Josif je mogao biti zadovoljan u Petefrijevoj kući koliko god je to robu moguće.
Bio je voljen i poverljiv sluga u kući uglednog čoveka i znao da je Gospod sa njim.
Ali se ubrzo Josif opet nađe u nevolji, bez svoje krivice. Petefrijevoj ženi veoma se svide taj lepi mladić, i ona ga stade nagovarati da bude sa njom dok je gospodar na poslu.
Josif ne htede ni da čuje. „ Moj gospodar poveri mi sve što ima u kući “, reče.
„ Pa kako da ga izneverim s njegovom ženom? A zgrešio bih i Bogu, kojega ljubim i kojem služim. “
Ali Petefrijeva žena nije podnosila da joj se bilo šta odrekne. Išla je stalno za Josifom umiljavajući mu se i moljakajući. Josif je gledao da joj se uklanja sa puta ali jednog dana ona ga zateče nasamo i kad pokuša da ga obujmi rukama, on se otrže i pobeže.
Petefrijeva žena se razbesne i ispriča muži svakakve laži o Josifu. Pretvarala se kao da je Josif bio taj koji je nju saletao. Petefrije naredi te Josifa baciše u tamnicu i staviše mu okove na noge i oko vrata. Nije više bio poverljivi sluga.
Ali Gospod beše s Josifom i u tamnici. Ne zaboravi ni njega ni velike zamisli koje je imao o Josifovoj budućnosti.
