenog iscrpljivanja obolele osobe. Mogu da se premeste i na druge delove tela, pa tamo da nastave sa umnožavanjem. Gde god da odu, tamo se ćelije abnormalno umnožavaju i tumori se javljaju.

 

Ćelije raka se dele po tome koje organe napadaju (jetru, grudi, debelo crevo, pluća, usne, itd). Postoji više od 100 različitih vrsta raka, i svaki od njih se među sobom razlikuje po simptomima i brzini širenja.

 

Postoje četiri osnovne vrste raka: karcinomi, koji napadaju kožu, sluzokožu, žlezde i druge organe; leukemije ili rak krvi; sarkomi, koji napadaju mišiće, vezivna tkiva i kosti; i limfomi, koji napadaju limfni sistem.

 

Od ogromnog je značaja na vreme primetiti rak i početi sa lečenjem. Svakog minuta umre po jedna osoba od raka. 

 

Dr Oto Varburg, dobitnik Nobelove nagrade, izjavio je sledeće: „O uzrocima i prevenciji raka se zna više nego o uzrocima i prevenciji bilo koje druge bolesti“.

 

Dr Ronald Rejven, direktor Kraljevskog koledža za hirurge u Londonu, rekao je ovako: „Sedamdeset pet odsto slučajeva, rak se može sprečiti ako iskoristimo podatke koje danas posedujemo o lečenju raka“.

 

Na osmom Međunarodnom kongresu o lečenju raka dr Kavecki je rekao: „Pri lečenju tumora, od najveće je važnosti ne samo da se deluje na tumor, već i da se ojača ceo odbrambeni sistem organizma“.

 

Kada rak postane vidljiv, to znači da je već u poodmalkoj fazi. Ako se to desi, važno je da oboleli bude pod brigom stručnog lekara koji razume i koristi terapiju ishranom, ali i sam oboleli treba da razume šta bi morao i trebalo da uradi. Postoje i situacije kada obolelom od raka nema ko da pomogne, pa mora program lečenja sam da sprovede nad sobom.

 

No, bilo da mu neko pomaže ili se leči sam, ako se valjano ne primene svi principi lečenja, onda je mala verovatnoća za uspehom. Osoba mora prestati da krši prirodne zakone, koje je uspostavio Tvorac zbog ljudi, i mora da počne da živi u skladu sa njima.

 

Hrana koju jedemo, način na koji živimo i sredina u kojoj živimo postepeno ili doprinose poboljšanju ili pogoršavaju našeg zdravlja. Ako organi za izlučivanje prestanu da pravilno funkcionišu zbog prevelike količine otpadnih materija u telu, onda će telo biti primorano da stvara tumore i rak. To su ćelije koje su van kontrole tela zbog viška otpadnih materija u telu, dok su tvrdi tumori vrsta „kante“ koje je telo stvorilo da bi u njih stavljalo toksički otpad.
 

Zbog višegodišnjeg nezdravog načina života, ishrane, spavanja i stresa, telo postepeno slabi, te dolazi do hronične autointoksikacije, odnosno, otrovi se gomilaju u telu, dok vitalni organi za njihovo izbacivanje (pre svega koža, pluća, jetra, bubrezi i creva) prestaju normalno da funkcionišu. Telo biva otrovano. Otrovi se gomilaju oko najslabijih organa ili u onom delu tela koji je bio povređen usled pada ili udarca. Svi otrovi, godinama gomilani od unosa čajeva, kafe, duvana, koka-kole, mesa, alkohola, pržene hrane i ostalog, „dolaze“ u najslabije delove tela. Telo zato pokušava da napravi prostor u koji može da deponuje te otrove (tumore), otpadene materije i ćelije koje su izgubile kontrolu i počele naglo da se umnožavaju. Bilo kako bilo, vremenom se ćelije raka toliko umnože da se rašire po celom telu. Zna se da iritacija, poput stalnog diranja jedne tačke na telu, može izazvati rak.

 

Nažalost, i u vazduhu, vodi i tlu takođe postoje toksična jedinjenja. Moramo paziti gde živimo i kako živimo zbog prisutnosti hemikalija, aditiva u hrani, pesticida, zagađenosti vazduha, itd.

Potrebno je raditi na prevenciji raka; no, izgleda da ljudi više brinu o svom psu šampionu i novim kolima nego o tome. Još je važnije, radi budućnosti, da najviše pažnje posvetite zdravlju svog tela i duha. 

