Rej, ili, kako je dotle već postao poznat kao doktor Kristofer, sastavio je i druge formule za ljude koji su patili od raznih tegoba. Jedna porodica mu je dovela u ordinaciju petnaestogodišnjeg dečaka koji je patio od stalnih epileptičnih napada, koji su umeli da broje i 25 dnevno. Pošto nisu smeli da ga ostavljaju samog, porodica je unajmila medicinske sestre da danonoćno paze na njega. Epilepsija je stvarala dečaku u glavi riku. Pokušavajući da je zaustavi, on je udarao glavom u zid dok nije raskrvario uši, nos i usta. Nijedan doktor u državi nije mogao da pomogne. Dečak nije mogao da govori i nikada nije pošao u školu. Dijagnostifikovan je kao teško mentalno zaostala osoba i lekari su savetovali da bude smešten u neku instituciju. U poslednjem pokušaju da pomognu detetu, roditelji su ga doveli doktoru Kristoferu. Rej je preporučio ishranu koja ne stvara sluz i terapeutsku masažu. Takođe je proizveo dve kombinacije lekovitog bilja koje grade i jačaju nervni sistem. Pokazao je roditeljima kako se pravi taj čaj i kako da ga daju detetu. Za šest meseci dečak za koga su mislili da je retardiran je progovorio. Tutori su morali da dolaze u njegovu kuću dva puta sedmično da drže korak sa brzinom njegovog učenja. Umesto hendikepiran, bio je sjajan! Za nekoliko meseci dostigao je normalan nivo za svoje godine. Epileptični napadi su nestali.
Doktor Kristofer jer razvio formule koje su na engleskom postale poznate po skraćenici „B i B“, „MEM“ i „Relaks-eze“. MEM formula leči tkivo nervnog sistema, obnavlja pamćenje i jača misaone procese. „Relaks-eze“ takođe hrani i obnavlja nerve, umanjuje nadraženost nervnog sistema, olakšava napade grčeva, tikova i ublažava bol.
„Relaks-eze“ se zasniva na kapici. Ta biljka za nerve nema nikakve propratne efekte, koji su prisutni u medikamentima farmaceutske industrije. Ima dejstvo prirodnog umirenja za osobe koje pate od briga i emotivnih problema. Doktor Kristofer se često koristio tom formulom da pomogne onima koji su patili od nesanice. Jedna žena je celog života patila od takve hronične nesanice da nije mogla da sastavi više od pola sata spavanja. Posle jedne šolje čaja od formule „Relaks-eze“ čvrsto je spavala cele noći.
Tokom svoje prakse u Olimpiji, doktor Kristofer je razvio i dva zaštitna znaka svoje karijere: svoje čuvene „pozive na kuću“ i svoj uspeh u lečenju neizlečivih bolesti. Katkada je putovao usred noći i do 100 kilometara udaljenih pacijenata koje nikada nije sreo. Posle jednog takvog „poziva na kuću“ zatekao je čoveka u agoniji od bola i paralize usled artritisa. Čovek je zavapio iz kolica za nepokretne: „Pomozite, molim vas! Niko do sada nije uspeo da mi pomogne. Isprobao sam svakog lekara, ali ništa. Nemam više novca. Ništa mi nije ostalo!“
„Ništa se ne brinite“ reče Rej gladeći čovekovu kvrgavu ruku. „Nema potrebe da mi plaćate. Da vidimo šta možemo da učinimo za vas“. Iz torbe je izvukao sveže i čvrsto korenje čička koje je nabrao tog jutra. Isekao ga je i napravio čaj i rekao čoveku da pije onoliko šolja dnevno koliko je mogao da podnese. Onda je napravio i oblogu od mekinja od mladih čičkovih listova i stavio ih na bolne zglobove. Naučio je čoveka kako sam da napravi te obloge, kako ispravno da jede i da pije sveže sokove. Za nekoliko nedelja počeli su da mu omekšavaju zglobovi i mogao je prvi put da ustane posle mnogo godina. Ubrzo je mogao i da hoda, a onda i da trči. Na kraju se potpuno izlečio. Samo koji mesec posle susreta sa doktorom Kristoferom vratio se na posao. Više nije imao ni bolove, ni bilo kakve tegobe.
Doktor Kristofer je imao posebnu empatiju i razumevanje za obolele od artritisa pošto je od toga nekada i sam bolovao. Imao je tako saznanja iz prve ruke: ako ostane na ishrani koja ne izaziva sluz, na maslinovom ulju ili ulju od pšeničnih klica, jedva bi primetio svoj artritis. Ali ako bi jeo hleb i peciva, morao bi da hoda pomoću štapa. Ako bi jeo šećer bio bi paralizovan. A ako bi jeo meso, za dva dana bi pao u stolicu za nepokretne.
