Zašto ljudi pre biraju nezdravu hranu?

Za gojaznost i nezdravu ishranu nikako ne možemo kriviti neinformisanost, posebno ne u ovo doba kada se putem interneta sa lakoćom može doći do informacija, a mnoge informacije dođu i same do vas. Dok su mnogi ljudi i dalje neinformisani kada su u pitanju opasnosti od GMO namirnica, na primer, mnogi ljudi u ovoj 2016. godini su saznali da ishrana bogata zivotinjskim namirnicama i industrijske prerađevine štete njihovom zdravlju.

Neki ljudi kažu da je nedostatak novca ono što ih nagoni da izaberu nezdravu ishranu, tvrdeći da novac mogu mnogo više da “razvuku” ako kupuju meso i ostale životinjske namirnice umesto biljne i organske hrane.

Iako možda ovo zvuči logično, prema kalkulacijama možemo videti da se u suštini manje novca potroši ako se jede sirova biljne hrana. Biljne namirnice takođe možemo gajiti i sami, čak iako živimo u gradu, postoje razni načini na koji su se preduzimljivi ljudi snaši kako bi poboljšali svoje zdravlje i ishranu.

Mnogi kažu da nemaju vremena za spremanje sirove biljne hrane pa onda uzmu da pojedu ono prvo što im padne pod ruke.

Iako to može biti istina za mnoge ljude, to ne objašnjava zašto bi neko kupio pecivo ili pojeo kesu čipsa umesto banane, pomorandže ili možda jabuke, kako bi uštedeo na vremenu. Drugi ljudi tvrde da je u pitanju stvar ukusa, na primer više vole ukus čipsa nego spanaća. Međutim, kada se uzme u obzir štetnost nezdrave hrane i kada pogledamo samo koliko nam različitih ukusa priroda nudi, smatramo da će svačiji ukus biti zadovoljen.

Nezdrava ishrana stvara zavisnost

Ipak, ideja da je nezdrava ishrana stvar ličnog ukusa i da ljudi zbog toga jedu nezdravu hranu je totalna besmislica. Sa naučnog gledišta, nezdrava hrana je izuzetno adiktivna. Zapravo, serija studija je pokazala da se pacovi mogu toliko navući na nezdravu ishranu da će pre umreti od gladi nego početi da jedu zdrave biljne namirnice. Takav način ponašanja možemo videti i kod ljudi koji jedu nezdravu hranu čak i pored toga što znaju koja je hrana zdrava a koja ne.

Nezdrava hrana, a pogotovo industrijske prerađevine, se pravi tako da se ljudi navlače na nju tj. izaziva zavisnost. Zato često možete čuti marketinške slogane koji zvuče kao: “Niko ne može da pojede samo jadan!”, koji su u suštini i istiniti.

Nezdrave namirnice su napravljene da izazivaju prejedanje

Razne čokoladice, slatki napitci, grickalice, itd. se mnogo dobro prodaju zbog svojih kompleksinh formula koje su odličnog ukusa, ali ne sadrže jedan značajan ukus koji pokreće mozak da prestane da jede.

Čips zapravo sadrži niz hemikalija koje izazivaju da mozak stalno traži još više, topi se u ustima što utiče na to da mozak misli da je u pitanju nisko kalorična hrana, te on traži još više unosa. Prehrambene kompanije upošljavaju timove hemičara, neurologa i fizičara kako bi napravili odgovarajući odnos šećera, soli i masti koji će učiniti da potrošać ne može da se zasiti sa hranom, i da ga ta hrana navodi da je jede još više.

Studija provedena u jednoj školi medicinske nauke (UNSW’s School of Medical Sciences) otkriva da je nezdrava hrana uticala da pacovi odbijaju da jedu bilo šta sem te hrane, a posebnu odbojnost su imali prema sirovim biljnim namirnicama, koje su inače normalni pacovi jeli. Ovo je najverovatnije jedan od razloga zašto ljudi koji jedu dosta grickalica jednostavno ne mogu da ih ostave. Oni čak iako probaju zdravu hranu njihovi ukusi su toliko oštećeni da je potrebno dosta vremena da se vrate u normali.

Procesuirana hrana sadrži previše šećera.

Prosečan Evropljanin pojede i do 60 kg šećera godišnje u proseku. Šećer stvara, verovali ili ne, osam puta veću zavisnost od kokaina, zbog čega nas ni ne čudi što se toliko mnogo ljudi teško oslobađa navike konzumiranja šećera.

Dokle god prehrambene kompanije budu ubacivale pojačivače ukusa i nenormalne količine šećera u namirnice, dotle će trajati ljudska opsesija sa nezdravom hranom.