Britansko istraživanje – hrana koju kupujmo u marketima je za sve drugo samo ne za jelo

Britanci su odlučili da naprave detaljno ispitivanje uzoraka hrane od različitih proizvođača i prodavača hrane na području zapadnog Jorkšira, otkrili su kako više od trećine hrane uopšte nije ono za što se tvrdi da jeste, da se obmanjuju kupci na najgori mogući način.

Ljubičasta sluz je nešto što zamenjuje meso i mesne proizvode, a kombinacija otpadaka i hemikalija zamenjuju piletinu u najpoznatijim lancima brze hrane. Većina populacije smatra da se tako nešto događa samo u SAD-u i američkim restoranima poput Mc Donaldsa i Burger Kinga, ali najnovija istraživanja su otkrila da se u Velikoj Britaniji prodaje mozzarella s manje od polovine pravog sira, šunka za picu koja je napravljena od piletine i ljubičaste sluzi, zamrznute kozice čije meso sadrži 50% vode glutena i hemikalija. Kada ćemo mi saznati šta se prodaje u našim prodavnicama?

Rezultate istraživanja je prvi objavio The Guardian, a nakon toga se u britanskim medijima podiglo jako puno prašine jer se ti isti proizvodi prodaju po celom području Velike Britanije, SAD-a i Evrope.

Užasni rezultati:

Mlevena govedina

Unutar sveže mlevene govedine se nalazi mešavina svinjetine, piletine, biljnog čaja pomešanog s glukozom i to u količinama 13 puta većoj od dozvoljene.

Najgore od svega je što je glukoza bila pomešana s određenim neimenovanim farmaceutskim proizvodom koji je zabranjen na području Velike Britanije jer uzrokuje gojaznost.

Voćni sokovi

Trećina voćnih sokova nije bila ono za šta se predstavlja na deklaracijama – opisi sadržaja su bili potpuno pogrešni. Sokovi dve kompanije su sadržavali dodatke zabranjeni u EU, uključujući i brominirana biljna ulja. Bromin se koristi u industriji motornih ulja kao vatrostalni dodatak, a u slučaju ljudske upotrebe izaziva bihevioralne probleme uključujući i agresiju, trovanje, gubitak pamćenja, dezorijentisanost i probavne probleme.

Naučnici smatraju da je 38% lažnih prehrambenih proizvoda izrazito visok procenat iako je do njega dodjeno na uzorku od 900 različitih ispitanih proizvoda, smatraju da primer iz zapadnog Jorkšira predstavlja današnju stvarnost na policama širom Evrope.

Zbog ovog istraživanja, parlamentarni predstavnici Jorkšira su zatražili ispitivanje na nacionalnom nivou kako bi se otkrilo šta zapravo Britanci jedu i piju.

Šunka za picu

Iako potrošaći veruju da se u šunki za picu nalazi svinjetina, većina proizvoda iz ove palete su sadržavali mesnu emulziju ili „ružičastu sluz“ pomešanu s hemikalijama i masnoćama, s velikim procentom pilećeg mesa i otpadaka.

Mocarela

Gotovo svi proizvodi imenovani kao mozzarella su u sebi imali manje od 50% pravog sira, dok je ostatak bio baziran na glutenskom brašnu, pojačivačima ukusa i bojama.

Sir

Neke vrste sira su pravljene s dodatkom aditiva, velikim procentom emulzija biljnih ulja pa se nebi trebali prodavati kao sirevi već kao njihova zamena, na žalost ovakva situacija uopšte nije zakonski regulisana pa se ne smatra ilegalnom.

Morske kozice

Morski plodovi koji navodno sadržavaju kozice, su u stvari bili kombinacija vode, riblje arome, hemikalija i brašna, a sama voda je činila 50% težine proizvoda. Čak i navodni očišćeni repovi od raznih rakova su stvoreni na ovaj način uz dodatak posebne crvenkaste boje kako bi obmanjivali potrošače. Bez obzira na sve, svi ovi proizvodi su uredno deklarisani kao „morski plodovi“ ili „morske kozice“ iako je udeo istih u proizvodu gotovo neprimetan.

Lažna votka

Votka je u Britaniji jedno od najpopularnijih alkoholnih pića, istraživanja su otkrila kako se uglavnom u manjim prodavnicama prodaju različite lažne votke u kojima se zapravo nalazi mala količina same votke pomešana s velikim procentom izopropilnog alkohola (IPA) koji se koristi kao antifriz i industrijski odpad.

Ovo ispitivanje je nastalo kao deo regularne provere tržišta i kao deo programa koji želi da spreči lažne proizvode na policama Velike Britanije.

Voditelj tima u zapadnom Jorkširu, dr. Duncan Campbell  je The Guardianu izjavio sledeće:

Rutinski nalazimo probleme u više od trećine prehrambenih proizvoda na tržištu, ovaj podatak je izuzetno uznemiravajući jer je budžet za nadzorna tela koja se bave proverom kvalitete hrane i pića smanjen ispod minimuma. Stanje koje smo zatekli u zapadnom Jorkširu se ne sme smatrati lokalnim problemom jer smo pregledali proizvode koji se prodaju širom Velike Britanije i ostatkom kontinenta.

Maria Eagle, zaslužena za ekološka pitanja Velike Britanije, je objasnila rezultate ispitivanja na sledeći način:

Potrošači imaju pravo da znaju šta kupuju i jedu, a obim lažiranja deklaracija na proizvodima hrane i pića je krajnje uznemiravajući. To bi za vladu trebao da postane prioritet koji se mora odmah rešiti.

Na žalost, ovo istraživanje je napravilo svojevrsno prepucavanje između vlade Velike Britanije i lokalnih vlasti, jer vlada smatra kako lokalne samouprave same moraju da testiraju proizvode i da upozoravaju na moguće nedostatke i obmane, dok lokalne vlasti smatraju da vlada treba postrožiti zakone i stvoriti nacionalnu mrežu koja će se baviti takvim stvarima.

Podaci za razmišljanje

Pored svega otkrivenog alarmantan je podatak, kako je 2012. godine procenat lažne hrane na britanskim stolovima iznosio 7% pa je 2013. skočio na 18%. Očigledno je da se trend i dalje nastavio jer je s početkom 2014. godine otkriveno već spomenutih 38%. S pravom se pitamo, koliki će procenat lažne hrane biti sledeće godine, i kakvo je stanje na domaćem tržištu.

Ispitivanje u zapadnom Jorkširu se nastavlja, a rezultati će se i dalje dobijati iz različitih renomiranih javnih laboratorija kako bi se izbeglo bilo kakvo moguće manipulisanje rezultatima.

Dr. Campbell je napomenuo kako su uzorci uzeti i iz različitih lanaca brze hrane, najvećih nacionalnih prodajnih lanaca i lokalnim prodavnicama, da je očigledno kako se cene lažne hrane drže jako visoko kao da se radi o pravim proizvodima, da bi se trebali povući pravni postupci koji će onemogućiti trovanje i obmanjivanje potrošača.

Campbell tvrdi da je moguće to da su neke obmane nastale slučajno zbog nepravilnog načina čišćenja mašina za mlevenje mesa dok je u drugim slučajevima očigledna prevara i lažna deklaracija. Izjavio je, takođe, da je u mesnom sektoru najviše obmana, obično zamena piletine za skuplju govedinu, dok se govedina često predstavlja kao najbolja jagnjetina. Ovakve prevare su uočene u lokalnim mesarama, restoranima, restoranima brze hrane i naravno prodajnim lancima.

Campbell je naveo da se šunka mora praviti od mesa s nogu i butkica svinja, ali ipak proizvođači ubacuju piletinu s hemikalijama i svinjskom mašću kako bi dobili što više šunke sa što manjim procentom svinjetine. Po njemu, u pitanju je čisto laganje i zarada na prevari potrošača, jer svako zaslužuje da dobije za svoj novac ono što piše na deklaraciji, a ne mešavinu često dubioznih kombinacija koje nemaju veze s originalnim proizvodima.

Ispitivanje u Jorkširu je otkrilo čak 39 proizvoda koji su u sebi sadržavali hemikalije koje su opasne po ljudsko zdravlje, ali tako nešto uopšte nije regulisan zakon pa se ne mogu zabraniti.

Na žalost na našim prostorima gotovo da i ne postoje nevladine organizacije za proveru prehrambenih proizvoda, tako da uopšte ne znamo kakva je situacija na terenu u našoj zemlji. Međutim i za ovakvu situaciju postoji rešenje, a to je prelazak na pretežno sirovu biljnu hranu i izbegavanje proizvoda životinjskog porekla, kao i rafinisanih proizvoda.