 

Dr Hans Niper i dr Din Bark su rekli da kada se javi tumor, to znači da je rak već uveliko prisutan u telu obolelog. Kao što je rečeno ranije, tumori predstavljaju vrstu stranog tela koja koristi samo 2% normalne cirkulacije krvi, i čije ćelije žive na fermentaciji šećera, a ne kiseonika, kao normalne ćelije, pa zato i više liči na neku biljku ili gljivu.

 

 

1) Američka vlada je izjavila da oboleli od raka u proseku prežive još pet godina nakon korišćenja zvanično odobrenih lekova protiv raka (hemoterapije, operacije ili zračenja), i da se ta stopa nije promenila u poslednjih 20 godina; 

 

2) Statistika pokazuje da pacijenti koji ne koriste te „lekove“ protiv raka, generalno gledano, žive duže od onih koji ih koriste; 

 

3) Postoji samo jedna vrsta raka koju konvencionalna medicina leči sa uspehom, a to je rak kože. U svim drugim slučajevima stopa smrtnosti od raka je ogromna, odnosno, nakon pet godina od davanja standardne terapije, većina pacijenata umire.

 

Ta stopa smrtnosti potiče od metoda sečenja, prženja i trovanja tela zvanične medicine. Recimo, hemoterapija izaziva opadanje kose, veoma jaku mučninu, povraćanje, umor, malaksalost i sterilitet, i oštećuje jetru, bubrege i srce. I hemoterapija i zračenje uništavaju ćelije raka malo brže nego što uništavaju i sve ostale, zdrave ćelije u telu. Zbog toga oboleli ubrzo biva onesposobljen za normalan život i njegov imuni sistem biva uništen. Ugledni stručnjaci prirodne medicine koji leče obolele od raka, poput onih iz Gersonovog lečičišta, kažu da je mnogo teže izlečiti obolelog od raka koji je pre toga prošao terapiju zračenja ili hemoterapiju.

 

Šta onda treba da uradite? To je na vama da odlučite. Srećom, to možete vi da odlučite, s tim da imajte na umu da vlada i medicinska udruženja savetuju da se nikada ne lečite sami od raka, već da se obratite lekaru konvencionalne medicine i slušate šta vam on kaže. Ako to ne uradite, kažu oni, možete umreti.

 

Slučajevi raka veoma često nisu ni bili dijagnostikovani. Jednom prilikom na osnovu pregleda autopsija umrlih od raka je utvrđeno da je više od polovine njih umrlo od nedijagnostikovanog raka.

 

Rak je bolest celog tela, i uzrok istog je u celokupnom zdravstvenom stanju čoveka, pa se ne može lečiti tretiranjem simptoma. Potrebna je potpuna promena načina života.

 

 

 

– Lakše je sprečiti nego lečiti rak. Mnoge stvari koje ga sprečavaju (od kojih je većina navedena u ovom poglavlju) štiti nas od raka. Ali ako se čovek razboli, ista terapija može nekom više, a nekom manje pomoći. Zato je prevencija najbolji lek protiv raka. Hranite se umereno i živite zdravo.

 

– Ista kancelarija Nacionalnog instituta za lečenje raka navela je sedam stvari koje čovek mora da uradi da ne bi oboleo od raka:

 

1. Smanjenje telesne težine: ako imate 40% ili više viška kilograma, povećavate rizik od raka debelog creva, dojke, prostate, žučne kese, jajnika i materice.

 

2. Smanjenje unosa masti: prevelik unos masti je jedan od faktora nastanka određenh vrsta raka (naročito raka dojke, debelog creva i prostate). Ako budete jeli manje masne hrane, ujedno ćete smanjiti i telesnu težinu.

 

3. Veći unos hrane bogate vlaknima: veći unos hleba od celog zrna i žitarica u celom zrnu, voća, povrća i mahunarki (poput suvog pasulja i graška). Time se smanjuje rizik od raka debelog creva, i takva je hrana zamena za masnu hranu.

 

4. Unos hrane bogate vitaminom A i C: to je tamnozeleno i žuto sveže povrće i voće, poput šargarepi, jama, breskvi i kajsija, koji sadrže beta-karotin, a od kojeg nastaje vitamin A. Jedite i pomorandže, grejpfrut, jagode i zelene i crvene paprike, zbog vitamina C. Time se smanjuje rizik od raka grkljana, jednjaka i pluća.

 

5. Svakodnevni unos povrća iz porodice krstašica: kupus, brokoli, prokelj, keleraba, karfiol, i drugo. Oni sadrže jedinjenja koja pojačavaju otpor tela na određene vrste raka.

