Herbalista Samjuel Tomson (Samuel Thomson) poznat je po promociji lobelije tokom 19-og veka. On je otkrio biljku još kao dete, iako su je rođeni Amerikanci već mnogo godina pre toga koristili.
Negde u leto, posle napunjenih 4 godine (1773), dok sam šetao po poljima tražeći krave, otkrio sam biljku koja je imala jednu granu i mahune koje nikada ranije nisam video. Imao sam želju da uberem neku mahunu i da je žvaćem. Ukus i dejstvo su bili tako izvanredni, da to nikada nisam zaboravio. Posle toga, izazivao sam druge momke da je žvaću, kroz šalu, da ih vidim kako povraćaju. Proveravao sam ovu biljku na ovaj način skoro 20 godina, bez ikakvog znanja o njenim lekovitim vrlinama. Imao sam u to vreme (8 godina) veoma dobro znanje o glavnim korenima i biljkama koje su se mogle naći u tom delu zemlje, sa njihovim imenima i lekovitom upotrebom. Komšije su imale naviku da me vode sa sobom da im pokažem korenje i biljke koje su doktori naručili, kako bi bili iskorišćeni pri lečenju za pravljenje sirupa itd. Kroz šalu su me zvali doktor. Dok sam bio u polju na poslu, često sam pokušavao da nađem biljku koju sam probao kada sam imao 4 godine, i davao je onima koji su radili sa mnom, da bi ih video kako pljuju i povraćaju, ali nikada nisam video neki negativan efekat koji je proizvela, tako da su me jednostavni eksperimenti konačno vodili da osmotrim njenu vrednost u lečenju Biljka koju sam otkrio sa 4 godine, često sam susretao; ali nikada mi nije palo na pamet da je od ikakve vrednosti kao lek, do otprilike ovog vremena (1791-1794) – kada sam se kretao kroz polje jednog dana sa grupom ljudi. Isekao sam jednu grančicu i dao je čoveku do mene koji ju je pojeo. Kada je stigao do kraja parčeta, rekao je da veruje da će ga ubiti, jer se nikada ranije nije tako osećao. Pogledao sam u njega i video da se veoma obilno znoji, bio je sav mokar. Veoma se tresao i u njemu nije bilo više boje od jednog leša. Kazao sam mu da ode do izvora i popije malo vode, ali nije daleko stigao. Legao je na zemlju i povraćao nekoliko puta. Rekao je da misli da je izbacio iz želuca dva litra. Onda sam mu pomogao u kući i posle oko dva sata jeo je veoma obilan obrok, a poslepodne je bio u stanju da obavi dobar poludnevni rad. Nakon toga mi je rekao da mu ništa u njegovom životu nije donelo toliko dobrog. Njegov apetit je bio neverovatno dobar i osećao se bolje nego ikad. Ove okolnosti su mi dale prvu ideju o lekovitim vrednostima koje ima ova biljka, koje sam potvrdio 20-ogodišnjim iskustvom (tokom kojih sam je koristio kod svake bolesti sa kojom sam se susreo, sa pozitivnim rezultatima). Te vrednosti su se ispostavile kao otkriće od najveće važnosti. (Narrative of the Life of Samuel Thomson, pp. 17, 19, 30-31).
LOBELIJA
Latinski naziv: Lobelia inflata
Karakteristike po kojima se prepoznaje u prirodi:
Stabljika – cilindrična i ćoškasta, dlakava, 15 cm do 90 cm visine. Ima žućkasto-zelenu boju.
Listovi – naizmenični, jajasto-kopljasti, pilasti, žilasti, dlakavi i bledozelene boje.
Cvetovi – brojni, mali i bledoplave boje, nalaze se na dugim, labavim grozdovima sa kratkim drškama.
Plod – naduven, dvoćelijske ovalne kapsule, sadrže nekoliko malih (8,5 mm do 13 mm dužine), jajasto-duguljastih, svetlobraon semena.
Miris – blag i iritantan.
Ukus – oštar, podseća na duvan.
Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Biljka i seme (semena su mnogo jača).
Lekovito dejstvo: Antispazmodik, emetik, stimulans (u malim dozama), relaksant (u velikim dozama), sedativ, ekspektorans, protivotrov, kontra-iritans, emenagog, dijaforetik, diuretik, katartik, astrigent, izaziva mučninu i povraćanje.
