Najpre posla ljubaznu poruku kojom Isava obavesti o svojem dolasku, jer nasluti da će mu brat poći u susret.
Onda obiđe sva svoja stada i odabra najbolje od ovaca i koza i kamila i magaraca. Načini nekoliko stada i predade ih slugama.
„ Idite pred mnom „, reče im, “ ostavljajući dosta mesta između jednog i drugog stada. Kad sretnete Isava on će vas pitati čije je stdo. A vi mu recite: sluge tvojega Jakova, a šalje ga na dar gospodaru svojemu Isavu. „
“ Svako voli darove „, razmišljaše Jakov, „ valjda će Isav omekšati prema meni. „
Kad stigoše glasovi da Isav zaista dolazi, Jakov nije znao čemu da se nada.
“ S njime je četiri stotine naoružanih ljudi „, rekoše mu.
Zacelo Isav hoće da ga napadne! Jakov brzo rasporedi članove svoje porodice, smestivši Rahelju i Josifa na samo začelje jer je verovao da su tu najbezbedniji.
Onda, skupivši svu hrabrost, Jakov iziđe napred, u susret Isavu. Kad ga ugleda, duboko se pokloni, ali Isav mu pritrča i pade mu oko vrata i celiva ga i obojica se zaplakaše od sreće.
Pun zahvalnosti, Jakov vide da mu je Isav oprostio!
„Hajde da idemo zajedno kući „, predloži Isav.
Ali Jakov je morao putovati lagano. Morao se starati o nejakoj deci i mladuncima u stadu. Oni nisu mogli ići tako brzo kao Isavovi snažni ljudi. Tako se braća oprostiše ponovo kao prijatelji.
