Dobre i loše stvari za krvni pritisak – Dr Nil Nidli

 

Istraživanja pokazuju da kofein utiče na krvni pritisak. Jedna šolja kafe na dan (ili ekvivalentna količina pića tipa koka-kole) može da povisi dijastolni i sistolni krvni pritisak 5 do 6 poena. Otuda sledi da odstranjivanje napitaka sa kofeinom ima potencijal da snizi krvni pritisak u istoj meri. Kofein ne samo da povećava krvni pritisak pri mirovanju, već ako se koristi pre ili tokom vežbanja, može da povisi krvni pritisak i stopu srčanog rada značajno iznad nivoa koji se inače ostvaruje tokom vežbanja. To može da pretvori zdravu aktivnost u nezdravu, povećavajući rizik od značajnog kardiovaskularnog napada tokom vežbanja.

 

Kakav je efekat alkohola na krvni pritisak? Mnogi ljudi nisu svesni da alkohol povećava krvni pritisak. Samo 30-60 g dnevno je dovoljno da prouzrokuje značajnu hipertenziju. To je jedan od razloga zbog koga umereni potrošači alkohola imaju značajno povećan rizik od šloga. Imao sam neke ljude koji dolaze u moju ordinaciju, primenjuju našu ishranu sa malo natrijuma, primenjuju program vežbanja i rade sve prave stvari. Oni se vraćaju i kažu: “Doktore, moj krvni pritisak je i dalje povišen.” Često kada postavim pitanje alkohola, oni tiho izađu. Međutim, ako su dovoljno odlučni da prihvate moj savet, njihov krvni pritisak je obično pod kontrolom kada se vrate. Odstranjivanje alkohola je neophodan deo sniženja krvnog pritiska na prirodan način.

 

 

Hrana bogata kalcijumom može takođe značajno da snizi krvni pritisak. Preko 6000 muškaraca i žena sa povišenim krvnim pritiskom je podeljeno u klase na osnovu unosa kalcijuma. Rezultat je bio da je svaki dnevno unesen gram kalcijuma izgleda smanjivao rizik od povišenog krvnog pritiska za oko 12%. Međutim, profesor Džejms Dvajer (James Dwyer), koji je izvestio o istraživanju na godišnjem skupu Američkog udruženja za bolesti srca novembra 1992. godine, upozorio je na uzimanje velikih količina dodataka kalcijuma. “Umesto toga”, rekao je, “ljudi bi trebalo da uzimaju kalcijum iz hrane… zeleno povrće predstavlja dobar izvor kalcijuma.”

 

 

Utvrđeno je da uobičajena hrana za doručak, ovsena kaša, snižava krvni pritisak. U jednom istraživanju, 850 ljudi je svrstano u kategorije na osnovu količine ovsene kaše koju su koristili. Osobe koje su koristile jednu činiju dnevno imale su niži krvni pritisak i niži holesterol. Efekat je bio nezavisan od starosti, težine i unosa natrijuma, kalijuma i alkohola.

 

Zaključak je da osobe koje pokušavaju da kontrolišu svoj krvni pritisak na prirodan način mogu da ostvare neočekivane koristi od ishrane činijom ovsene kaše svakog dana. Prema tome, ovsena kaša donosi dvostruku korist za srce. Većina nas je već neko vreme znala da ovsena kaša pomaže snižavanju nivoa holesterola u krvi jer je bogata vlaknima rastvorljivim u vodi. Informacija o krvnom pritisku obezbeđuje dodatnu potporu za korišćenje ove višestruko korisne žitarice.

 

 

Pušenje je još jedan faktor načina života koji povećava krvni pritisak. Posle pušenja samo jedne cigarete i sistolni i dijastolni krvni pritisak mogu da ostanu povišeni i do 30 minuta. U stvari, krvni pritisak može da poraste za 10 mm živinog stuba. Iako izgleda da samo jedna cigareta ne prouzrokuje trajan porast krvnog pritiska, mnogi pušači uzimaju dovoljno cigareta na dan da neprestano povećavaju svoj pritisak. Dr Norman Kaplan (Norman Kaplan), jedan od najistaknutijih autoriteta u svetu po pitanju povišenog krvnog pritiska, ističe da tipični pušač koji potroši paklu cigareta dnevno povećava krvni pritisak u toku većeg dela dana.

 

 

Zajedno sa faktorima ishrane, životni stresovi mogu da povise krvni pritisak. Izgleda da stres ne utiče u velikoj meri na dijastolni krvni pritisak, ali teži da deluje u većoj meri na sistolni krvni pritisak, gornji broj. Stres predstavlja široku oblast; u stvari, njemu sam posvetio celo poglavlje. Da bi se ovde dotakli teme, istaći ću da su spoljašnji pritisci sa kojima se suočavamo (zvani stresori) veoma različiti od naših unutrašnjih reakcija na te stresore. Sa neodgovarajućim mehanizmima za savladavanje, stresori uzimaju danak našoj fizičkoj i mentalnoj dobrobiti. Oba aspekta su obrađena u 14. poglavlju: “Stres bez potresa.”

 

 

Vežbanje koje aktivira srce i pluća značajno snižava krvni pritisak kod pacijenata sa hipertenzijom. U jednom istraživanju, 18 osoba koje su se malo kretale i koje su imale povišeni krvni pritisak završile su 16-onedeljni program vežbanja. Tokom programa su vozili sobni bicikl tri dana sedmično oko 45 minuta dnevno. Vežbali su umerenim intenzitetom (60 do 80 procenata od svoje predviđene maksimalne stope srčanog rada). Posle četvoromesečnog programa, prosečni sistolni krvni pritisak se snizio 7 mm, a prosečni dijastolni pritisak 5 mm. Program vežbanja je takođe pomogao sprečavanju da njihov krvni pritisak poraste na preveliki nivo tokom vežbanja. Njihov prosečni sistolni krvni pritisak pri vežbanju je bio 19 mm niži, a dijastolni 10 mm niži nego pre uvođenja programa vežbanja.

 

 

Mnogi ljudi sa niskim krvnim pritiskom, oko 90/50, pitaju da li je prenizak. Odgovor je ne, ne ako se osećaju dobro. U stvari, što je niži krvni pritisak, manji je rizik od mnogih bolesti i komplikacija spomenutih na početku poglavlja, sve dok se osoba oseća dobro. Međutim, ako se osoba oseća iscrpljeno, ošamućeno ili uopšteno loše, ili ako krvni pritisak značajno padne pri stajanju (normalno je krvni pritisak konstantan ili blago raste pri ustajanju), onda krvni pritisak može da bude prenizak. Ako vaš krvni pritisak padne više od 10 poena za dijastolni kada brzo ustanete iz ležećeg položaja, imate značajnu ortostatsku hipotenziju. Ovo stanje je čvrsto povezano sa sindromom hroničnog zamora. Pronalaženje razloga za ortostatsku hipotenziju i njeno lečenje će često pomoći sindromu hroničnog umora.