Stabljika – vuče se po zemlji, hrapava, čekinjasta, dugačka 25 cm do 75 cm i ima razgranate žilice.

 

Listovi – krupni, dužine 25 cm do 50 cm, širine 15 cm do 30 cm, zelene boje, zatupljeni i srcasti, pokriveni krutim čekinjama, petorežnjeviti, pilasti, peteljke dužine 7,5 cm do 20 cm.

Cvetovi – veliki, žuti, širine 5 cm do 12 cm, u obliku zvona, aksilarni, jednodomni.

 

Plod – krupan, žut, kružan, duguljast, širine 25 cm do 50 cm, izbrazdan, gladak, mesnat, sadrži u sebi semenke. Seme: široko eliptičnog oblika, jajoliko, boje žuto-bele, glatko, na ivicama ima plitko udubljenje (poput žljeba), često sadrži providne komade pulpe; kratke pukotine, kožasti spoljni omotač čuva seme, a unutar semena je opnasti, katkada tamnozeleni, unutrašnji sloj, beličasti embrion, mala kupasta hipokotila (deo ispod stabljike semena, direktno iznad korena), blago ispupčeni kotiledon. Prah je žuto-beo.

 

Ukus – blag, uljast.

 

Miris – blag kada se zgnječi meso bundeve.

 

Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Zrele semenke (najbolje je upotrebiti ih sveže).

Lekovito dejstvo: Antihelmintik (teanifugid, vermifugid), diuretik, hranjivo sredstvo.

 

Bundeva izbacuje pantljičaste i valjkaste gliste. Neki herbalisti su zagovarali da treba ukloniti spoljnu ljusku, a drugi da celo seme treba pojesti bez ustezanja. Aktivne supstance koje deluju na zdravlje nalaze se u jetkom i smolastom omotaču koji obavija embrion semena. Za borbu protiv glista treba napraviti emulziju ili naprosto treba pojesti istucano semenje. Infuzija od istucanog semenja je diuretik.

 

Lekovita upotreba: Gliste (pantljičaste, valjkaste), bubrežni problemi.

 

Preparati: Infuzija, istucano semenje. Najbolje je koristiti sveže semenje.

 

Infuzija: potopiti 30 g istucanog semenja 15-20 minuta u 500 ml provrele vode.

 

Doziranje:

Infuzija: 1 šolja ili više (do 500 ml dnevno).

Istucano semenje: 30 g do 60 g ili više.

 

 

Bundeva nema neželjenih efekata, pa se može upotrebljavati i veća količina u slučaju da je to potrebno.

 

 

Gliste: Uzeti 500 ml emulzije (60 g semenja istucanog u medu i vodi) u 3 doze na svaka 2 sata ili uzeti 1 do 2 supene kašike istucanog semena u medu, sirupu ili nečem sličnom, u 3 doze na svaka 2 sata. Pacijent treba da posti u toku tretmana, a zatim uzeti odgovarajući katartik nekoliko sati nakon poslednje doze.

 

Bubrežni i mokraćni problemi: Uzimati infuziju, 1 šolja 3 do 4 puta dnevno.

 

 

 

1 deo semena bundeve, izmrvljeno (Cucurbita pepo)

1 deo semena hokaido bundeve, izmrvljeno (Cucurbita maxima)

1 deo semena lubenice, izmrvljeno (Citrullus lanatus; C. vulgaris)

1 deo semena krastavca, izmrvljeno (Cucumis sativus)

 

Preparat: Zdrobiti sa vodom i načiniti emulziju.

 

Doziranje: 1 šolja, 3 do 4 puta dnevno.

Karakteristike pri rastu: Jednogodišnja biljka, prirodna je u tropskoj Africi. Uzgaja se u toplijoj i umerenoj klimi širom sveta. Potrebne su joj obilne količine vode, direktne kišne padavine ili navodnjavanje.

 

Branje: Kada bundeva sazri, treba razdvojiti njeno semenje od mesnatog dela biljke. Semenje treba isprati da bi se oslobodilo od ostataka kašastog dela bundeve, a zatim ga osušiti ili zdrobiti i odmah upotrebiti. Spoljni omotač semena može da se ukloni pre upotrebe ili se celokupno seme može fino samleti i pojesti.

Sušenje i čuvanje: Seme bundeve ima jaču lekovitu moć kada se upotrebi kao zrelo i sveže. Međutim, seme može da se sačuva sušenjem i čuva u odgova- rajućim posudama.

 

 

– Lubenica (Citrullus lanatus; C. vulgaris); seme: slična lekovita svojstva i dejstva kao i seme bundeve; plod: groznice (dobra formula je od jednake količine semena lubenice, semena dinje i semena krastavca), poremećaji urinarnog trakta (naročito teško mokrenje), hidropsija, začepljenja jetre, crevni katar. Veoma je veliko i jestivo voće. Seme je tanko, jajoliko, crnkasto ili narandžasto-braon, bez žljebova, tupih ivica. Kultivisana je u umerenim i toplijim krajevima.

 

– Dinja (Cucumis melo); seme, plod: slična lekovita svojstva kao lubenica i dinja i kultivisana je u istim predelima.