 

6. Izbegavajte hranu koja je čuvana u soli ili nitritima, i hranu koja je dimljena: oni koji jedu takvu hranu pod većim su rizikom od raka jednjaka i želuca.

 

7. Konzumiranje alkohola, naročito ako se uz to koristi i duvan, povećava rizik od raka usta, grla, grkljana, jednjaka, pluća i jetre“ – Nacionalni institut za lečenje raka, kancelarija za odnose sa javnošću, oktobar 1990. godine.

 

 

– Mora se preći na zdravu hranu, i moraju se izbegavati zagađivači sredine i droge koje su uzrokovale problem. Bes i mržnju moraju da budu zamenjeni srećom i razdraganošću.

 

– Jedite biljnu hranu bogatu vlaknima. Svakog dana popijte po 480-720 ml svežeg soka od povrća, i budite fizički aktivni.

 

– Najbolja hrana koja lekovito deluje protiv raka je:

 

Hrana koja sadrži karotine: šargarepa, jam, zeleno povrće i paradajz, kao i sve voće crvene, narandžaste i žute boje.

 

Antioksidantna hrana: beli luk, crni luk, brokoli, pšenične klice, morska trava i lisnato povrće.

 

Bareno povrće iz porodice krstašica: brokoli, kupus, karfiol i kelj.

 

Hrana koja sadrži inhibitore proteaze: mahunarke (naročito soja), pirinač, krompir i kukuruz.

 

Hrana koja sadrži dosta vlakana: žitarice u celom zrnu (naročito braon pirinač), voće i povrće.

 

Hrana bogata lignanom: ulje od lanenog semena i orasi.

 

– Brokoli i tamnozeleno lisnato povrće su izvanredna hrana. Sadrže lutein, koji deluje protiv raka. Brokoli, prokelj i karfiol sadrže D-glukaričnu kiselinu koja deluje protiv raznih vrtsta raka. Istraživanja su dokazala da unos većih količina hrane koja sadrži antioksidanse pruža odličnu zaštitu od raka.

 

– U ostalu hranu pogodnu u slučaju lečenja raka spadaju: jabuke, bobičasto voće, brazilski orasi, trešnje, mahunarke (uključujući sočiva), pomorandže i šljive.

 

– Svakog dana pijte sok od sirovih šargarepa, cvekle, kupusa i malo špargle. Sirov beli luk je odličan lek. Napravite sok i od izblendovanog paradajza. Izgnječite beli luk i pustite ga da stoji 10 minuta (izložen vazduhu na sobnoj temperaturi), pre nego što ga stavite u sokovnik. Tako ćete pojačati njegovu efikasnost. Pijte samo destilovanu vodu.

 

– Jedite sirovo jezgro koštice kajsije svakog dana. Ako ne možete da ih nabavite, jedite bademe, seme jabuka ili jezgra koštice od breskvi. Oni sadrže leatril, koji deluje protiv raka.

 

– Svakog dana jedite po malo morske trave, kao i paradajz, koji sadrži likopen – vrstu antioksidansa koji štiti od raka.

 

– Trešnje (i naročito višnje) sadrže antocijanine, koji sprečavaju nastanak raka i srčanih oboljenja, zbog svog antioksidantnog dejstva.

 

– Jedini zaslađivač koji smete koristiti jeste mala količina meda ili crni šećerni sirup.

 

– Soja sadrži genistin i didzein, dva izoflavona koji deluju kao antioksidansi i koji štite od većine vrsta raka.

 

 

– Nemojte jesti nijednu vrstu mesa.

 

– Nemojte jesti mlečne proizvode, so, šećer, kikiriki i belo brašno, kao ni prerađenu, rafinisanu, brzu i prženu hranu. U soli problem predstavlja hlor. Mleko sadrži zasićenu mast, dok mlečni šećer (laktoza i galaktoza) mogu izazvati rak jajnika.

 

– Nemojte koristiti aluminijumsko posuđe, već ono od nerđajućeg čelika (ili stakla).

 

 

Uzimajte sledeće nutritivne dodatke:

 

– Vitamin C (sok od limuna)

 

– Vitamin E (400-800 jedinica dnevno)

 

– Ulje od lanenog semena (2 kašičice 3 puta dnevno, zbog sadržaja lignana i omega-3 masnih kiselina)

 

– Beta karoten – vitamin A (sok od šargarepe)

 

– Koenzim Q10 (150-300 mg dnevno)

 

– Vitamini C i E umanjuju oksidaciju telesnih masti. Vitamin B6 (inozitol) pomaže u prevenciji i smanjivanju tumora. Niacin ima sličan efekat. Kalcijum preventivno deluje protiv raka. Selen (ne preko 200 mcg dnevno) je takođe od koristi.

 

– Nemojte uzimati dodatke gvožđa, jer oni podstiču razvoj ćelija raka.

 

 

– U bilje koje deluje protiv raka spadaju: čaj od taheba (4 šolje dnevno), beli luk (6-10 češnjeva dnevno), ginseng i koren sladića. Dobar je i gavez, ali njega treba primenjivati samo spolja.

 

– Esiak tonik (eng. essiac tea) se koristi decenijama za borbu protiv raka u Kanadi, a od nedavno i u Americi i Evropi.

 

– Pektin iz citrusnog voća sprečava razvoj ćelija raka; naročito je koristan u slučaju raka kož i prostate.

 

– Ojibva (esiak) biljni čaj se isto koristi protiv raka. Indijanci ga prave od mešavine korena čička, kore bresta, kiselice i korena rabarbare (Rheum Palmatum). 

 

– Bilje koje pojačava imunitet i deluje protiv tumora: ekstrakt lista masline i ginko, kao i biljka mačji nokti (kandža), s tim da trudnice ne smeju da je koriste. Ehinacea je ubedljivo najbolja.

 

– U antioksidantno bilje spada i kurkuma. Ona sadrži istoimeno jedinjenje koje štiti od raka i sprečva razvoj ćelija raka.

 

– Bilje koje umanjuje negativne posledice hemoterapije i zračenja: astragal, ehinacea, koren ljutića, koren čička, čaparal, maslačak, šareni škalj, crvena detelina, breza i brazliski ginseng (suma).

 

 

– Izbegavajte sintetičke hormone, naročito estrogen, zatim, rendgen-zrake, alkohol i kofein, kao i duvan u bilo kom obliku.

 

– Izbegavajte opasne hemikalije poput onih iz insekticida (jedan od uzroka raka), sveže farbe, sredstava za čišćenje, sprejeva za kosu, voska i kozmetičkih proizvoda, kao i sastojaka u proizvodima za automobile, za crtanje i farbanje, za kućne ljubimce, i u hrani i piću.

 

– Medicinski lekovi i ulične droge predstavljaju poseban problem. Redovno izlaganje duvanskom dimu povećava rizik od raka za 30% kod nepušača.

 

– Održavajte telesnu težinu. Gojaznost kod muškaraca doprinosi nastanku raka debelog creva i rektuma, a kod žena je povezana sa rakom žučne kese, dojke, grlića materice i materice. Mast remeti nivo polnih hormona u telu. Što je više masti prisutno u telu, veća je količina nataloženog estrogena, koji podstiče deljenje ćelija dojki i reproduktivnih ćelija.

 

– Voda sa česme sadrži hlor, fluor i moguće radijum. Fluor, kao jedan od faktora rizika za nastanak rak, nalazi se u vodi sa česme, pasti za zube, i svakom proizvodu koji sadrži vodu sa česme. Zbog toga pijte samo destilovanu vodu, kao što je već i rečeno.

 

– Proverite koliki je nivo radona u vašoj kući. Sprava za testiranje radioaktivnog gasa mogu se kupiti u prodavnicama. Ako ga bude bilo u vašoj kući, zatvorite sve rupe u donjim delovima kuće, a pojačajte ventilaciju ka napolju u gornjem delu.

 

– Ne sedite blizu TV ekrana i nemojte koristiti mikrotalasnu, jer oboje emituju zračenje. Ako sedite pred kompjuterom, ugradite kvaliteta ekran koji ne emituje zračenje.

 

– Nemojte da radite ili boravite blizu visokih električnih napona, jer oni mogu da izazovu rak.

 

 

– Svakog dana po malo se izlažite sunčevoj svetlosti, naročito ako imate rak nekog od unutrašnjih organa.

 

– Upražnjavajte redovnu fizičku aktivnost na otvorenom. Nijedan program lečenja ne može dati rezultate bez malo fizičke aktivnosti.

 

– Ako možete, preselite se u seosko područje, gde je vazduh svež i gde nema zagađenja od automobila i fabrika.

 

– Deca dojena majčinim mlekom manje obolevaju od leukemije od druge dece.