Pojedini dodaci ishrani mogu za kratko vreme da obezbede neke vitamine i minerale, ako je organizam baš u teškom stanju, ali oni nikad ne mogu da zamene dobro balansiranu ishranu i pravilan odnos minerala i vitamina koji je stvoren u voću i povrću.
Često uzimanje dodataka ishrani može da proizvede suprotan efekat od željenog, a odličan primer za to unos beta-karotena putem dodataka.
Prema novim istraživanjima, objavljenim u časopisu „Journal of Biological Chemistry“ unos velike količine beta-karotena može da predstavlja rizik po ljudsko zdravlje, tako što blokira, umesto da pospešuje stvaranje vitamina A.
Vitamin A je važan za normalan ljudski razvoj, posebno za dobar vid. Pomaže u razvoju i održavanju tkiva koje oblažu spoljne i unutrašnje delove tela (koža i sluzokoža) i neophodna je komponenta imunog sistema. Pored funkcije pro-vitamina A, beta-karoten učestvuje kao antioksidant i može da pomogne u prevenciji hroničnih bolesti kao što su bolesti srca, rak, bolesti očiju koje se dobijaju sa godinama, poremećaji mozga i mnoge druge. Beta-karoten je takođe poznat po tome što kožu štiti od sunca tako što upija opasno ultraljubičasto zračenje.
„Mračna strana“ beta-karotena
Međutim, istraživači sa državnog Univerziteta u Ohaju (Ohio State University), predvođeno profesorom Erlom Harisonom (Earl Harrison) su otkrili da beta-karoten potreban za izgradnju vitamina A, takođe može da ima i „tamnu stranu“, posebno kad se uzima u velikim količinama.
„Doze beta-karotena koje viđamo u zdravim dodacima hrani mogu da budu štetni, posebno od kada većina ljudi veruje da je više – bolje“, rakao je član istraživačkog tima, nutricionista Albert Mejds (Albert Meades)
Istraživački tim sa Univerziteta Ohajo je otkrio da pojedini molekuli, kada ih ima previše, izdvojeni iz beta-karotena imaju suprotan efekat u telu – blokiraju određene funkcije vitamina A, koje su od ključnog značaja za vid, zdravlje kostiju i kože, metabolizam i imuni sistem.
„Utvrdili smo da se ova jedinjenja u hrani nalaze pod normalnim uslovima. Ona su redovno pronalažena u ljudskoj krvi i zbog toga mogu da predstavljaju mračnu stranu beta-karotena“, rekao je Harison. „Ova jedinjenja definitivno imaju osobine koje deluju protiv vitamina A i ona bi, u osnovi, mogla da naruše ili bar da utiču na metabolizam tela i na delovanje vitamina A“.
Zbog jedinjenja koja su izdvojena iz beta-karotena, a deluju protiv vitamina A, Harison predviđa da će veći unos ovog antioksidansa neminovno dovesti do veće količine potencijalno štetnih molekula.
Harison je rekao da rezultati ovog istraživanja mogu da objasne zašto su prethodna klinička istraživanja otkrila da je kod ljudi, koji su u velikoj meri uzimali beta-karoten putem dodataka ishrani, bila veća učestalost raka pluća, nego kod onih koji ga nisu uopšte uzimali.
„Ta istraživanja i dalje drmaju naučnu zajednicu, čak i posle 20 godina“, rekao je Harison. „Ono što smo mi otkrili daje prihvatljivo objašnjenje zašto su veće količine beta-karotena mogle da dovedu do neočekivanih rezultata u tim istraživanjima.“
Preporuka: Uzimajte beta-karoten iz voća i povrća
Istraživanje tima sa Univertiteta Ohajo ukazuju da uzimanje beta-karotena iz dodataka ishrani može imati više negativnih, nego pozitivnih efekata na zdravlje. Zbog toga preporučuju da se ovaj antioksidans uzima iz voća i povrća, pošto je mala verovatnoća da neko svakog dana može da pojede po kilogram šargarepe ili kajsija.
Najbogatiji izvor beta-karotena je narandžasto/žuto voće i povrće, a na vrhu liste su: kajsije, dinje, breskve, jagode, crveni grejpfrut, jabuke, šargarepa, bundeva, paprika, rotkvice, cvekla i paradajz.
