Avram podiže pogled i iznenadi se ugledavši tri čoveka gde mu prilaze, jer ljudi obično nisu putovali u ovo najtoplije doba dana.
Avram požuri pred njih znajući da im treba hladovine i vode.
„Molim vas zastanite i odmorite se„, pozva ih. „Sedite pod ovo drvo dok vam ne donesem vode da pijete i da se operete.„
Ljudi sa zahvalnošću sedoše, a Avram otrča u šator k Sari i reče joj da zgotivi jelo neočekivanim posetiocima.
Narediše da se ispeku pogače i meso, da se iznese mleka i masla. Svi se užurbiše oko tih priprema.
Najzad Avram usluži putnike namernike pravom gozbom u hladu pod drvetom.
Tada vođa trojice stranaca upita:
„Gde je Sara?„
„U šatoru„, iznenađeno odgovori Avram.
„Kroz devet meseci ona će roditi sina„, reče čovek. A Sara, u želji da što više dozna o posetiocima stajaše iza ulaska u šator i slušaše. Kad ču šta stranac govori nasmeja se. To je nemoguće! Bila je prestara da bi mogla roditi sina.
„Zašto se Sara nasmejala?“ upita čovek.
„Nisam!„, pokuša Sara da se opravda.
„Jesi„, reče čovek. „Je li išta teško Gospodu? Ja ću svakako učiniti kako sam obećao.„
Čuvši ove reči Avram sa zaprepašćenjem shvati da njegovi gosti nisu obični ljudi, i da je njihov vođa izgovarao reči samoga Gospoda.