Lobelija je jedna od najvećih biljaka ikada data svetu. Ako se biljka koristi vešto, mi se slažemo sa dr Tomsonom da “nema biljke koju zemlja proizvodi da je bezopasnija po ljudski organizam i nijedna moćnijeg dejstva u otklanjanju bolesti i povratku zdravlja nego lobelija.” Lobelija je generalni korektor celog sistema, pošto se lako raširi i u mogućnosti je da utiče na celo telo. Lobelija je efikasan relaksant i veruje se da je najbolji kontra-iritans poznat čovečanstvu. Njeno dejstvo se odmah oseća na sluznom, mišićnom i nervnom sistemu, naročito simpatičkom nervnom sistemu. Kao moćni antispazmodik, lobelija dovodi to trenutne relaksacije i širenja bilo kog zgrčenog dela respiratornog sistema, kao što su bronhije, jednjak, glasne žice i grkljan. Ovo omogućava da (krv bogata kiseonikom) teče slobodno do tkiva. Lobelija je naročito važna u otklanjanju prepreka i zakrčenja u telu, naročito krvnih sudova. Ako postoji prigušenost u vazomotornom sistemu, ona to ispravlja, i ojačava mišićno delovanje zidova krvih sudova, što pokreće krv i na taj način je ključ za zdravlje čitavog tela.
Smatra se da će lobelija ako je beba mrtva ili u ekstremno slabom stanju, dovesti do pobačaja (abortusa). Međutim, ako je beba dobro i zdrava je, a majka je slaba, delovaće na majku da ojača i ozdravi, omogućavajući joj da iznese bebu do njenog rođenja.
Tokom godina prakse dr Kristofera, lobelija je korišćena mnogo puta, sa brojnim čudesnim izlečenjima. Tokom vremena, lobelija je pomagala mnogima, od veoma mladih do veoma starih osoba, sa pozitivnim rezultatima ako se pravilno koristi. Što se tiče toga da je lobelija otrov, ovaj mit je proglašen od strane konvencionalne medicine da bi se odvratili potencijalni pacijenti od korišćenja ove biljke od Boga date i izlečenja. Jednom je dr Kristofer greškom na brzinu progutao 4 supene kašike tinkture lobelije zaslađene medom, umesto jabukovog sirćeta. Posle obilnog povraćanja zbog emetičnog delovanja biljke, nije osećao ništa drugio osim poboljšanje i nije pretrpeo nikakvu štetu, samo dobro čišćenje!
Verovanje da je lobelija opasni otrov (uključujući izjavu Josifa Mejera (Joseph Meyer) u knjizi “Herbalista” da je lobelija previše opasna za unutrašnju upotrebu od strane neveštih) počinje sa neverovatnim uspehom dr Samjuela Tomsona kao bitnog lekara u zemlji. Njegovi uspesi su otkrili neadekvatnost tadašnjih-sadašnjih tradicionalnih neorganskih teorija i praksi. Ovo je podsticalo profesionalnu ljubomoru, jer su pacijenti birali Tomsonove biljne lekove pre nego tradicionalne lekare, lišavajući ih prestiža i novca. Kada dr Tomson nije mogao biti lako uklonjen sa scene uobičajenim manevrom, podnošenjem optužbi za “pogrešno lečenje”, medicinska profesija se organizovala da ozakoni svoj zanat kao jedinu legalnu medicinsku praksu.
Dr Novel je rekao sledeće povodom pogrešne klasifikacije lobelije kao “otrova”:
Tako uspešno je on (dr Tomson) koristio, da su je zvaničnici medicine njegovog vremena klasifikovali kao otrov, a neki pisci kažu da samo otrov može dovesti do tako brzih rezultata koje je dr Tomson postizao uz pomoć nje. Ako student ode da kupi 30 g biljke u apoteci, primetiće da je označena kao otrov i u skoro svim zvaničnim radovima kao što su: B.P., C.P., U.S.P., i American dispensatory, itd. klasifikovana je kao otrov.
