Uskoro videše da je to trgovački karavan, i da su kamile natovarene mirisima i začinima. Išli su u Egipat da prodaje svoju robu.
“ Zašto ne bismo prodali Josifa trgovcima? “ predloži Juda. “ To je mnogo bolje nego da ga ubijemo, a zaradićemo i nešto novca. „
Svi se saglasiše, sem Ruvima koji se beše udaljio.
Sve se odigra veoma brzo. Dok su se neki od braće pogađali s trgovcima, drugi izvukoše Josifa iz jame i poteraše ga tamo – amo da ga trgovci razgledaju. Izgledao je zdrav i jak, uprkos tome što je bio sav blatnjav i izgreban. Mogla se za njega dobiti dobra cena na tržnici robova.
“ Daću vam za njega dvadeset srebrnika „, ponudi trgovac.
Pogodiše se, i Josifa odvedoše.
Ubrzo se Ruvim vrati. On beše smislio da u potaji spase Josifa i krišom ga odvede kući Jakovu. Kad vide da je jama prazna, užasnu se. Jesu li ostala braća ubila Josifa?
Ali oni mu uskoro objasniše šta su učinili. Samo još da se dogovore šta će reći ocu.
Nađoše Josifu haljinu, koju su mu bili strgli, i natopiše je jarećom krvlju.
Čim stigoše kući, predadoše umazanu haljinu Jakovu.
“ Nađosmo ovu haljinu „, rekoše, “ vidi je li to haljina tvoga sina. „
Kad Jakov vide okrvavljenu haljinu gorko zarida.
“ Doista, mora bit da ga je ljuta zver rastrgla „, uzviknu. “ Moj mili sin Josif mrtav je! Nikada više neću ga videti! Žaliću za njim do kraja života.“
A za to vreme čvrsto vezanog Josifa vukli su i gurali putem za Egipat. Ali Bog je i dalje bio sa njim.
