Zdrava hrana za zdrave oči

Pojedini vitamini i hranljive materije veoma povoljno deluju na zdravlje očiju i imaju veliku ulogu u preventivi raznih očnih oboljenja i smetnji, ali i lečenju.

Beta-karotin i vitamin A

Beta karotin je narandžasto-crveni pigment u voću i povrću. Narandžasta boja šargarepe ukazuje na visok sadržaj beta karotina, jednog od provitamina A, koji je veoma važan za oči i ima povoljan efekat na noćni vid i bržu adaptaciju oka pri prelasku iz uslova normalnog u uslove smanjenog osvetljenja. Takođe dobro deluje na suzni film oka koji prekriva rožnjaču, i kad ga ima u ishrani olakšava simptome i neprijatnosti koje imaju pacijenti sa suvim okom.

Namirnice koje sadrže beta karotin su pre svega šargarepa, zatim krompir, spanać i kelj.

Dnevna preporučena doza vitamina A u zavisnosti od godina i drugih faktora iznosi od 700 do 1.000 mikrograma. Primera radi, jedna šargarepa sadrži i do četiri puta više beta karotina od preporučenog dnevnog unosa vitamina A. Balansirana ishrana koja sadrži ove namirnice je sasvim dovoljna da zadovolji potrebe organizma i oka za vitaminom A.

Vitamin C i vitamin E

Oni su snažni antioksidansi i imaju ulogu u sprečavanju formiranja slobodnih radikala i nastanka oksidativnog stresa koji je štetan za organizam. Budući da se smatra da slobodni radikali i oksidativni stres utiču na pojavu katarakte i degenerativnih promena u žutoj mrlji koje se javljaju sa godinama, uzimanje dovoljnih količina vitamina C i E može da smanji rizik za nastanak katarakte i senilne degeneracije žute mrlje.

Vitamin C se može naći u namirnicama kao što su crvena i zelena paprika, kelj, jagode, brokoli i agrumi. Namirnice koje sadrže veće količine vitamina E su badem, lešnik, seme suncokreta, soja. Dnevne preporučene količine vitamina C iznose od 50 do 100 miligrama. Jedna pomorandža ili kivi sadrže dovoljnu količinu vitamina C potrebne za jedan dan. Dnevne preporučene količine vitamina E su oko 10 miligrama. To je količina koju sadrži 50 grama badema ili lešnika.

Vitamin D

Vitamin D u organizam može dospeti na dva načina: hranom i endogenom sintezom vitamina kad smo izloženi sunčevoj svetlosti, i po tome je ovaj vitamin jedinstven u odnosu na druge.

Vitamin D ima ulogu u smanjenju rizika za nastanak senilne degeneracije žute mrlje. To je jedno od najčešćih oboljenja starijih ljudi i u zavisnosti od forme bolesti može značajno da umanji vid ili da dovede do potpunog gubitka. Po jednoj skorašnjoj studiji, primećeno je da su osobe mlađe od 75 godina, kojima je nedostajalo vitamina D u ishrani, bile pod većim rizikom za nastanak degenerativnih promena u žutoj mrlji.

Dnevne potrebe za vitaminom D, u zavisnosti od uzrasta, iznose od 5 do 10 mikrograma. Dovoljne količine vitamina D se sintetišu i pri dozvoljenoj izloženosti prirodnoj sunčevoj svetlosti, tako da nije potrebno unositi dodatne količine vitamina D putem hrane.

Lutein

Lutein je žuti pigment (ksantofil) koji spada u karetonoide. U velikim količinama ga ima u mrežnjači oka, naročito u žutoj mrlji, kojoj i daje karakterističnu žućkastu boju. Značaj luteina se ogleda u njegovim antioksidantnim svojstvima. Kao snažni antioksidans, lutein ima ulogu u prevenciji nastanka senilne degeneracije žute mrlje.

Lutein se kao i drugi ksantofili može nađi u zelenom lisnatom povrću kao što su spanać, kelj, brokoli, ali i u bundevi.

Selen, cink i omega 3

Selen i cink utiču na preventivu senilne degeneracije žute mrlje, dok omega 3 nezasićene masne kiseline imaju povoljan efekat na kvalitet suznog filma oka.

Selen se može naći u u integralnom pirinču, kao i drugim integralnim žitaricama, klicama pšenice, belom luku, suncokretovom semenu. Cinka ima u lešniku, bundevinom semenu, korenu đumbira i brazilskom orahu. Namirnice koje sadrže omega 3 masne kiseline su laneno seme i ulje, orasi i badem.