Da nema otrovnih svojstava mi smo definitivno potvrdili. Dr Novel ju je koristio skoro 30 godina u svakojakim slučajevima i u svim uzrastima. Mi imamo prijatelje koji su je isto tako koristili slobodno, i da je samo pola onoga što je rečeno protiv nje od strane medicinskog sveta istinito, hiljade bi bile mrtve zbog njene upotrebe. Ona je veoma moćna biljka, međutim, i kao druge snažne biljke, mora se upotrebljavati mudro.
Tokom progona u 19. veku, nije bio niti jedan slučaj sa štetom nastalom od upotrebe lobelije. Čak i u vremenu Tomsona postojale su studije koje su pokazivale njenu bezbednost. Prof. Villiam Tuli sa Jejl Univerziteta, napisao je dr H. Lee iz Midltauna, Conn., 22. marta 1838:
Lobelia inflata je potpuno lišena od bilo kog narkotičkog dejstva. Koristio sam ovu biljku 27 godina, u velikim količinama i dugi vremenski period, bez i najmanjeg traga bilo kakvog opojnog dejstva. Koristio sam najbolju oficijalnu tinkturu u količini od 90 ml u 24 sata i po 4 i 7 dana uzastopno i takođe sam davao 3 velike supene kašike u roku od pola sata, bez i najmanje naznake od bilo kakvog narkotičnog delovanja. Poznavao sam slučajeve kada su pušili 4 ili 5 lula punih lobelije, uzastopono, i bez ikakve narkoze, a takođe znam da je davana i kao klistir sa istim rezultatom… Dr Bigelov, iz Bostona, bio je prva osoba koja je pripisala otrovna svojstva ovom agensu, a to je uradio 1817. ali ne iz svog proučavanja. Ja sam uveren (priče starih žena iz knjiga su pored svega toga oprečne) da je Lobelia inflata vredna, bezbedna i dovoljno blaga, i ja mislim da će doći vreme kada će biti mnogo više cenjena.
Konačna apsurdnost celog ovog problema su alternativni – istinski otrovni, neorganski protivotrovi koji su ponuđeni od tradicionalne medicine u većini zvaničnih publikacija kao “lekovi” protiv navodnog “trovanja” lobelije. Ovo je primer:
Staviti se u ležeći položaj, isprazniti stomak ako povraćanje nije bilo dovoljno, davati tanin, srčane i respiratorne stimulanse, strihinovac, tebain, alkohol, atropin ili beladonu, digitalis, morfin, veštačku toplotu, ergot ili ricinus.
Lekovita upotreba: Apscesi, adinamija (nemoć), angina pektoris (razdražljivost srca), astma, trovanje krvi, problemi cirkulacije krvi, furunkuli, bronhijalni problemi, modrice, katar, male boginje, hladno znojenje, prehlade, kolik, kongestija, konstipacija, konvulzija, kašalj, grčevi u stomaku, gušobolja, digestivni poremećaji (dispepsija, nervozna dispepsija, akutno loše varenje, itd.), gušenje, dispneja, difterija, bol u uhu, ekcem, epilepsija, nesvestica, problemi sa povišenom temperaturom (groznice), ženski problemi, slabost srca, hepatitis, hidrofobija (ujedi ludih pasa), histerija, zapaljenja, ujedi i ubodi insekata, laringitis, male boginje, meningitis, nefritis, nervoza, podrhtavanje, upala trbušne maramice, upala pokosnice, encefalitis, zapaljenje plućne maramice, upala pluća, rhus dermatitis, reumatizam, šarlahna groznica, velike boginje, spazam (kičma, mišići, grudi ili genitalni organi), uganuća, iritacija želuca (male doze), tetanus, povraćanje (male doze), veliki kašalj i zarazne bolesti.
Tomson je napisao:
U slučajevima gde su spazmi toliko siloviti da blokiraju, kada se vilica spremi, izlivanjem ove tečnosti u usta između obraza i zuba, spazam će popustiti čim dodirne korene žlezda jezika i vilica će se olabaviti tako da će se usta otvoriti; zatim dati dozu toga i čim je spazam popustio, ponoviti. Potom treba primeniti odgovarajuće okrepljujuće ili tonične biljke.
Preparati: Esencija, tečni ekstrakt, infuzija, pilule, obloga, prah, sirup i tinktura. Ne koristiti tinkturu lobelije iz apoteka, jer je izvučena sa eteričnim sredstvom za rastvaranje.
Infuzija: Seme se najbolje koristi kada je izmrvljeno.
