Bog je video njegove misli i rekao mu je:
”Pošto misliš da bolje znaš kad je kakvo vreme potrebno, ovog leta sam upravljaj vremenom .“
Ratar se jako obradovao i odmah je poželeo oblačno vreme. Kada se zemlja osušila, poželeo je da noću pada kiša. Žito je raslo na poljima kao nikada ranije. Svi unaokolo su bili radosni gledajući neviđeno veliko klasje.
Ujesen, kad je polje požutelo, ratar je počeo da skuplja letinu. Međutim, njegovo razočaranje je bilo veliko: pokazalo se da je sve klasje prazno! Požnjeo je samo slamu. I opet je ratar počeo se žali Bogu zbog toga što je letina nikakva.
”Ali, naručivao si vreme po svom nahođenju,” odgovori mu Bog.
”Slao sam naizmenično čas kišu, čas sunce,” počeo je objašnjavati ratar.
„Sve sam učinio kako treba, ne shvatam zašto je klasje prazno? “
”A na vetar si zaboravio reče Bog. Zbog toga ti ništa nije pošlo za rukom. Vetar je potreban da prenosi prah s jednog klasja na drugi. Tada se žito oplođuje i letina biva dobra„.
Ratar se postidio i pomislio je: ”Ahh, nee, bolje je da Gospod Sam upravlja vremenom.”
