Digestivni simptomi (simptomi nakon jela): suva usta, netolerancija na hranu, čir na želucu, rane u ustima, prevelik zamor, lupanje srca, otečen stomak, preznojavanje, zbunjenost, peckanje na jeziku, ukus metala u ustima, gorušica, loše varenje, povraćanje, mučnina, dijareja, zatvor, žudnja za određenom hranom, bolovi, gasovi, i problemi sa žuči. 

 

Mišićni i skeletni simptomi: artritis, bol u vratu, leđima ili ramenima, umor, grčevi, i bol u zglobovima.

 

Respiratorni simptomi: kašalj, astma, česte prehlade, nakupljanje slajma i sluzi u grlu, kijavica, alergijski rinitis, krvarenje iz nosa, stegnutost u grudima, promuklost, kratkoća daha, suvo grlo ili grlobolja.

 

Simptomi nervnog sistema: tahikardija (ubrzan rad srca), lupanje srca, depresija, bes, zabrinutost, zbunjenost, uznemirenost, hiperaktivnost, nemir, i problemi sa učenjem i pamćenjem. Ako se produži kontakt sa alergenom, može doći i do grčeva u grlu, zbog čega će biti potrebna hitna intubacija (ubacivanje cevi) da bi se spasio život obolele osobe. U težem slučaju injekcija epinefrina možda bude neophodna.

 

Kožni simptomi: mrlje na koži, bubuljice, crvenilo, koprivnjača, tamni krugovi oko očiju, svrab, ekcem i psorijaza. Poseban simptom za identifikaciju problema je kožni osip.

 

 

Alergija predstavlja preosetljivost na određenu supstancu, koja se naziva „alergen“. Neke od njih su bezopasne, dok druge mogu predstavljati ozbiljan problem. Alergen ne može biti virus ili bakterija, već hrana, inhalant ili hemikalija, poput dima, buđi, polena, parfema, formalina, spreja za kosu, dima iz peći, mirisa farbe, duvanskog dima, itd. Najčešća vrsta alergije je alergijski rinitis, koji uzrokuje polen iz cvetova. Čest uzrok su i čokolada, mleko, svinjetina, i druge prerađevine od mesa.

 

Uzroci su različiti, i mogu biti: koprivnjača (kožni osip uz jak svrab, usled konzumacije ribe ili jagoda), paranoja usled konzumacije šećera, glavobolje usled korišćenja parfema, i simptomi nalik onim kod astme usled korišćenja sulfita (vrste prezervativa iz sulfurisanog suvog grožđa i kajsija).

 

Buđ za mnoge predstavlja poseban problem. Ima ga u kući, hrani i lekovima (od toga se sastoji penicilin: od buđi!). Izbegavajte vlažne delove u i okolo kuće. 

 

 

– Lečenje počnite sa trodnevnim postom za pročišćavanje tela na sokovima od voća i povrća. Time će se otkloniti višak sluzi iz vašeg tela, izbaciće se alergeni, i pripremiti put za prilagođavanje tela na promene u ishrani. Ako niste mršavi, ovaj post ponavljajte na svakih mesec dana.

 

– Evo jednog dobrog tonika za čišćenje jetre tokom posta: 1 kašičica maslinovog ulja, pola kašičice svežeg đumbira, 1 kašičica piskavice, 1 kašičica izmlevenog maslačka, sok od svežeg limuna, i prstohvat aleve paprike. To se pomeša u soku i pije svakog jutra tokom posta.

 

– Uzimajte vitamin C zbog rada creva (sok od limuna). 

 

– Uzimajte vitamin A (sok šargarepe) i cink, i obavezno esencijalne masne kiseline i vitamine B grupe u dovoljnoj količini.

 

– Uzimajte pantotensku kiselinu (vitamin B5; 50-100 mg 3 puta dnevno) tokom nekoliko dana, da biste stimulisali produkciju kortizona u telu, koji se bori protiv alergija. U tome mogu pomoći i vitamini B grupe, kao i B12. Pantotenska kiselina (200-500 mg dnevno) pojačava funkciju adrenalnih žlezda. Vitamin E (400-600 IU) deluje na alergene, kada se uzme nekoliko dana pre kontakta sa alergenima.

 

– Budite na hranljivoj, uravnoteženoj ishrani u umerenoj količini. Pijte više čiste vode, pa ćete videti kako će vam se zdravlje poboljšati u svakom smislu.

 

– Izbegavajte konzerviranu, rafinisanu, masnu i slatku (sa šećerom) hranu, kao i meso, kofein, alkohol i mlečne proizvode.

 

– Probajte da jedete 1-2 kašičice granula pčelinjeg polena svakog dana. To pomaže kod nekih ljudi u otklanjanju alergijskih reakcija, dok kod drugih isti efekat ima uzimanje dve kapsule acidofila dnevno.

