Vrtoglavica, padanje u nesvest, mučnina, gubitak apetita, nerapoloženost, proređivanje dlaka po telu, nemogućnost da se izbori sa stresom, kao i blago zatamnjenje i gubitak boje kože, koje se bolje primećuju kada se ista izloži na sunčevu svetlost; radi se o koži čela, kolena, laktova, ožiljaka, koži na zglobovima i brazdama (npr. na dlanu, i slično). Usne i pege po telu mogu postatii tamnije. Kosa isto postaje tamnije boje.

 

Niti pigmenta se prostiru duž noktiju.

 

Oslabljena funkcija adrenalnih žlezda (ili zbog Adisonove  ili Kušingove bolesti) može da dovede do slabosti tela, glabobolja, problema sa pamćenjem, vrtoglavice, alergija, velikog apetita i poremećaja u nivou šećera u krvi.

 

 

Neaktivnost adrenalnih žlezda i u slučaju Adisonove i u slučaju Kušingove bolesti uzrokovana je poremećajem samih adrenalnih žlezda.

Učestalom upotrebom kortizona, kao leka za artritis, astmu i ostalo, oštećuju se adrenalne žlezde. Ti lekovi uzrokuju da se žlezde smanjuju i da ne funkcionišu kako treba. Ipak, čak i tako smanjene žlezde mogu da luče previše adrenalina i da izazovu Kušingovu boelst, dok manjak adrenalina izaziva Adisonovu bolest.

 

Postoji način da otkrijete da li vam adrenalne žlezde funkcipnišu kako treba:

 

Sistolni pritisak je onaj prvi broj pri merenju krvnog pritiska, a dijastolni je onaj drugi broj. Na primer, pritisak 120/80, sistolni pritisak treba da bude za 10 veći kada stojite od pritiska kada ležite. 

 

Lezite i odmarajte 5 minuta, a onda neka vam neko izmeri pritisak. Potom ustanite i odmah ponobo izmerite pritisak. Krvni pritisak bi trebalo da bude malo viši.

 

Ali, ako je obrnut slučaj, da je niži kada stojite nego kada ležite, to znači da vam adrenalne žlezde ne rade kako treba. Što je niži, to je veći problem.

 

Trebalo bi da konsultujete lekara. Adisonova bolest je hronično stanje za koje je potrebna stalna nega.

 

 

– Hranite se zdravo. Jedite i Nova Scotia Dulse ili norveški kelp, zbog minerala. I zeleniš (svež, sirov i kuvan) i beli luk treba da bude deo vaše ishrane. Beli luk sadrži germanijum, koji stimuliše imuni sistem. Jedite braon pirinač, mahunarke, orašaste plodove, laneno ulje, žitarice u celom zrnu i pšenične klice.

 

– Svakog dana uzimajte dosta vitamina B grupe, naročito pantotensku kiselinu (1000 mg) i jestivi kvasac (2 kašike).

 

– Uzimajte ekstrakt sladića 2 puta dnevno.

 

– Ketogena ishrana može pomoći u oporavku adrenalnih žlezda.

 

– Izbegavajte svu slatku hranu.

 

 

– Nemojte konzumirati duvan, alkohol, kofein i gazirana pića, hranu koja sadrži šećer, prženu, prerađenu i brzu hranu. Nemojte jesti meso.

 

– Izbegavajte stres! Ovo je veoma važno, jer stres deluje snažno na slabe adrenalne žlezde. Odvojite vremena za molitvu i proučavanje Božije reči – Biblije. On vam može pomoći da rešite probleme koje imate. Stres izaziva lučenje ACTH (adrenokortikotropni hormon) u hipofizi, što može da povisi krvi pritisak, akumulira natrijum i izbacuje kalijum. Još jedna posledica je zadržavanje vode u tkivima.

 

– Uporedite i sa bolešću koja je suprotina od ove, a to je Kušingova bolest.