• 0

Iako sve češća na našim pijacama i u marketima, brokola je u jelovniku naših ljudi još uvek malo zastupljeno povrće. Međutim, treba imati u vidu da ga lekari i stručnjaci, a na osnovu saznanja do kojih se došlo u istraživanjima, preporučuju kao veoma važan sastojak u ishrani.

Zbog niske energetske vrednosti, bogatstva vitamina, vlakana i drugih sastojaka važnih za naš organizam, svrstavamo je u sam vrh idealnih prehrambenih namirnica. Njenim korišćenjem u ishrani, što je inače najuspešnija prevencija, doprinosimo sprečavanju i borbi protiv malignih i oboljenja srca, te bolesti organa za varenje.

Uz to, brokola štiti imunološki sistem, deluje diuretički i protiv anemije – objašnjava dr Janko Červenski, viši naučni saradnik u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Izvor vitamina i minerala

Ovo povrće, koje, inače, smatraju izvornim oblikom karfiola, u proseku sadrži oko 89% vode. Ugljenih hidrata ima 6,64%, šećera 1,7%, protein 2,82% i samo oko 0,37% masti. Bogato je folnom kiselinom, koja je potrebna za pravilan razvoj ploda.

Pomaže i anemičnim osobama, smanjuje verovatnoću pojave raka grlića materice i pluća. Takođe je dokazano da sadržaj folata u brokoli, zajedno s ostalim vitaminima grupe B, može doprineti zaštiti od srčanih oboljenja.

-Jedan je od najboljih izvora i beta- karotina, odnosno provitamina A – dodaje naš sagovornik. – Ružom brokole, srednje veličine, možemo da podmirimo 15% dnevnih potreba za vitaminom A. U 100 g svežeg jestivog dela njenog ploda nalazi se čak 89,2 miligrama vitamina C, što je više nego u ostalim kupusnjačama.

Kao i beta-karotin on je antioksidant, važan za očuvanje naših ćelija od oštećenja koja bi mogla nastati delovanjem slobodnih radikala. Posebno je značajno prisustvo vitamina E, kao i fitohemijskih antioksidanta iz familije karotenoida – luteina i zeaksantina.

Za njih je utvrđeno da deluju preventivno na očnu mrenu, dok tzv. vitamina U sprečava pojavu čira na želucu i malignih oboljenja. Visoku vrednost brokole kao namirnice potvrđuje i sadržaj minerala, i to pre svega kalijuma, kalcijuma, fosfora, natrijuma, magnezijuma i gvožđa.

U većoj količini prisutni su i selen, cink, hrom i jod, kojeg među povrćem sadrže više samo beli luk i spanać.

Korisna vlakna

Samo komadić brokole, ističe dr Červenski, ima više vlakana nego kriška crnog hleba. Upravo zbog toga pogodna je za dijete, jer, osim što obezbeđuje potrebne hranljive materije, uz nisku energetsku vrednost, vlakna ubrzavaju prolaz hrane kroz system za varenje. Snižavajući nivo ukupnog i „lošeg“ holesterola u krvi, pomažu u sprečavanju oboljenja srca i krvnih sudova.

– Za zemlje u kojima stanovništvo manje konzumira meso, a više namirnice koje sadrže vlaknaste materije, karakteristično je ređe oboljevanje od raka debelog creva i rektuma – ističe dr Červenski.

– Poznato je, takođe, da osobe koje redovno koriste namirnice biljnog porekla sa visokom zastupljenošću vlakana postižu bolju kontrolu šećera u krvi.

Brokola je i u tom pogledu u prednosti. S obzirom na to da sadrži i hrom, i to gotovo celu preporučenu dnevnu potrebu organizma, a zna se da on učestvuje u regulaciji šećera u krvi, može biti dopuna ishrani obolelima od dijabetesa tipa dva.

Sulforafan štiti od raka

Prepoznatljiv ukus brokoli daje sulforafan, kojem se, zapravo, pripisuje i najvažnije odbrambeno dejstvo protiv raka. Ova supstanca oštrog mirisa, koja u molekulu sadrži sumpor, ima produženo delovanje, otporna je na toplotu, ali ne i na proces starenja brokole, zbog čega nakon tri dana stajanja njena koncentracija i aktivnost naglo opadaju.

– Sulforafan je ispitivan na Hopkins univerzitetu u SAD-u, gde je potvrđeno da, kada se redovno uzima, podstiče stvaranje telesnih enzima koji čiste organizam od toksina i delotvorno brane telo od hemijskih karcinogena – objašnjava dr Červenski.

– Ako brokolu jedemo dva-tri puta nedeljno, rizik od malignih tumora, prema procenama stručnjaka, možemo smanjiti čak za pedeset odsto. Osim toga, preliminarna laboratorijska istraživanja pokazala su da sastojak indol-3-karbinol, koji se prirodno nalazi u brokoli, kupusu i kelju pupčaru, može sprečiti faktore koji pomažu reprodukciju herpesa.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *