- Uncategorized
-
by cpm
Pre svega životinja družbenik, od koje se takođe traži i da čuva kuću, pas današnjice radi manje od svojih predaka.
Psi čuvari
Pre svega namenjeni za misije nadzora (straža i vrebanje), psi čuvari su takođe i tragači. Oni hvataju zločince, otkrivaju prisustvo opojnih sredstava ili eksploziva, obezbeđuju spasilačke misije u slučaju nesreća.Ovakvi zadaci nisu povereni bilo kojoj rasi. Daleko najviše se upotrebljava nemački ovčar, izuzetno prijemčiv za dresuru, čvrst i hrabar: 75% pasa čuvara su nemački ovčari, a 18% belgijski ovčari.
Na terenu su takođe prisutni i labradori, dobermani, nemačke doge i bokseri. Svi su mužjaci, uzrasta od 1 do 2 godine, dolaze iz najboljih uzgajališta, moraju biti uravnoteženi i ne smeju reagovati na detonacije. Njihove sposobnosti testiraju se tokom tronedeljnog stavljanja u karantin, neophodnog za proveru zdravstvenog stanja i pristupanje vakcinaciji; samo 40% njih se oceni sposobnim za službu.
Tokom selekcije koja traje 8 sedmica, životinje se podvrgavaju brojnim vežbama, koje omogućavaju da budu orijentisani ka svojim specijalnostima. Tek posle šest sedmica rada, kada se otkrivaju njihove sposobnosti, počinje obuka pasa. Svaki sreće svog budućeg gospodara sa kojim će činiti tim.
Zatim sledi početna dresura za određenu specijalnost, kada se, pod vođstvom instruktora, par gospodar-pas tokom deset do trinaest sedmica usavršava u svojoj specijalnosti, polazeći od vežbi zasnovanih na ponavljanju i nagrađivanju. Da bi se načinio uspešan tim, najvažnija je međusobna usklađenost i dobro slaganje između čoveka i psa. Gospodari pasa prolaze i teorijsku obuku, paralelnu sa onom koja se stiče na terenu.
Vojska i policija
Patrolni pas se obučava da se ne plaši pucnja i da napada. Tragač uvežbava svoj njuh i mora imati izdržljivost da kilometrima sledi trag. Izviđač radi u tišini i uči da otkriva eventualna skrovišta. Mada je čuvanje straže instinktivna osobina psa, vrebanje je stečena i pas mora da nauči da satima ostane na straži.
Karijera vojnog psa postiže se u uzrastu od oko 8 do 10 godina, a oni najčešće ostaju sa svojim gospodarom. Pseća brigada pariške policijske prefekture stvorena je 1951. godine, a još krajem prošlog veka tri psa su radila u pariškoj policiji.
Pre svega zaduženi za misije stražarenja i traganja, psi svakodnevno pomažu policajcima, žandarima i članovima Službe civilne bezbednosti u pronalaženju nestalih osoba. Oni takođe znaju da, u očekivanju pojačanja, imobilizuju zločinca ne ranjavajući ga pri tome.
Borba protiv droge
U uslovima koji su postojali šezdestih godina, kada se intenzivirao promet opojnih sredstava, carinske i policijske službe počele su da koriste psa zbog njegovog njuha, koji je u otkrivanju droge uspešniji od svih sofisticiranih mašina. Životinja je obučena da reaguje na i najmanje emanacije proizvoda koje je memorisao i naučio da otkrije.
Otkrivanje droge je rezervisano za pse veoma razvijenog njuha, obdarene savršenom uravnoteženošću i velikom otpornošću. Gospodar psa mora biti u stanju da interpretira i najmanji gest psa-člana tima.
U Francuskoj, policija i carina koriste pre svega nemačke ovčare; žandarmerija preferira labradore, ali i krvni gonič, bretonski španijel, bigl, pa čak i mešanac mogu postati odlični otkrivači droge.
Psi za spašavanje na moru
Njufaudlendi su psi specijalizovani za spašavanje u vodenoj sredini. Nenadmašni plivači, zahvaljujući repu kao krmilu i velikim i sraslim šapama; moćni, otporni, ovi izuzetni psi su obdareni nepromočivim krznom koje im omogućava da podnesu ledene vode. Godine 1919. je jedan dični predstavnik njegove rase sam spasio dvadeset osoba od davljenja, osvojivši na taj način zlatnu medalju.
Obuka njufaundlenda usavršava njegov urođeni instinkt; ona počinje od uzrasta od 2 meseca, na suvom tlu, vežbama uz pomoć kojih uči da donese bačeni predmet.