 

– Jačanje tela i izbegavanje alergenskih supstanci treba da vam bude prioritet. Ali kako da znate šta treba da izbegavate? Najjednostavnije rešenje jeste da uradite test pulsom. Testirajte po jednu vrstu hrane za svaki obrok, proveravajući da li vam se puls povećao nakon jela. Pojedini ljudi imaju problema kad god se voze u kolima. Možda je uzrok problema na radnom mestu. Probajte sami da pronađete uzroke.

 

 

– Ako sumnjate na određenu vrstu hrane, nemojte je jesti 1-2 sedmice, a posle toga probajte ponovo da je jedete, pa proverite da li su se simptomi pojavili. A ako ne sumnjate ni na jednu hranu konkretno, onda prvo proverite svoju omiljenu hranu, jer pojedina vrsta hrane koja izaziva alergije prvo izazove „lep osećaj“, a onda dovede do alergijske reakcije tela, pa vam se takva hrana najviše traži. Ponekad je problem u određenim kombinacijama hrane. Zapišite sve što saznate o tome u svom „dnevniku ishrane“, da ne biste zaboravili. Uvek za testiranje koristite kvalitetnu hranu, kako biste bili sigurni da je problem u toj samoj hrani. Pogledajte i poglavlje „Testiranje pulsom“ iznad za više informacija.

 

– Hrana koja najčešće izaziva probleme je: mlečni proizvodi, jaja, žitarice (naročito pšenica, raž, ječam, ovas, beli pirinač i kukuruz), soja i njeni derivati (tofu, sojino mleko), citrusno voće, jagode, paradajz, banane, kikiriki, čokolada, mesni proizvodi, kofein, morski plodovi, losos, rafinisana hrana, hrana koja sadrži beli šećer, pržena hrana, so i duvan.

 

 

– Beli luk sadrži bioflavonoid kvercetin, koji usporava upalne reakcije. Bromelain (iz ananasa) čini kvercetin još delotvornijim.

 

– Koren i listovi koprive se vekovima koriste protiv alergijskih respiratornih i nazalnih simptoma (curenje iz nosa, kašalj, kongestija grudi, astma, itd).

 

– U Evropi se kamilica koristi kao lek za kožne alergije i koprivnjaču.

 

– Divlji jam stimuliše produkciju hormona koji ublažavaju upalu nastalu usled alergija.

 

– Koprive se širom sveta koriste zbog svog antihistaminskog i antiupalnog dejstva. Uzimajte 1/2 kašičice tinkture ili 1-2 kapsule (poželjno je da su zamrznute i osušene) na svaka 2-4 sata.

 

– Ginko sadrži ginkolide, koji ublažavaju alergiju, astmu i upalu. Nemojte koristiti više od 60-240 mg standardizovanog ekstrakta dnevno.

 

– Ren čisti sinuse, a vratić leči migrene i koristan je u slučaju alergija. Trudnice i dojilje ne smeju da uzimaju vratić.

 

– Sledeće bilje ima antihistaminsko dejstvo: maslačak, vidac, čičak, gavez, ljutić (osim ako ste alergični na ambroziju ili ako ste trudni), piskavica i lobelija.

 

– Za otklanjanje viška šlajma i sluzi pijuckajte čaj od biljke vidac.

 

– U slučaju iritirane sluzokože pijte 1 šolju čaja od neke od sledećih biljaka: majčina dušica, izop (miloduh), majoran i lavanda.

 

– Ako vas svrbe oči, primenite hladne obloge od leska (hamamelisa) razblaženog sa 4 dela prokuvane vode.

 

– Ehinacea (1/2-1 kašičica tinkture, 3-4 puta dnevno tokom jedne sedmice) će pomoći u jačanju imunog sistema.

 

– U slučaju pocrvenelih očiju pijte vruć čaj od cveta divizme.

 

– Adrenalne žlezde su slabije tokom perioda alergijskog rinitisa; zato je dobro da se pije čaj od korena sladića, ali ne ako imate visok pritisak ili ako vam je telo sklono zadržavanju vode u tkivima).

 

– Vruće tečnosti otvaraju nazalne puteve; zato pijte vruć čaj od crvene deteline ili koprive.

 

– Sasvim suprotno, hladne obloge na čelo i lice umnogome pomažu da se olakšaju muke u težem slučaju alergijskog rinitisa. Iscedite oblogu iz ledene vode i menjajte je čim se ugreje. Biće vam bolje u roku od sat vremena; ali ako obloge  budete držali 3-4 sata, možda će vam biti još bolje.

 

 

– Češće usisivajte kuću i kola. Provetrite ih, ugradite im klimu, i istu stavite u svoju spavaću sobu, ili stavite neku koja je povezana sa glavnim uređajem. Kupite dehumidifikator.

 

– Postarajte se da u spavaćoj sobi nemate prašine. Dušeke obložite plastičnim materijalom. Koristite jastuke od sintetike (poliesterska vlakna) ili nemojte stavljati jastuk uopšte (naročito ne sa perjem ili od kapoka). Posteljinu češće perite. Nemojte koristiti paperjastu ćebad. Često perite pidžamu/spavaćicu. Krevet čistite vlažnom krpom. Koristite čaršav od pamuka i ćebad od sintetičkih vlakana, a nemojte koristiti udobne jorgane, i nemojte kućne ljubimce puštati u spavaću sobu. 

