Kesten – zdrava poslastica

Zahvaljujući mnoštvu vlakana, prirodni je laksativ, a budući da je bogat kalijumom a siromasan natrijumom, preporučuje se kod bolesnika sa bubrežnim i kardiovaskularnim obolenjima kao i kod saniranja svakog vida zdravstvenog problema jer pomaže metabolizmu naših ćelija u borbi protiv bolesti sa velikom koncentracijom kalijuma u čemu i jeste suština revitalizovanja samog imuniteta i celog organizma uopšte.

Na spomen kestena mnogi od nas pomisle na topli dom i intenzivni miris i ukus plodova kestena. Nekada je nazivan “Kraljem jeseni”, jer je njegov zaštitni plod doslovno hranio ljude još od pradavnih vremena. Poznati su nam Castanea sativa (pitomi kesten) ili Aessculus hippocastaneum (divlji kesten, jeloš, konjski kesten, mađal). Treba napomenuti da se radi o dva potpuno različita roda i dve različite porodice, ali su zbog sličnog ploda, u našem jeziku dobili isto ime – kesten.

Po nutritivnom sastavu, sličan je smeđoj riži. Kesten, dakle, ima visoku energetsku vrednost – sadrži jako puno skroba (oko 44 %), šećera, pa u manjem postotku belančevine (4 %) i masti (2 %). Ovaj je plod prava riznica minerala – kalijuma, fosfora, kalcijuma , gvozđa, magnezijuma, sumpora, hlora, bakra, mangana. Od vitamina, pitomi kesten je naročito bogat vitaminima grupe B, vitaminom A, sadrži nešto vitamina C,u čemu je osnovna razlika samim ti i prednost u odnosu na ostale orašaste plodove, naravno svi orašasti plodovi su više nego zdravi. Seme divljeg kestena ima sličan sastav, ali zbog izrazito gorkog ukusa, nije za jelo.

Lekovitost

I pitomi i divlji kesten, poseduju mnoga lekovita dejstva. Divlji kesten, na primer, najčešće se spominje kao pomoć kod varikoznih vena i oštećenja kapilara. Pomaže u lečenju hemoroida, raznih krvarenja, reumatizma, pritiska, i pranju gangrenskih rana.

Čaj od lista (divljeg ili pitomog) kestena se upotrebljava kod lečenja pertusisa-velikog kašlja, bronhitisa, astme i sličnih tegoba s disajnim organima. Čaj od mlade kore drveta i smeđe kore ploda (bez žute iznutrice) pomaže kod hemoroida, povećane prostate, upale i proširenja vena, i smiruje bolove kod tih poremećaja.

Da li ste znali?

Najpoznatiji kesten na svetu zove se “Kesten stotinu konja”, iz okoline grada Sant Alfio na Siciliji. Nalazi se u šumi Carpineto na istočnoj strani vulkana Etna. Priča kaže da se jednom kraljica sa što svojih vitezova sklonila pod njegovu krošnju za vreme oluje. Otuda mu i ime. Starost mu se procenjuje na više od 2000 godina.

Botaničari ga opisuju kao najveće (obim mu je oko 52 metra) i najstarije stablo u Evropi. Iznutra je šuplje i drži se, takoreći, samo na svojoj kori. Sastavljen je od pet sraslih stabala, a koja su izrasla iz jednog panja. Zbog toga su se vodile velike diskusije o njegovoj jedinstvenosti. No, ona je potvrđena DNK analizom. Kesten je 1965. godine proglašen nacionalnim spomenikom i pod zaštitom je UNESCO-a.