Prema istraživanjima Dr. Lim Su Lin, šefa za dijetetiku na Nacionalnom univerzitetu u Singapuru, svaki 1mmol/L holesterola iznad normale, što je 5,2mmol/L, je povezano sa 35 odsto većim rizikom od srčanih bolesti i 25 odsto većim rizikom od šloga koji je prouzrokovan blokadom krvnih sudova.
“Mnogi ljudi odrastaju misleći da je normalno svaki dan jesti meso i slatkiše. Takođe, isti ti ljudi okrivljuju genetiku za njihov problem umesto da prihvate odgovornost na sebe i da promene svoje loše navike”, kaže Dr. Lim Su Lin
Ona takođe kaže da nikada nije kasno da prestanete da krivite svoju genetiku i da poradite na sebi. S obzirom da ne možemo promeniti naše gene, imamo mogućnost da počnemo da se hranimo zdravo i da unosimo dovoljno tečnosti, kako bi naši krvni sudovi bili čisti i kako bismo izbegli smrtonosne koronarne bolesti.
U nastavku teksta možete pročitati o Dr. Lim Su Lin ovoj listi od 9 načina kako da kontrolišete holesterol na prirodan način.
1. Izbegavajte trans-masti
Trans-masti izuzetno loše utiču na zdravlje srca. Kod žena čak postoji duplo veći rizik za srčana oboljenja prouzrokovana trans-mastima. Trans-masti se mogu naći u prerađenim namirnicama koje sadrže delimično hidrogenizovane masti ili zasićene masti. Ove namirnice uključuju peciva, pomfrit i slatkiše.
2. Recite ne duboko-prženoj hrani
Dr. Lim Su Lin posebno naglašava da je duboko pržena hrana izuzetno opasna. Ulje se često koristi i više puta, što proizvodi štetne komponente koje mogu povećati rizik od srčanih bolesti, povišen krvni pritisak, šlog i alchajmerovu bolest.
3. Smanjite ili u potpunosti izbacite unos zasicenih masti
Zasićene masti povećavaju LDL, ili kakoga nazivaju loš holesterol, koji može dovesti do raznih srčanih oboljenja i šloga. Procenjuje se da zasićene masti izazivaju 30 odsto svih koronarnih bolesti i 11 odsto šlogova širom sveta. Zasićene masti se nalaze u životinjskim proizvodima kao što su meso, mlečni proizvodi i mast.
4. Izaberite dobro ulje
Takođe, Dr. Lin Su LIm preporučuje da je najbolje ne koristiti ulje u ishrani, ali ako ipak koristite ulje onda je najbolje da koristite nezasićena ulja, nao na primer što je maslinovo ulje. Maslinovo ulje je poznato po tome što podiže nivo dobrog holesterola i snižava nivo lošeg (LDL) holesterola.
5. Izbacite mlečne proizvode u potpunosti
S obzirom da živimo u vremenu kada postoje mnoge alternative za mlečne proizvode, kao što su biljna mleka i biljni sirevi, ne postoji ni jedan razlog zašto bismo koristili mlečne proizvode koji su puni antibiotika, hormona i nezasićenih masti, koji svi zajedno štete vašem zdravlju. Pored toga, kravlje mleko zakiseljava organizam dok ga biljna mleka alkalizuju.
6. Izbacite ili bar smanjite unos holesterola
Našem telu je potreban holesterol kako bi funkcionisalo normalno, međutim, mnogo ljudi unosi previše holesterola kroz ishranu. Naš organizam sam sintetiše holesterol i nije potrebno da ga unosimo iz spoljnih izvora. Posebno je štetno jesti, na primer, kožicu sa pilećeg mesa, žumance ili ulje koje se koristi više puta ili koje je zagrejano na preveliku temperaturu.
7. Povećajte unos biljnih vlakana
Topljiva vlakna igraju ključnu ulogu u redukciji holesterola tako što vezuju holesteril za žučne kiseline u tankom crevu. Jedne od najbogatijih namirnica sa topljivim biljnim vlaknima su: ovsene pahuljice, jačam, voće, povrće, mahunarke i orašasti plodovi.
8. Užina između obroka
Najbolje je izbeći užinu i ne jesti između obroka, ali ako ipak ne možete da izdržite od gladi i hoćete nešto da “pregrizete”, najbolje je da uzmete neku voćku, povrćku ili malo orašastih plodova, umesto nekog slatkiša i grickalica, koje su inače bogate trans-mastima i šećerima.
9. Pokrenite se
Svakodnevno treniranje se pokazalo kao efikasan način za smanjenje rizika od srčanih bolesti i šloga za 50 odsto. Kako bi efekat bio najbolji, preporučuje se da svakodnevno budete aktivni od 30 do 60 minuta u fizičkoj aktivnosti koja će pokrenuti krvotok. Nije dovoljno da se samo lagano šetkate, morate da se zadišete i da počnete da se znojite. Najbolje metode treninga su: brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla ili poslovi u prirodi, kao što je na primer cepanje drva.
