To divno stvorenje: Foka

Obična foka (Phoca vitulina)

Iz daljine glava foke koja viri iz talasa može sasvim da liči na ljudsku. Foke ponekad izgledaju kao plivači u nevolji. Obična foka je poznata i kao lučka foka.

   Jedna od dve vrste foka koje žive u britanskim vodama, obična foka ima lice poput psa. Njena njuška je mnogo zaobljenija od rimskog nosa koji je karakterističan za sivu foku, koja takođe živi u Britaniji.

   Teško je izvršiti dobru procenu broja običnih foka zato što one žive u malim grupama na velikom
prostoru i zato što su veoma pokretljive.

   Obične foke imaju krupne, osetljive oči sa specijalnom mrežnjačom koja im omogućava da dobro vide pod vodom. Međutim, ponekad je voda previše tamna da bi foke mogle da love pomoću vida.

   Tada one pribegavaju čulu dodira. Njihovi dugi brkovi su veoma osetljivi i omogućuju im da osete plen u mraku.

Grenlandska foka (Pagophilus groenlandicus)

Raskošno krzno beba grenlandskih foka pruža im toplinu dok rastu na arktičkom ledu. Životni vek im je 16-30 godina.

   Grenlandske foke su veoma društvene životinje, koje se skupljaju u ogromnom broju da se porode na santama leda u područjima duž atlanske obale. Međutim, njihova druželjubivost dovela je na kraju do opadanja njihovog broja. Njihove bebe imaju veoma meko, gusto krzno koje je mnogo traženo u nekim delovima sveta.

   Kada se bebe okupe u velikom broju lovcima je lako da ih nađu i pobiju. Neverovatno intenzivan lov sveo je broj foka sa oko 10 miliona na samo 2 miliona početkom osamdesetih godina XX veka. Međutim, kada je jednom shvaćena njihova nesreća, lov je znatno smanjen i populacija foka se polako oporavlja.

   Biće potrebno mnogo vremena da broj foka dostigne nekadašnju cifru zato što foke imaju nisku stopu reprodukcije. Donošenjem na svet samo jedne foke godišnje populacija ne može brzo da poraste. Kada love, odrasle foke mogu da rone do 200 m dubine u potrazi za haringom i bakalarom, koji su njihova glavna hrana.

Mediteranska medvedica (Monachus monachus)

Ovo je najtamnija foka u ovom regionu, potpuno tamnosmeđa izuzev belog belega na trbuhu.

Mediteranska medvedica je ,možda najugroženiji sisar, sa samo oko 500 životinja koje su preostale u malim, razbacanim grupama po Sredozemnom i Crnom moru. Postoji još mala izolovana populacija u blizini atlanske obale Mavritanije, u zapadnoj Africi.

     Mediteranske medvedice su veoma osetljive na uznemiravanje. Ako se trudna ženka uznemiri, abortiraće, a majke mogu napustiti mlade. Sve veći razvoj obala Sredozemnog i Crnog mora znači da je sve manje skrovitih mesta za ove mirne životinje.

One takođe trpe zbog ribolova, jer se hvataju u ribarske mreže. Budući da su sisari, sve foke moraju da udišu vazduh; ako budu uhvaćene u ribarske mreže i ako budu zadržane pod vodom, vrlo brzo se uguše.

     Ženke rađaju mlade u morskim pećinama. Pećine sa podvodnim ulazima su naročito omiljene. Mladi ostaju s majkama tri godine, učeći kako da love ribu i kako da komuniciraju sa drugim fokama pre nego što potraže sopstvene teritorije.