Moderne pelene ostavljaju posledice po zdravlje beba!

Zahvaljujući ogromnom novcu koji se vrti u prometu toksičnih pelena za jednokratnu upotrebu, informacije o tome teško dopiru do roditelja, koji im daju prednost uprkos posledicama koje ostavljaju po zdravlje.

Zemlja nije za jednokratnu upotrebu, upozoravaju zaštitnici prirode koji se bore protiv korišćenja pelena za jednokratnu upotrebu, jednog od opasnih i veoma otpornih otpada.

Međutim, toksične hemikalije koje ulaze u sastav tog široko korišćenog proizvoda, po tvrdnjama istraživača širom sveta, ostavljaju ozbiljne posledice i na najosetljiviji deo stanovništva planete, na bebe.

Pedijatri ukazuju na brojne opasnosti kojima su izloženi mali korisnici jednokratnih pelena, a koje se kreću od isušivanja kože, pa sve do mogućeg steriliteta u budućnosti.
 

Zahvaljujući ogromnom novcu koji se vrti u prometu toksičnih pelena za jednokratnu upotrebu, informacije o tome teško dopiru do roditelja, koji im daju prednost uprkos posledicama koje ostavljaju po zdravlje.

Zemlja nije za jednokratnu upotrebu, upozoravaju zaštitnici prirode koji se bore protiv korišćenja pelena za jednokratnu upotrebu, jednog od opasnih i veoma otpornih otpada.

Međutim, toksične hemikalije koje ulaze u sastav tog široko korišćenog proizvoda, po tvrdnjama istraživača širom sveta, ostavljaju ozbiljne posledice i na najosetljiviji deo stanovništva planete, na bebe.

Pedijatri ukazuju na brojne opasnosti kojima su izloženi mali korisnici jednokratnih pelena, a koje se kreću od isušivanja kože, pa sve do mogućeg steriliteta u budućnosti.

U pelenama ima pedesetak supstanci, od koji su tri posebno opasne. Natrijum poliakrilat je jak apsorbens, koji se u kontaktu sa vodom pretvara u gel, a može se naći u obliku mekanih komadića na bebinoj guzi. Drugi, i verovatno najopasniji, je dioksin.

On je visokotoksičan i označen kao uzročnik spontanih pobačaja i genetskih promena. Tribultitin, koji se pored pelena koristi i u proizvodnji tekstila, dokazano je otrovan i ima dejstvo slično hormonima.

Moderno vreme nameće brzinu i komfor kao imperativ, pa sada sve mame, čak i u siromašnoj Srbiji, koriste taj nesumnjivo praktičan proizvod.

Mame uglavnom znaju da je kada se govori o zdravlju i komforu deteta, prednost na strani platnenih pelena – kaže Angelina Radulović iz udruženja „Roditelj“.

Ona dodaje da savremeni roditelji koriste jednokratne iz praktičnih razloga, ali i da se „zahvaljujući“ ogromnom novcu koji se „vrti“ u prometu te vrste robe, informacije o štetnosti teško probijaju do šire javnosti.

Opasno bacanje i spaljivanje

Svetska zdravstvena organizacija upozorava da su korišćene pelene izvor raznih bakterija i virusa, uključujući i hepatitis B i polio, koji se nalazi u izmetu neko vreme posle vakcinisanja bebe. Pri spaljivanju jednokratnih pelena proizvode se otrovni glasovi, dioksini, a pri njihovom raspadanju metan.

Zid čuvao bebe

Borci za vraćanje starog načina previjanja i nege beba često se pozivaju na ilustrativno nemačko iskustvo. Naime, pre pada Berlinskog zida jednokratne pelene koje su se široko koristile u Zapadnoj Nemačkoj mamama sa druge strane zida su bile nedostižne.

Istovremeno, gljivične infekcije, poznate kao pelenski osip u bogatijoj zemlji imale su razmere epidemije, a sa druge strane su bile nepoznate.

Kada su i siromašnijim roditeljima postale dostupne, pelenski osipi i ekcemi su se nezaustavljivo širili i teritorijom nekadašnje Istočne Nemačke.