Latinski naziv: Artemisia absinthium

 

 

Stabljika – reč je o biljci koja ima mnoštvo stabljika do te mere da je grmolika (veoma razgranata i sa brojnim listovima), čvrsta, cveta, visine 60 cm do 100 cm, beličaste boje, sa gustim finim svilenkastim dlačicama; donji deo je višegodišnje stablo iz koga izrastaju nove mladice svakog proleća i gotovo je drven. Prah (biljka): braonkast, žućkasto-zelen.

 

Listovi – izrazito finih svilenkastih dlačica sa obe strane; sivkasto-zelene boje, dužine 2,5 cm do 9 cm; širine 1,7 cm; perasti; režnjevi su linearni i tupi, naizmenični, širokog obima, zatupljeni; stabljike listova na marginama se šire u obliku krila; donji listovi imaju duže stabljike.

 

Cvetovi – vrhovi cvetova su mali i skoro loptastog oblika; u obliku grozda, viseći, zelenkasto-žute nijanse, dlakava i ispupčena posuda je smeštena na uspravan, šiljasti lisnati vrh (stoga su listovi svedeni na jedan do tri pravolinijska segmenta).

 

Plod – ahenija, koji ima jedno seme, bez maljavosti.

 

Koren – drvenast, pri vrhu razgranat, a na dnu ima brojna vlakna.

 

Ukus – listovi i cvetovi su veoma gorki; koren ima topao i aromatičan ukus.

 

Miris – veoma karakterističan (osušena biljka sa cvetovima odaje snažan aromatičan miris).

 

Delovi biljke za upotrebu u lekovite svrhe: Kompletna biljka; ulje (samo za spoljašnju upotrebu).

 

Lekovito dejstvo: Tonik, antihelmintik (vermifugid), sredstvo za jačanje želuca, stimulans, sredstvo za snižavanje temperature, hepatik, aromatična je biljka, antiseptik, sredstvo za umirenje nerava, protivotrov, poremećaj žučne kese, karminativ.

 

Pelin je biljka izrazito gorkog ukusa (posle rute, to je najgorča poznata biljka na svetu); zbog toga se izuzetno retko daje deci! Uprkos svom gorkom ukusu, pelin je dragocena biljka za rad organa za varenje zato što izaziva kod ljudi apetit, pospešuje proces varenja hrane i koriguje poremećaje u želucu. Pelin je naročito pogodan za osobe koje osećaju slabost, odnosno pate od stanja fizičke bolešljivosti i slabašnosti. Pelin je izvanredan tonik za nervno obolele osobe. Odlično deluje na nervni sistem i izbacuje gasove iz creva. Listovi su antiseptični i deluju protivotrovno kod truljenja i takođe sprečavaju širenje otrova i otrovno dejstvo kod trovanja pojedinim biljkama kao što su kukuta, otrovne pečurke, itd. Listovi i cvetovi izbacuju čovečije gliste iz organizma, a takođe odlično deluju na rad i uravnoteženje funkcija jetre i žučne kese. Ulje je vredno za spoljašnju upotrebu kao veoma stimulativan liniment.

 

Lekovita upotreba: Čovečija glista, atonična dispepsija, dijareja, za poremećaje rada jetre i žučne kese, epilepsija, flatulencija, opšta slabost organizma, nervni poremećaji, melanholija, žutica, mučnina, jutarnje osećanje muke, povratne groznice, giht, reumatizam, oticanja, uganuća.

 

Preparati: Tečni ekstrakt, infuzija, ulje, prah, tinktura.

 

Doziranje: Pelin treba davati pacijentima u malim i ponovljenim dozama.

 

Tečni ekstrakt: 1/2-1 čajna kašičica.

Infuzija: 60 ml.

Ulje: isključivo za spoljnu upotrebu.

Prah: 650 mg do 1300 mg.

Tinktura: 5-30 kapi.

 

 

 

Čovečija glista (vermifugid): Uzimati 60 ml do 1 šolje infuzije, uveče i ujutru ili uzeti ovu dozu uveče i ujutru, a svakog drugog ili trećeg jutra uzeti i dozu aktivnog katartika; ili uzeti 1/2 g do 2 g praha uveče i ujutru, a onda i odgovarajući katartik kao što je naznačeno; ili videti “LEKOVITE FORMULE” (naročito za decu). Ovi preparati očistiće stomak od glista i ostaviće ga u uravnoteženoj funkciji.