 

– Otarasite se starih tepiha i očistite podove. Možda vam budu bili potrebni novi tepisi, a možda je bolje da uopšte ne koristite tepihe. Možete koristiti samo prostirke ili ćilime. Očistite delove kuće na kojima se skuplja najviše prašine.

 

– Očistite vlažne delove u kući, poput onih ispod slavina i oko kade. Nosite masku na licu dok čistite kuću, kao i tečnost za uklanjanje prašine. Kada završite posao, izađite i prošetaje se napolju 30 minuta, dok se prašina ne slegne.

 

– Za kuću koristite farbu koja je otporna na buđ.

 

– Ako držite kućne ljubimce u kući, održavajte ih čistim, očešljanim i zdravim. Često menjajte njihov kavez/kućicu ili im perite prostirku na kojoj spavaju. Oni nisu toliko vezani za alergije kod ljudi koliko se obično smatra, ali ako ste sigurni da je vaš kućni ljubimac izvor vaše alergije, onda ga kupajte i češljajte češće. A ako ni to ne uspe, onda mu nađite drugi dom, jer i ono je živo biće, čije potrebe ne smete da zanemarite.

 

– Odvojite jednu sobu koja će stalno biti provetrena.

 

– Izbegavajte kontakt s buđi, svežom farbom, sprejevima za insekte, duvanskim dimom i svežim katranom.

 

– Izbegavajte fizičku aktivnost tokom ranih jutarnjih sati kada je količina polena i buđi u vazduhu najveća. Bolje je da to radite popodne ili ranije tokom večeri.

 

– Ostanite u kući ako je napolju vetrovito i suvo vreme.

 

– Prašina koja izaziva alergiju nakuplja se i u vašem nosu. Zato isperite nos sa slanom vodom (1/4 kašičice u jednoj šolji tople vode).

 

– Jedite laganu hranu i redovno upražnjavajte neku fizičku aktivnost. (Ali nemojte vežbati u blizini puteva i prostora sa zagađenim vazduhom). Fizička aktivnost poboljšava protok vazduha kroz nazalne kanale; dokazano je da tri minuta intenzivnog vežbanja oslobađa od kogestije (zapušenosti) nosa.

 

– Vruća kupka stopala često pomaže u slučaju kogestije nosa.

 

– Nemojte pušiti i nemojte biti blizu onih koji puše. Nemojte živeti ili raditi blizu fabrika koje izazivaju zagađenje.

 

– Izbegavajte pesticide, fungicide, fosforna đubriva, fluorescentna svetla, posuđe od aluminijuma, plombe od žive, dezodoranse, mikrotalasne pećnice i komjuterske ekrane bez filtera.

 

– Nemojte plivati u jezeru koje je prepuno algi, niti u bazenima u kojima ima previše hlora.

 

– Ako su simptomi veoma izraženi i ako je koncentracija polena velika, istuširajte se čim dođete kući ili uveče tog dana. Izbegavajte kontakt sa kućnim ljubicem ako je isti bio napolju. Nemojte ga pustiti u kuću.

 

– Evo „Gaonkerove metode“: Uzmite veliki gutljaj slane vodu, i držite ga u ustima. Zatim nagnite glavu unazad kao da ćete ga progutati, a onda probajte da ga izgrgoljite preko nosa, pritom držeći uši zapušene prstima (da biste zaštitili Eustahijeve tube), a usta zatvorena. Kada vratite glavu napred, probajte da se iskašljete. Voda koja će krenuti niz nazalne kanale dobro će pročistiti nos i nazalne šupljine. Radite ovo 3-4 puta dnevno.

 

 

– Pojedine supstance koje izazivaju alergiju, poput čestica prašine i polena, imaju pozitivno naelektrisanje. Izgleda da negativni joni deluju protiv njihovog alergijskog efekta na respiratorna tkiva. Stoga, problem sa alergijom se može delimično ublažiti ako kupite generator negativnih jona (koji je često sastavni deo uređaja za pročišćavanje vazduha).

 

– Postoje i grinje u prašini. To su mikroskopska stvorenja sa osam nogu, koja se hrane mrtvim ćelijama kože, i koja izlučuju iz sebe „kuglice“ od kojih vam se kija kada ih udahnete. Te grinje žive u svakoj vrsti prirodnih i sintetičkih vlakana koje se nađu u vašoj kući. Razmnožavaju se brže na temperaturi višoj od 21 stepena, i kada je vlažnost vazduha veća od 50%. Umiru ako vlažnost opadne ispod 40-50%. Stoga, kupite dehumidifikator za svoju spavaću sobu. Pre nego što svaka od grinja ugine, oko 4 meseca nakon rođenja, iza sebe ostavi otpadne materije sa 200 puta većom težinom od njih samih, koje vi udišete i koje izazivaju kijavicu.