Sve što trebate da znate o crnom slezu

To je jednogodišnja biljka sa delimično puzavičastim stablom.

Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smešteni pojedinačno ili grupno u bazalnom delu sa unutrašnje strane lista.

Plod crnog sleza je čaurast, pomalo nalikuje na grumen sira. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazdušasta stabljika u periodu jun-septembar. Budući da se sušenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u što svežijem stanju, ali i sušena biljka ima svoju vrednost.

Sakupljanje:

Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni koren.Cvetovi i listovi se beru bez drške u periodu jun-avgust. Suše se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle sušenja, cvetovi se čuvaju u papirnim kesama (džakovima) ili fiokama obloženim hartijom, a listovi u džakovima od platna.
Koren se vadi kada dostigne dužinu od 10-15 cm, dakle najranije u drugoj godini života biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili oktobar-novembar.

Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim iseče na male komade koji se suše na suncu ili u ugrejanim prostorijama na 40°C. Pre sušenja ih ne treba prati. Posle sušenja, korenje se čuva u džakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama.

Aktivna svojstva:

U korenu – sluzaste materije, amidin, uronske kiseline, šećeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne supstance; u cvetu i listu – flavonoid, tanin i sluzaste materije.

Uslovi za upotrebu:

Cvetovi treba da budu rozikasto bele boje i da imaju čašicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i dršku ne dužu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele boje.

Farmakološko dejstvo:

Sekretolitik (pospešuje lučenje sluzi),emoliens (sredstvo za omekšavanje), ekspektorans (za iskašljavanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bubrega, želuca i creva).

Način upotrebe:

– Infuzija: Jednu punu (supenu) kašiku dodati na 250 ml hladne vode; ostaviti da odstoji tokom noći, a zatim ujutru blago podgrejati (30-40°C).

– Kupka: Jedna puna šaka sleza se potopi u sud sa 5 litara hladne vode. Pošto odstoji 12 sati, sledećeg dana se malo zagreje (30-40°C). Kupka traje 20 minuta.

– Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od čaja se malo zagreje u vodi, pomeša se sa ječmenim brašnom i stavi na komad platna kojim se oblaže obolelo mesto.

Terapeutske indikacije:

Glositis (upala jezika), akutni laringitis (akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis (upala dušnika), infekcije bubrega, rane, čir, tonzilitis (upala krajnika). Kod otvorenih rana, kupka od sleza i svežih listova bokvice može da bude delotvorna.

U slučaju raka grkljana, čak i kad dođe do afonije (gubitka glasa), slez može da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mlakim čajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak čaja se pomeša sa ječmenim brašnom i drži se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noći.

Dnevna količina čaja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noći drži u hladnoj vodi (1 puna kašičica biljke na šolju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago ugreje, i to tako što se šolja stavi u drugi, veći sud sa toplom vodom. Tečnost čuvati u termos-boci. Piju se 4 šolje dnevno. Sa ostatkom čaja ispirati grlo.U slučaju smanjenog lučenja pljuvačke (suva usta), čaj od sleza treba često koristiti za ispiranje usta.