 

Dispepsija, melanholija, žutica, slabost, itd.: Uzimati 60 ml infuzije 3 do 4 puta dnevno.

 

 

Reumatizam, oblozi za uganuća, neuralgija, itd.: Od pelina napraviti oblogu ili upotrebiti ulje kao liniment.

 

 

 

15 g biljke pelina (Artemisia absinthium)

15 g biljke vratića (Tanacetum vulgare)

15 g pupoljaka slatinskog pelina (Artemisia santonica)

15 g cvetova kamilice (Matricaria chamomilla)

 

Preparat: Kuvati 1 l vode. Kada je proključala, ubaciti biljke i ostaviti da se krčkaju 2 do 3 minuta u dobro poklopljenom sudu; ostaviti da se prohladi, a potom procediti, flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 1 supena kašika do 60 ml, 2 puta dnevno. Deca: 1 čajna kašičica do 1 supena kašika, 2 puta dnevno.

 

 

60 g biljke pelina (Artemisia absinthium)

60 g korena ili biljke zlatne goluždravke (Senecio aureus)

60 g cvetova rimske kamilice (Chamaemelum nobile)

 

Preparat: U 2,4 l vode krčkati biljke 15 minuta.

 

Primena: Obloge što je moguće toplije primeniti na obolela mesta: čaj od preparata u prahu piti po vlastitom nahođenju i bez ograničenja; obloge stavljati sve dok se pacijent ne preznoji; zatim mu dati lekovitu formulu protiv cistitisa.

 

 

3 dela biljke pelina (Artemisia absinthium)

2 dela biljke zimskog rastavića (Equisetum hyemale)

2 dela anisa (Pimpinella anisum)

2 dela biljke timijana (Thymus vulgaris)

 

Preparat: U 470 ml provrele vode usuti kašičicu izmešanog bilja; skloniti sa vatre, dobro poklopiti i ostaviti da se natapa 20 minuta; procediti, zasladiti po ukusu i čuvati u hladnom stanju i na hladnom mestu.

 

Doziranje: 60 ml, 2 do 3 puta na dan.

 

 

1 čajna kašičica biljke pelina (Artemisia absinthium)

1 čajna kašičica kandelaber veronike (Veronicastrum virginicum)

1/4 čajne kašičice kajenske paprike (Capsicum frutescens; C. minimum)

 

Preparat: U 470 ml provrele vode ostaviti prve dve biljke da se natapaju 20 minuta (poktiri); procediti, ubaciti kajensku papriku, flaširati i čuvati na hladnom mestu.

 

Doziranje: 60 ml prema potrebi (količinu odrediti onoliko koliko odgovara crevima).

 

 

30 g biljke pelina (Artemisia absinthium)

30 g biljke rute (Ruta graveolens)

30 g listova breskve (Prunus persica)

 

Preparat: Preliti biljke sa 1 l proključale vode, dobro poklopiti i ostaviti da se biljke natapaju sat vremena; zatim procediti i dobro zasladiti, pa flaširati i čuvati na hladnom mestu. Deca: pola šolje (90 ml), 3 do 4 puta dnevno na prazan stomak.

 

Karakteristike pri rastu: Višegodišnja biljka, koja raste skoro u svim delovima sveta, pa i u Sibiru; pelin najbolje uspeva u senovitim predelima, a cveta od juna do septembra. Ovu biljku je veoma lako razmnožiti u jesen tako što se presadi koren (razdvojiti korenje i posaditi zasebno ili iseći deo korena i presaditi). Osim korenom, pelin može da se presadi i semenjem. Semenje pelina treba posaditi u jesen, nedugo posle njegovog sazrevanja (pošto seme pelina sporo klija). Semenje pelina treba saditi u razmaku od po 70-ak cm.

 

Branje: Biljku treba brati od juna do septembra, u periodu njenog cvetanja.

 

Sušenje i čuvanje: Pelin treba pažljivo osušiti imajući u vidu da se ne izgubi njegova aromatičnost i eterična svojstva koja bi mogla da ispare. Odmah nakon sušenja biljku treba smestiti u posudu koja ne propušta vazduh zato što će u protivnom da upije 12% vlažnosti iz vazduha.