Prah: Koristiti listove, stabljiku, cvetove i/ili mahune.
Tinktura: Koristiti zelene ili osušene biljke.
Doziranje: Sa obazrivošću, lobelija se može davati u malim ili u velikim dozama, u kraćim ili u dužim intervalima.
Esencija: 1/2 šolje.
Tečni ekstrakt: 10 do 30 kapi.
Infuzija: 1 šolja.
Prah: 200 mg do 650 mg.
Čvrsti ekstrakt: 100 mg do 300 mg.
Sirup: 1-4 čajne kašičice.
Tinktura: 1/2-1 čajna kašičica ili 10-30 api.
PRIMENA U LEKOVITE SVRHE
Lobelija brzo utiče na sve delove tela. Međutim, zbog svoje visoko difuzne prirode, trebalo bi je uvek uzimati sa trajnijim stimulansima kao što su kajenska paprika ili nana.
Analna
Za groznice, upalu pluća, zapaljenje plućne maramice, nefritis, hepatitis, meningitis, itd.: Dodati lobeliju u klistir mačje mente.
Oralna
Astma: Tinktura lobelije je odlična kao emetik, da olakša disanje i podstakne izlečenje.
Hepatitis: Videti “LEKOVITE FORMULE”.
Hidrofobija: Potopiti 1 supenu kašiku lobelije u 500 ml provrele vode i popiti je što više, kako bi se izazvalo povraćanje i čišćenje želuca. Nakon toga primeniti visoki klistir od lobelije i mačje mente.
Zapaljenje plućne maramice: Davati lobeliju i meksičku leptirovu travu u infuziji.
Tifuzna groznica, tifus, pegavi tifus, šarlahna groznica, itd.: Davati 1 čajnu kašičicu antispazmodik tinkture (videti “LEKOVITE FORMULE”) u malo tople vode na svakih pola sata. Svakodnevno prati telo sa toplom vodom i jabukovim sirćetom u razmeri 2:1. Svakodnevno menjati posteljinu i čaršav i davati pacijentu toplu vodu na svaka 2 sata.
Konvulzije beba: Staviti na vrh prsta jednu ili dve kapi antispazmodik tinkture i staviti u usta bebe. Ovo će momentalno zaustaviti problem.
Bolni grčevi u stomaku i spazam: Dati 1 čajnu kašičicu antispazmodik tinkture u pola šolje tople zaslađene vode. Ovo će trajati otprilike 15 sekundi.
Kožna
Bol u uhu: Staviti nekoliko kapi tople tinkture lobelije u uho i zapušiti pamukom.
Mukus i kongestija (naročito kod beba): Utrljati tinkturu lobelije na vrat, grudi i između ramena.
Za bilo koje spoljašnje probleme: Primeniti oblogu koja sadrži lobeliju i cr- veni brest u razmeri 2:1.
Otoci, upala pluća, zapaljenje plućne maramice, furunkuli, itd: Napraviti meku oblogu ili melem od lobelije, hmelja, mekinja ili masti.
Reumatska groznica: Trljati celo telo od vrata do prstiju sa antispazmodik tinkturom. U težim slučajevima (kada pacijent ne može sedeti uspravno ili pomerati ruke ili noge), davati 1 čajnu kašičicu antispazmodik tinkture, u malo tople vode, na svakih pola sata dok pacijent ne počne da se preznojava. Neka pacijent boravi u krevetu; omogućiti mu mir; zatim ga oprati sa jabukovim sirćetom i toplom vodom. Davati pacijentu tokom prvog dana 1 čajnu kašičicu antispazmodik tinkture u toploj vodi na svaka 2 sata i svaka 3 sata još nekoliko dana posle toga. Kada slučaj zahteva, protrljati malo antispazmodik tinkturom podnožje glave (lobanje), vrata i duž grudne kosti i isperite pacijenta jabukovim sirćetom i toplom vodom.
LEKOVITE FORMULE
Antispazmodik tinktura
(epilepsija, konvulzije, tetanus, delirijum, drhtanje, nesvestica, histerija, grčevi u stomaku, prividna smrt, itd.)
