PRIRODNI LEKOVI
– Hranite se zdravo i uzimajte pun dodatak vitamina/minerala. Jedite salate, žitarice u celom zrnu, morsku travu, semenje, orašaste plodove i pijte sokove od povrća. Možete koristiti i superhrane iz naše prodaje.
– Kosti treba da ostanu jake. Unosite silicijum (iz rastavića i ovsene trave), da bi kalcijum mogao da ojača kosti.
– Potrebni su vitamini A, D, E, C, cink i mangan.
– Otkrijte na šta ste alergični, i potom neutrališite alergene. Ako ste alergični na neku hranu, fizička aktivnost može pogoršati apsorpciju alergena, pa dovesti do opasnih reakcija.
– Glukoza je glavno gorivo mišića. Ona se skladišti u jetri i mišićima u vidu glikogena. Jedino ako imate uskladištenog glikogena možete da budete fizički aktivni. Najbolji način da obezbedite isto jeste da jedete složene ugljene hidrate. Druga opcija je da vaši mišići koriste masti, ali to je moguće samo u stanju ketoze.
– Mada je tačno da telo može pretvoriti mast u energiju, ipak izbegavajte da previše jedete masti. Neka vaša ishrana sadrži više ugljenih hidrata, a ne masti.
TRENING
– Pre treninga nemojte jesti mnogo hrane koja je teška za varenje, jer ona ne daje energiju. U obroku pre treninga izbegavajte breskve, grožđe, banane i celer.
– Zagrejte i istegnite mišiće pre treninga. Pre toga, mišići su stegnuti i temperatura im je 36,6 stepeni. Nakon 5-minutnog zagrevanja, temperatura se malo poveća, pa su mišići spremni za rad.
– Pijte tečnosti pre, tokom i nakon treninga, da biste sprečili dehidraciju i pojavu grčeva, bilo da ste žedni ili ne.
– Obavezno unesite odgovarajuće elektrolite. U tome vam može pomoći jednaka mešavina vode i voćnog soka.
– Mišićima i tkivima jesu potrebni proteini, ali oni nisu izvor energije. Potreba za proteinima se stoga ne povećava tokom treninga. Unos previše proteina (u bilo koje vreme) povećava lučenje mokraće, koje zatim dovodi do dehidracije ako se ne unosi dovoljna količina vode. Unos velike količine proteina može da naškodi bubrezima.
– Nemojte uzimati steroide u cilju povećanja mišićne mase ili fizičke kondicije! Doći će do privremenog povećanja, ali time ćete naškoditi telu. Kod muškaraca, dugotrajna uptoreba istih povećava rizik od raka, steriliteta, uvećanja grudi, smanjenja testisa i osteoporoze (tj. stanjenja kostiju i mogućih preloma). Kada se prestane sa uzimanjem steroida, nestaje sva masa, a mast se utopljava u tkivo. Kod žena, postoji rizik od preteranog rasta dlake na licu i kosi, raka dojke i smanjenja dojki. Steroidi mogu izazvati psihološku zavisnost; osoba se oseća kao da je zavisna od njih, sve dok ne dođe do prevelikog narušavanja fizičkog zdravlja. Anabolički steroidi mogu izazvati srčani napad.
– Nakon završetka treninga nastavite da se krećete dok vam se ne umiri disanje. Nemojte se tuširati dok se temperatura tela ne vrati na normalu, jer ćete time izbeći pojavu grčeva i čak srčani napad.
– Nemojte dizati teret ako imate srčane probleme, jer u momentu dizanja tereta disanje se zaustavlja, smanjuje se protok krvi do srca i okolni mišići vrše jak pritisak na srce i pluća.
– „Mada aktivnost mišića je to što zahetva najviše energije, ona pak ne iziskuje potrebu za proteinima. Ne postoji naučno opravdanje za tvrdnju da je fizički aktivnijim ljudima potrebno više mesa, već im je potrebno više drugih izvora energije. Ta energija najviše treba da dolazi od
ugljenih hidrata“ – L. Jean Bogart, Nutrition and Physical Fitness, p. 101
