Umesto da sam izabere svoga naslednika među svojim pomoćnicima ili svojom familijom, odlučio je uraditi nešto neuobičajeno. Pozvao je sve potencijalne kandidate, finansijske direktore, šefove odreda i pogona, blagajnike, savetnike i održao im sledeći govor:
“Dragi prijatelji, došlo je vreme da ja završim moje poslovanje i odem u zasluženu penziju. Takođe, sada je najbolje odrediti novog generalnog direktora koji će voditi našu firmu u budućnosti… Odlučio sam da će to biti jedan od vas.”
Mladi perspektivni šefovi bili su zbunjeni…
“Daću svakom od vas po jedno seme. To je vrlo specijalno seme. Želim da ga posadite i zalivate i da se ponovno okupimo sledeće godine kako bismo videli šta ste učinili s njim. Tada ću odlučiti ko će biti moj naslednik.”
Na tom sastanku je bio i Džim, i kao svi prisutni dobio je semenku.
Kada je stigao kući, podelio je sa svojom ženom direktorovo razmišljanje i oni odlučiše zajedno negovati seme iz kog će niknuti biljka.
Pronašli su lepu teglu, stavili đubrivo, uzeli termometar, pročitali nekoliko knjiga o negovanju biljaka i živeli u ritmu novosti iz tegle.
Svakog su dana zalivali zemlju i nestrpljivo iščekivali da nešto iznikne.
Nakon 20-tak dana, neki od Džimovih kolega već su počeli u firmi govoriti o biljci koja raste. I Džim je sa suprugom svakodnevno gledao u teglu, ali se ništa nije događalo. Prošlo je više od mesec dana i još uvek ništa se nije dogodilo. Sada se već naveliko diskutovalo o biljkama.
Na zajedničkim ručkovima razmenjivale su se praktične ideje o brzom rastu i Džim je shvatio kako jedino kod njega nema ničeg i da je jedino on neuspešan.
Ni šest meseci kasnije ništa nije niklo u Džimovoj tegli.
Počeo je verovati kako je u nečemu pogrešio. Možda previše vode ili loše đubrivo ili, pak, nešto drugo, što nije mogao objasniti. Znao je da je učinio najbolje što je mogao i bilo mu je žao što je bez rezultata.
Godina je uskoro došla kraju i mladi šefovi su se sa svojim biljkama ponovno okupili oko generalnoga direktora. Džim je rekao svojoj ženi da neće nositi praznu teglu, ali ga je ona, ipak, uspela na to nagovoriti, rekavši mu neka pošteno kaže što se dogodilo. Osećao je mučninu i podmuklu bol u trbuhu.
Ovo će, slutio je, biti za njega najneugodniji trenutak u životu. Ipak, znao je da je ona u pravu i bio je čvrsto uveren kako ništa nije pogrešno učinio. Uneo je svoju praznu teglu u sobu za sastanke. Ugledao je na stolu različite, pažljivo odnegovane, biljke. Sve su bile prelepe, neodoljivo privlačne u svojoj bujnosti.
Stavio je, uz podsmieh svojih prijatelja, svoju praznu teglu na pod. Bio je u pravu. Pred njim su bili tužni trenuci.
Kada je generalni direktor stigao, pogledom je preleteo preko svih biljaka i pozdravio kandidate. Džim je pokušao biti što dalje od njega kako ne bi susreo njegov pogled.
“Kako ste ih samo lepo odnegovali!” – počeo je generalni direktor. “Vidim da mi neće biti jednostavno pronaći naslednika…” I, u tom času je spazio praznu teglu. Zatražio je od podpredsednika da je donese i dovede vlasnika napred. Džim je pretrnuo.
“Sada će pući bruka… Možda će me izbaciti iz firme” – pomislio je.
Kada je istupio, generalni direktor ga je upitao što se to dogodilo s njegovom semenkom? I Džim mu je sve, iskreno i pošteno, ispričao. Generalni direktor zatraži od svih da sednu – osim Džima. Pogledao ih je i rekao:
“Džim, veoma sam ponosan na tebe… Poštovani, Džim je novi generalni direktor firme!”
Svima je to izgledalo, gotovo, nestvarno, posebno Džimu.
“Pa… kako je to moguće? Moja tegla je prazna…”, – mucao je zbunjeno.
Stari generalni direktor pojasni: “Pre godinu dana ja sam svakom od vas dao semenku iz koje ne može ništa niknuti. Dao sam vam mrtvo seme, sterilno. Svaki od vas, kada je video da ništa ne raste, odlučio je zameniti ga zdravim semenom. Svaki od vas – osim Džima. Svi ste mi doneli biljke i cveće od vašeg semena, a ne od moga. Jedino je Džim ponosno prihvatio neuspeh i imao dovoljno hrabrosti i poštenja da mi donese praznu teglu. Vi ste svi tražili uspeh – po svaku cenu, a Džimu je njegovo poštenje bilo važnije od uspeha. Zbog toga je on danas generalni direktor…”
I nastavi:
“Ako sejete poštenje, požnjet ćete poverenje.
Ako sejete dobrotu, požnjet ćete prijateljstvo.
Ako sejete poniznost, požnjet ćete pravu veličinu.
Ako sejete jednostavnost, požnjet ćete trajnu radost.
Ako sejete otvorenost, požnjet ćete poštovanje
Ako sejete odanost, požnjet ćete uspeh.
Ako sejete oproštaj, požnjet ćete pomirenje.
Ako sejete iskrenost i ljubav, požnjet ćete večnu radost i sreću.
Zato, pazite što sejete, jer to će nam odrediti šta ćemo kasnije žnjeti.”