30 g semena lobelije, izmrvljeno (Lobelia inflata)
30 g kapice (Scutellaria lateriflora)
30 g močvarnog kupusa (Symplocarpus foetidus)
30 g smole smirne (Commiphora myrrha, var. molmol)
30 g divljeg ruzmarina (Cimicifuga racemosa)
15 g kajenske paprike (Capsicum frutescens, C. minimum)
Preparat: Potopiti u najmanje 500 ml etanola (upotrebiti dovoljno alkohola da se pokriju sve biljke) u dobro zatvoren sud i dobro promućkati barem jednom dnevno. Posle 10 do 14 dana, iscediti tečnost.
Doziranje: 1 do nekoliko kapi.
Problemi sa jetrom, žutica kože
1 deo lebelije (Lobelia inflata)
1 deo meksičke leptirove trave (Asclepias tuberosa)
1 deo mačje mente (Nepeta cataria)
1 deo gorkog korena (Apocynum androsaemifolium)
Preparat: Dobro promešati biljke i potopiti 1 čajnu kašičicu ove kombinacije u 1 šolju provrele vode 15 do 20 minuta; procediti.
Doziranje: 2 supene kašike na svaka 2 sata, toplo.
Tinktura od lobelije
60 g biljke, stabljike, cvetova i listova lobelije (Lobelia inflata)
60 g semena lobelije, izmvrljeno (Lobelia inflata)
470 ml jabukovog sirćeta
Preparat: Potopiti 10 do 14 dana u dobro pokrivenu bocu. Promućkati svaki put kada prođete pored nje ili najmanje jednom dnevno. Iscediti tečnost, i flaširati za upotrebu. Kada pravite jednostavnu tinkturu od lobelije koristite sirće kao sredstvo za rastvaranje, pre nego alkohol.
Kisela tinktura od lobelije
60 g semena lobelije, izmvrljeno (Lobelia inflata)
15 g biljke lobelije (Lobelia inflata)
1 čajna kašičica kajenske paprike (Capsicum frutescens; C. minimun)
470 ml jabukovog sirćeta
Preparat: Isto kao i tinktura od lobelije.
Sirup od lobelije
70 g biljke lobelije (Lobelia inflata)
1 l destilovane vode
Preparat: Krčkati mešavinu dok se nivo ne spusti na 500 ml. Procediti i u tome rastvoriti 900 g sirovog šećera ili 450 g meda.
Doziranje: 1 čajna kašičica (za kašalj); 1/2 do 1 šolja kao emetik.
Porođajni grčevi
2 čajne kašičice lobelije, tečni ekstrakt (Lobelia inflata)
4 čajne kašičice gospine papučice, tečni ekstrakt (cypripedium calceolus)
1/2 čajne kašičice kajenske paprike, tinktura (Capsicum frutscens; C. minimum)
180 ml meda sa vodom ili jednostavnog sirupa
Doziranje: 1 čajna kašičica na svakih pola sata.
Preparat lobelije u kapsulama
(dispepsija, reumatizam, upala, astma, tuberkuloza, drhtavica, žutica i groznica)
30 g biljke lobelija u prahu (Lobelia inflata)
30 g semena lobelije u prahu (Lobelia inflata)
30 g kajenske paprike u prahu (Capsicum frutescens; C. minimum)
60 g akacije u prahu (Acacia senegal)
30 g semena anisa u prahu (Pimpinella anisum)
Preparat: Pomešati i staviti u kapsule #0,
Doziranje: 2 do 6 kapsula dnevno, kako slučaj zahteva.
Prijatne kombinacije: Lobelija ublažava bol i reguliše mišićno dejstvo materice. Za menstrualne poremećaje, kada se lobelija koristi sa agensima kao što je gorska nana, bol i kontrakcije su ublaženi i normalno funkcionisanje je uspostavljeno. Kao generalno pravilo, lobeliji uvek treba da prethodi stimulans ili da se daje u kombinaciji. Kada se koristi kao relaksant, ne kombinovati sa kajenskom paprikom i kanadskim ljutićem, već sa više difuznim agensima, kao što je đumbir. Kada se koristi kao emetik, lobeliji treba da prethodi stimulativan čaj kao što je nana ili kajenska paprika.
SLUČAJ IZ PROŠLOSTI
Veliki agens za isceljenje i olakšavanje
Mnoge osobe su uvidele veliku vrednost lobelije. Studenti u školi dr Kristofera, pri povredi, kao što je udaranje prsta čekićem, odmah su potapali povređeni deo u tinkturu lobelije. Ovo momentalno uklanja bol.
Lobelija, u kombinaciji sa drugim biljkama, vrlo brzo izvlači bol i zakrčenu krv. Samo nekoliko kapi tinkture lobelije vrlo brzo oslobađa bola u uhu. Bebe sa konvulzijama su momentalno smirivane trljanjem nekoliko kapi lobelije na desni ili usta. Strahovit bol od napora se ublažavao masiranjem povređenih mišića lobelijom. Ovo olakšanje je toliko brzo, da su ga pacijenti nazivali “blagosloveno”. Tinktura lobelije je takođe veoma korisna u borbi protiv trovanja krvi.
Mnogi porođaji su značajno olakšani upotrebom lobelije, bez obzira na majčine ranije teške porođaje. Upotreba lobelije će uticati na izbacivanje mrtvog ploda, da ne bi ostao u majčinom telu. Ljudi koji su se uvijali od bola i valjali po podu, odmah su bili smireni sa pola kašičice tinkture lobelije. Postoji toliko slučajeva čudesnih izlečenja upotrebom lobelije da su potrebne strane i strane da se opišu detalji. Zaista nema kraja mnoštvu načinia kojima lobelija može biti upotrebljena za izlečenje i regeneraciju tela.
Budite mudri kada koristite lobeliju. Bilo je su slučajeva kada je došlo do zastoja u disanju, kada je osoba uzimala previše lobelije, naročito bez pratećeg stimulansa. Jedna majka je masirala tinkturom leđa svoje bebe usled grčeva, bez očiglednih rezultata. Onda je dala bebi kap tinkture na jezik. Povraćala je i zatim se onesvestila. Majka je kontaktirala centar za kontrolu otrova i rečeno joj je samo da drži bebu i sačeka dok efekti biljke ne prođu kroz sistem (centar za kontrolu otrova nema zapis o bilo kakvoj šteti, prouzrokovanoj lobelijom). Otprilike posle sat vremena, beba se oporavila. Majka je, videvši moćni potencijal lobelije, bila opreznija posle toga. Dok koristite lobeliju, budite svesni koliko snažna može biti.
Specifična za astmu
Slučaj dr Kristofera iz istorije ispričan njegovim rečima: Lobelija je dobro poznata po svojoj velikoj vrednosti u lečenju astme. Imao sam interesantno iskustvo tokom moje prakse u Evanstonu, Vajoming, pre više od 20 godina. Jedne noći, posle nekoliko ustajanja zbog noćnih poziva i konačnog umirivanja, u dva sata posle ponoći, čuo sam kucanje na vratima. Tu su stajala dva mlada momka noseći osušenog malog gospodina. Upitali su: “Možete li pomoći tati? Ne možemo doći do njegovog doktora, koji ga je lečio svih ovih godina, a potrebna mu je pomoć”. Uneli smo ga unutra i dao sam mu šolju čaja od nane. Morao je da sedi uspravno jer nije bio u stanju da leži u krevetu preko 20 godina. On je pretrpeo teške napade astme u proteklih 26 godina, a tokom 20 godina bio je podbočen tokom noći i mogao je da spava samo u kratkim periodima od oko pola sata. On je bio pod teškim lekovima, tokom čitavog tog vremena, bez nade da ikad bude bolje. Kada je od čaja nane prošlo 15 minuta, dao sam mu čajnu kašičicu tinkture od lobelije i posle 10 minuta još jednu čajnu kašičicu. Počeo je da izbacuje sluz iz pluća. Dok je emetičko dejstvo radilo i izvlačilo sluz iz pluća i bronhijalnih šupljina, on je izbacio šolju punu raznobojnih materijala, u rasponu od svetle do tamne i druge tečnosti. U pet sati smo ga pustili i momci su ga odveli kući. Posle dva dana sam čuo rezultate. Umesto da je podbočen na stolici kao i ranije, on je rekao svojim momcima: “Idem da legnem u krevet, večeras mogu da spavam”. Po prvi put u 20 godina, spavao je celu noć u krevetu i od tog dana je uvek spavao u krevetu. Zbog svoje astme, nije bio u stanju da zadrži posao, ali te iste nedelje otišao je i našao posao kao baštovan.
