Lekovito dejstvo: Hranjivo sredstvo, tonik, diuretik (litotriptik).Domaća šargarepa deluje lekovito kao i divlja šargarepa, samo je divlja šargarepa malo jača. Domaća šargarepa je pristupačnija i ukusnija.

 

Džon B. Lust, u svojoj knjizi, Novi zrak sok terapije citira Ragnar-Berga o šargarepama:

 

One imaju nešto proteina, kalijum, natrijum, kalcijum, sadrže visok alkalni višak, trag joda i dobru srazmeru svih vitamina. Bogate su ugljenim hidratima, čine moćnu hranu za čišćenje. Velika količina ugljenih hidrata iz šargarepe je jedna od najefektivnijih sredstava u menjanju crevne flore, od one koja izaziva truljenje, do one koja je zdrava.

 

Lekovita upotreba: Upala krajnika, kolitis, upala slepog creva, anemija, pesak u mokraći, acidoza, trovanje krvi, neispravna cirkulacija, čirevi, reumatizam, loše varenje, povećano izlučivanje mleka, loši zubi (visok kalcijum), akne, adenoidi, kancer, itd.

 

Preparati: Sok ili u celosti (sveža ili kuvana). Sok je prioritetan, kao lek ima dovoljnu koncentraciju da snabdeva sistem onim što mu je potrebno.

 

 

Sok: od 500 ml do 2,8 l dnevno.

 

 

Sok se uzima oralno, ili se koristi za ispiranje ili kao spoljnja obologa.

 

 

 

Dr Kristoferov komentar: Domaća šargarepa je jedna od najznačajnijih namirnica svih vremena. Mali grad u Ajdahu je imao svoj glavni usev pod šargarepom i išlo im je tako dobro da je svaka farma bila pod šargarepom. Ovo je bilo još uvek u “danima konja i kočija” i ova oblast je bila poprilično izolovana. U jesen, ljudi bi vadili šargarepe i nosili u obližnji veći grad kako bi trgovali, menjali za namirnice neophodne za zimu. Ali jedne određene zime oni su bili zavejani snegom pre nego što su otišli do grada, tako da su tokom te zime imali sirove šargarepe, pečene šargarepe, rendane šargarepe, ceđene šargarepe, salate od šargarepa. To je bilo sve od čega su živeli. I da znate, to je bila prva godina u istoriji tog grada da tamo nije bilo bolesti, niti jedan slučaj kijavice. A sledeće godine, nisu rizikovali da opet budu zavejani, pa su požurili u grad da bi nabavili uobičajenu rafinisanu, oslabljenu hranu i naravno, imali su svoje uobičajene bolesti. Te godine, oni su lokalnog doktora održali u poslu.

 

 

Dr Kristofer se seća dr Lorete Fote: ona je bila jedna od najfinijih žena koju smo ikad znali; i sve što je radila je bilo u cilju da pomogne ljudima. Ona je bila herbalista i kada smo imali svoje kancelarije u Solt Lejk Sitiju, ona je bila u našem timu kao akušer. Ona je porodila hiljade beba, većinu njih u kući; u stvari, naših pet je porođeno u našoj kući prirodnim porođajem, uz asistenciju dr Lorete Fote.

 

Dr Fote je imala prijateljicu, veoma istaknutu gospođu u Solt Lejk Sitiju, kojoj je rečeno od strane njenog doktora da umire od raka. Kada je to saznala dr Fote, stavila je svoju prijateljicu na ishranu sokovima od šargarepe. Ovo je bilo vreme pre mehaničkih sokovnika. Dr Fote je rendala šargarepu za nju sa starim spravama za rendanje i cedila sok rukom sa odećom, dok ne bi dobila litar i tako svaki dan (a nekad dva do tri puta u toku dana), tako da možete zamisliti koliko posvećenja i truda je to zahtevalo. Dr Fote je tako hranila svoju prijateljicu i ona je bila potpuno izlečena, na zaprepašćenje doktora.

 

Ova žena je kasnije napisala knjižicu o tome kako je izlečena od raka i mi imamo jednu od veoma malog broja kopija koje danas postoje. Onda je ona sponzorisala dr Fote u otvaranju zdravstvene radnje, prve u Americi i one su bankrotirale! Tako da je ova zahvalna gospođa rekla: “Oni nas ne žele ovde; hajde da odemo na obalu”. Mnogi od vas su bili na obali i videli ste mnogo mnogo sok barova i prodavnica zdrave hrane. Ove dve divne gospođe su otvorile prvi sok bar i prodavnicu zdrave hrane na obali, prvi koji su bili uspešni u Americi. I onda su počeli da dobijaju na popularnosti. Kasnije se dr Fote vratila u Solt Lejk Siti i otvorila drugu prodavnicu zdrave hrane i ovog puta je bilo uspešno. Ona je predivna gospođa, koja je učinila čuda sa našom običnom domaćom šargarepom.

 

 

Slučaj dr Kristofera po njegovim sopstvenim rečima: Putujući iz naše kancelarije u Evanstonu, Vajoming, pre nekoliko godina, trebalo je da odem u Vudrof na kućni poziv, do porodice koja je bila jako bolesna. Oni su se tako brzo oporavili i bili su tako zadovoljni našim programom, da mi je sa nevoljnošću i stidom taj čovek rekao: “Da li bi te uvredilo ako bismo te pitali nešto u vezi životinja?”  Rekao sam: “Ne, lečimo i ljude i životinje”. Rekao mi je da mu se omiljeni konj zapetljao u bodljkavu žicu: “Veterinar je bio ovde juče i iskoristio poslednju mast, melem i stvari za koje je znao, a onda je rekao da preostaje još jedna stvar da se uradi. Pošto je gangrena probijala, moraće da ustreli konja”.

 

Pa, ova životinja je bila kao deo porodice. Imali su nekoliko dece i ona su volela konja, tako da je rekao: “Šta možemo da uradimo?” Otišli smo napolje i pogledali nogu konja. Rekao sam: “U redu, koristio si sok od šargarepe i ostalo ti je nešto pulpe tamo i još šargarepe koju si doneo sa svog polja, samo ih samelji i napravi veliku oblogu i prekrij nogu konja. To će dobro delovati i onda daj konju sve šargarepe koje može da pojede”. Za 7 dana noga konja je bila potpuno zalečena. Meso je bilo u potpunosti obnovljeno.