U uzrastu od 2 godine, na moru, pas uči da donese bovu, neki predmet, a zatim da za ruku dovuče svoga gospodara ili ljude koji simuliraju davljenje. Razdaljine se progresivno povećavaju, a životinja uči da zaroni sa strmih terena, jer mora biti osposobljena da interveniše tamo gde je upotreba konvencionalnih sredstava onemogućena.
Inteligentan sportista, njufaundlend je poslušan, sposoban za inicijativu i prilagođava se snazi vodene struje, visini talasa i poziciji žrtve. Snažan je, može da izvuče dve osobe prikačene za obruče fiksirane na am koji mu je stavljen, ili da vuče dva čamca na naduvavanje sa deset osoba.
Da bi se potencirale prirodne sposobnosti njufaundlenda, neophodno je naročito pažljivo voditi računa o skladnom razvoju njegove muskulature i izbegavati težinska preopterećenja koja bi ograničila njegove performanse, smanjujući mu otpornost.
Nacionalna federacija pasa spasilaca na moru, stvorena 1985. godine, formira specijalizovane ekipe ljubitelja pasa, titulare diplome koja se sastoji iz tri stepena. Pas sa diplomom zna da skoči sa čamca, da uzme u čeljust ruku osobe koja je u nevolji i da je dovede do čamca ili čvstog tla. Takođe zna da vrati natrag čamac pun putnika u opasnosti.
Dvadesetak redovno uvežbavanih ekipa spremno je da interveniše kako na francuskim obalama, tako i na vodenim površinama ili u poplavljenim područjima.
Razvoj sportova na vodi, a naročito jedrenja na dasci, posvedočio je korisnost ovih spasilačkih pasa koji često intervenišu.
Psi vodiči slepih
Obdaren instinktivnim zaštitničkim ponašanjem prema hendikepiranim licima, pas je ovu karijeru počeo tokom Prvog svetskog rata, najpre u Sjedinjenim Državama, a zatim u Velikoj Britaniji. Najpodesniji za ovu ulogu su nemački ovčari i labradori. U uzrastu između 2 i 6 meseci, psi se odabiraju po pokornosti, inteligenciji, prijemčivosti i uravnoteženosti. Ženke se često biraju zbog blagosti i nedostatka agresivnosti u odnosu na pripadnike suprotnog pola. Štenad, koja su poverena prihvatnoj porodici preporučenoj od strane instruktora, uče principe dobrog vaspitanja – poslušnost, hod na povocu, i slično, što bitno olakšava docniju dresuru.
Dresura u pravom smislu počinje kada je pas star 12 do 18 meseci, a traje od četiri do šest meseci: dve seanse po dva sata dnevno, ili stotinak sati pod vođstvom klupskog instruktora. Životinja se uči inicijativi pred nekom preprekom, na specijalnoj stazi ili u realnoj situaciji; mora biti sposobana da proceni opasnost i da je izbegne. Istovremeno, pas dolazi u kontakt sa svojim budućim vlasnikom koji ne vidi, i na taj način se upoznaju. Nacionalna asocijacija pasa u ulozi vodiča slepih, koja 95% živi od donacija i legata, postavila je sebi za cilj da omogući funkcionisanje škola u Francuskoj.
Ove škole se umnožavaju na čitavoj teritoriji, a i u Parizu postoji jedna od maja 1987. godine. Trenutno cirkuliše nekih sedam stotina pasa. Obuka jednog psa, koji se besplatno ustupa gospodaru koji ne vidi, skupa je za klub koji obezbeđuje njegovu dresuru. Klubovi pasa-vodiča zaslužuju, dakle, svačiju darežljivost, jer je životinja, pored toga što predstavlja efikasno i konkretno oruđe, pre svega verni i nežni pratilac koji prekida izolaciju svoga gospodara.
Ovčarski psi
Pošto su na otvorenim prostorima velika stada sve ređa – ovce se danas drže u ograđenim štalama, a prevoze se kamionima – veliki ovčar iz Brija ima karijeru psa družbenika, dok je pikardskom ovčaru i ovčaru iz Bosa ili psu iz Bosa poverena uloga čuvara farmi. Veoma cenjen kao pas družbenik, efikasni mali pirenejski ovčar je jedan od retkih „pastira“ koji u planinama nastavljaju da čuvaju ovce.
Tradicija se ipak održava, a radna takmičenja su prilika da se ponovo otkriju mogućnosti ovčarskih pasa. Ovčari stranog porekla odgajeni u Francuskoj, kao što su koli, bobtejl, bradati koli i ostali, su dobri psi družbenici, dok su nemački i belgijski ovčari preobraćeni u policijske i spasilačke pse.
