Danas sam na plaži posmatrao decu koja su pravila kulu od peska. Kada su završili svoju malu građevinu, za koju su potrošili po dosta vremena i strpljenja, veliki talas je naletio i potpuno uništio njihovu kulu.
Videvši to očekivao sam videti suze i bes kod dece. Međutim, deca su sve to gledajući počela se smejati, a zatim počela graditi sebi novu kulu od peska.
Pomislih u sebi: „Danas sam od dece naučio vrlo važnu životnu lekciju. Sve stvari u našem životu, koje stvaramo tako dugo vremena i s toliko mnogo energije, stvorene su od peska. Pre ili kasnije doći će talas i odneti sve ono što smo sagradili s tolikim trudom i mukom. Kada se to dogodi, moći će se smejati tome i imati mir samo oni koji znaju: da je sve to bio samo pesak … „
„Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde ga izgriza moljac i rđa; gde lopovi prokopavaju zidove i kradu ga! Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ga ni moljac ni rđa ne izgriza, gde lopovi ne prokopavaju zidove i ne kradu! Jer gde ti je blago, tu će ti biti i srce. „(Matej 6,19-21)