Karakteristike pri rastu: Lobelija je jednogodišnja biljka u toplim geografskim širinama i dvogodišnja u umerenim i severnijim geografskim širinama. Ona se može naći na livadama, pašnjacima, šumama i travnatim mestima u skoro svim krajevima SAD-a. Cveta od jula do septembra. Tomson je zapisao:
Emetička biljka se može naći u prvoj fazi svog rasta u svakom trenutku tokom leta. Može biti različitih veličina, ležeći ravno na zemlji u obliku kruga. Ovo se dešava kako bi podnela težinu snega, koji je pokriva tokom zime, jer može da se smrzne kao i pšenica. U proleće se javlja žuta i bleda, kao i druge biljke koje pate od vlage i zime; ali kada dođe leto sa zracima oživljavanja, ona podiže listove i stabljiku do 40 cm visine, sa nekoliko grana koje nose listove. U julu javljaju se mali, šiljasti, bledoplavi cvetovi, za kojima slede male mahune veličine belog pasulja. One sadrže veliki broj malih semena. Ova mahuna potpuno podseća na ljudski želudac, gde su ulaz i izlaz višlji od srednjeg dela; od ulaza prima hranu, a preko izlaza izbacuje seme.
Ova biljka je uobičajena za sve krajeve ove zemlje, gde god je tlo dovoljno plodno. Nađena je na svakoj vrsti tla koje se koristi za kultivaciju; od najviših planina, do najnižih dolina. U vrućim i vlažnim sezonama, najobilnija je na suvom i toplom tlu; u vrućim i suvim sezonama, na glinenom i teškom tlu. Kada je sezona hladna (mokra ili suva), retko se pojavljuje; ako su leto i jesen veoma suvi, seme se ne pojavljuje i naravno, biće jako malo ove biljke sledeće sezone. U sezoni kada je ima dosta, može se naći kako raste na autoputevima i pašnjacima; pokraj starih objekata i u poljima strnjike; naročito kada je položena na travu prethodne godine. Kada je trava retka, biće pojedena od strane stoke, i teško ju je naći u punom rastu. To je divlja biljka i prirodna je za ovu zemlju; ali nema sumnje da je uobičajena i u drugim zemljama. Može se preneti i kultivisati u baštama i onda će biti mnogo veća i snažnija nego kada raste divlje. Ako neke stabljike ostanu, ona će se rasejati sama i može izrasti iz semena.
Branje: Cela biljka lobelije je aktivna i treba je brati od kraja jula do sredine oktobra. Tomson je napisao:
Dolazi u zrelost otprilike početkom septembra, kada listovi i mahune pređu u žućkasto; ovo je najbolje vreme da se bere… Ja sam bio u potrazi za ovom biljkom od Bostona do Kanade i nisam uspeo da naberem više od kilogram, a u nekim sezonama nisam bio u stanju ništa da uberem. Ovo sam pomenuo kako bih pokazao nesigurnost njenog rasta i upozorio ljude da budu pažljivi i nagomilaju dobru zalihu kada je obilno ima. U 1807. godini ako bih ponudio nagradu od 1,000 dolara za 500 g ove biljke, ja ne bih mogao da ih dobijem. Bilo je vremena kada bih nudio dva dolara za 30 g praha biljke, ali nije bilo nikoga ko ima. Ova nužnost me je naučila da sačuvam sve što mogu da dobavim, kada je ima u izobilju. Ova biljka je drugačija, po jednoj veoma važnoj pojedinosti, od svih drugih o kojima imam znanje; a to je, ista količina će proizvesti isti efekat u svim fazama svog rasta, od svog prvog pojavljivanja do dolaska u zrelost; ali najbolje vreme za branje, kao što je već rečeno, jeste kada listovi i mahune počinju da žute; jer tada su semena sazrela i imate sve što možete dobiti od nje. Onda se treba iseći i čuvati na čistom, raširiti u komorama, odajama ili u potkrovlju da se osuši, gde može biti otvorena zbog svežeg vazduha u toku dana i zatvorena zbog vlažnog vazduha tokom noći.
Sušenje i čuvanje: Najbolja forma za čuvanje lobelije je tinktura. Ne treba se čuvati u papiru, jer i biljka i semena sadrže eterično ulje koje može biti lako izgubljeno.