• 0

Sociolog Barbara Kac Rotman je prva koja je imenovala i opisala razlike između ova dva modela. Ona je ukazivala na to da je model nege, koji uključuje prisustvo babice, ženski- centriran (postavlja ženu u centar zbivanja). U okviru toga porođaj je nešto što žene obave, a ne nešto se njima dešava. Porodilja je centralna ličnost u drami života, koja donosi nov život. Humanistički model, takođe shvata trudnoću i porođaj kao nerazdvojne zdrave događaje a majku i dete kao nerazdvojnu jedinicu. Prema ovom modelu, emocije žene imaju veliki uticaj  na blagostanje bebe.

Kada su zadovoljne ženine emocionalne potrebe postoji manji rizik za bebu. Istina je da beba nema izbora osim da oseća ono što majka oseća. Humanistički model nege prepoznaje važnost kvalitetne ishrane kao najbolji način da se spreče najčešće komplikacije u trudnoći. On ističe važnost prijateljstva i ohrabrivanja tokom porođaja kao način da se izbegne bilo kakva tehnološka intervencija tokom prođajnog procesa.

Detaljna istraživanja pokazuju da će se usled primene humanističkog modela nege 85-95% zdravih žena bezbedno poroditi bez operacije ili upotrebe akušerskih klješta i vakuma. U okviru ovog modela, medicinska intervencija je potpuno neprikladna osim u slučaju da je zaista neophodna. Porodilja se tokom napona može slobodno kretati, jesti, piti. Sve ove aktivnosti pomažu da naponi napreduju. Humanistički model naravno prepoznaje da je ponekad neophodna medicinska intervencija, i da se ona primenjuje samo u posebnim slučajevima. U isto vreme, ovaj model tvrdi da medicinska intervencija može biti opasna i štetna ukoliko se primenjuje zbog pogodnosti, udobnosti ili profita.


Humanistički model nege
(koji uključuje prisustvo babice) je zasnovan na činjenici da su trudnoća i porođaj normalni životni događaji. On uključuje: nadgredanje fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja majke tokom porođajnog ciklusa; obezbeđivanje individualne edukacije, savetovanje i prenatalnu negu, stalnu stručnu praktičnu pomoć tokom napona i porođaja, i posle – porođajnu podršku, svođenje tehnoloških intervencija na minimum; prepoznavanje i upućivanje žena koje zahtevaju oprez akušera.


Tehno-medicinski model
porodiljkse nege je uporedno nov u svetu, za razliku od humanističkog modela, i postoji jedva nekih dva veka. Ovaj okvir nege koji je nastao od strane muškaraca je proizvod industrijske revolucije. Trudnoća i porođaj se doživljavaju kao bolesti, i da ne bi bile štetne po majku i bebu moraju biti tretirane lekovima i medicinskom opremom. U okviru tehno-medicinskog modela porođaja određene medicinske intervencije se smatraju neophodnim prilikom svakog porođaja, i porođaj je bezbedan samo u perspektivi.

U okviru tehno-medicinskog modela porođaja se smatra da su um i telo razdvojeni. Tamo gde vlada tehno-medicinski model porađanja žene se porađaju vaginalno period napona (trudova) prolaze u krevetu, prikačene na električne monitore za posmatranje fetusa, intravenozne cevčice i uređaje za očitavanje pritiska. Jedenje i pijenje tokom napona, uglavnom nije dozvoljeno. Naponski i porođajni bolovi u okviru ovog modela su neprihvatljivi i otklanjanje bola i upotreba anestezija se podstiču i ohrabruju.

Epiziotomija (hiruški rez, radi proširenja vaginalnog otvora) se rutinski primenjuje u skladu sa stavom da je porođaj preko netaknute međice (perineuma) nemoguć ili ako je moguć može biti štetan za majku ili bebu.

Mnogi ljudi podržavaju povratak babica i uveravaju da će u ne tako dalekoj budućnosti u SAD i Kanadi biti toliko babica da će svaka žena koja bude htela moći da ima svoju. U Nemačkoj zakon obezbeđuje da babica mora biti prisutna tokom svakog porođaja, čak i slučajevima kada akušer mora primeniti carski rez ili porođaj pomoću akušerskih instrumenata.

Razlika između humanističkog i tehno-medicinskog modela nege, nije uvek tako jednostavna kao što možete pomisliti. Na prvom mestu postoji čitav spektar različitih načina, koji prave razliku između ova dva modela. Na primer, iako većina doktora upražnjava tehno-medicinski model nege, neki doktori sarađuju sa babicama, zapošljavaju ih, ili bivaju zaposleni od strane babica, u skladu sa humanističkim modelom nege. Na isti način iako možete očekivati da sve babice u skladu sa humanističkim modelom nege, realnost je nesto drugačija. Mnoge babice su zaposlene u velikim bolnicama gde se i dalje aktivno primenjuje tehno-medicinski model nege.

U ovakvim situacijama babice se koriste da privuku žene koje žele da imaju negu babice ali one zapravo mogu biti pod konstantnom prisilom da se ponašaju u skladu sa tehno-medicinskim modelom nege. Probajte da pričate sa drugim ženama koje su se porodile uz pomoć stručnih lica koje vi susrećete.

Add Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *