Dobre vesti o raku: može se sprečiti! – dr Nil Nidli

Dijagnoza raka nije uvek smrtna presuda. Često puta se može lečiti zdravom ishranom, životom u prirodnom okruženju, okretanjem duhovnim stvarima ili drugim načinima. Nažalost, prečesto je napredovao preko početnog stadijuma i bolest je smrtonosna. Rak je trenutno ubica broj dva u Americi, nalazeći se odmah iza srčanih bolesti. Ako mi kao nacija ne izvršimo pozitivne promene načina života, brzo posle 2020. godine može da postane uzrok smrti broj 1. 

 

Statistike u Americi ukazuju da će jednom od svaka dva muškarca i jednoj od svake tri žene u nekom vremenu biti dijagnostikovana ova strašna bolest. Trenutno se jedan od svaka četiri smrtna slučaja u ovoj zemlji javlja od raka. Sve ukupno, preko 500.000 Amerikanaca umre svake godine od ovog ubice. Samo to je dovoljan razlog za strah od raka. Međutim, mnogi ljudi se boje posledica raka čak i više od same smrti.

 

Pre nego što osoba umre od raka, često se javljaju dramatične promene u fizičkom stanju i intelektualnom funkcionisanju. U takve promene mogu da spadaju značajni gubici težine i mišića, gubitak kose, oštri napadi bola, gubitak pamćenja, stanje blisko delirijumu, čak i duboke promene ličnosti. To je samo delimično nabrajanje razarajućih efekata raka i njegovog delovanja. Nema sumnje da se zbog tih razloga treba plašiti ove bolesti.

 

Nažalost, većina ljudi oseća da sve što mogu da učine jeste da se nadaju da nikada neće dobiti rak. Ne shvataju da je stepen rizika da osoba dobije rak u velikoj meri stvar ličnih odluka o stilu života. Jedan dokaz o nedostatku svesti o tome je činjenica da, za razliku od nekih drugih bolesti vezanih za način života (kao što su srčane bolesti), ukupan broj smrtnih slučajeva od raka u Americi postepeno raste.

 

 

Iako broj smrtnih slučajeva od raka nastavlja da se povećava svake godine u Sjedinjenim Državama, stopa smrtnosti od raka je tek nedavno počela da opada. Ovaj slavljeni mali pad je prvi put objavio Nacionalni institut za rak krajem 1996. godine, ali je pažljivo ponovno pregledavanje podataka ukazalo da je ukupna stopa smrtnosti od raka dostigla vrh 1991. godine, i od tada se postepeno smanjivala. Koji je razlog za ovo opadanje? Nisu poboljšani metodi lečenja raka već se prevencija samog raka pojavila kao uzrok ovih dobrih vesti. Iako autori tog izveštaja priznaju da je “rat protiv raka daleko od završenog”, izjavljuju da “nacionalna posvećenost prevenciji raka koja uveliko zamenjuje pouzdanje u univerzalne lekove, sada predstavlja put kojim treba ići”. Ovo poglavlje je napisano u nadi da će čitalac postati svestan ove nove posvećenosti u prevenciju raka i smrti od raka.

 

 

Pogledajmo šta rak stvarno predstavlja. Rak predstavlja proizvodnju ćelija u telu. Svakog minuta 10 miliona ćelija se deli u našim telima. Složeni unutrašnji kontrolni mehanizmi obično obezbeđuju da se svaka od tih ćelijskih deoba odvija na precizan način i u tačno određeno vreme. Proces zvan rak može da započne kada strane supstance iz spoljašnje sredine (hemikalije, zračenje, virusi, itd.) uđu u telo i nekako poremete te unutrašnje kontrolne mehanizme. Takođe može da započne kao rezultat problema koji nastaju u unutrašnjoj sredini tela (poremećaj ravnoteže hormona, poremećaj imuniteta, nasleđene mutacije, itd). Bez obzira na kombinaciju faktora koji započinju proces, rezultat je isti: jedna ćelija počinje da se umnožava na neregulisan način. Dok se ta ćelija umnožava, ona prenosi svoju karakteristiku neregulisanog rasta na svoje potomstvo. Rezultat je kancerozno tkivo sačinjeno od velikog broja neregulisanih ćelija.

 

Jedan od načina na koji činioci sredine izgleda indukuju rak je oštećivanjem DNK ćelije. DNK sadrži precizna uputstva za sve ćelijske aktivnosti i tako precizno određuje kako svaka ćelija u našem telu treba da funkcioniše. Na primer, DNK kaže našem telu kakvu boju kose da načini i da li treba da imamo plave ili smeđe oči. Ta ista DNK kontroliše stopu deobe ćelije. Na određenim ključnim oblastima ćelijske DNK postoje geni koji mogu da stimulišu rast te ćelije i drugi geni koji mogu da sprečavaju njen rast. Jedan način na koji rak može da se javi je preko oštećenja te DNK. Ako oštećenje prouzrokuje aktivaciju oblasti koje stimulišu rast i/ili deaktivišu oblasti koje bi držale rast pod kontrolom, rezultat može da bude nekontrolisan rast te ćelije i njenog potomstva. To, kako smo već napomenuli, označava početak kanceroznog rasta. Mi označavamo tu izmenjenu ćeliju kao ćeliju raka ako je njena genetika izmenjena na takav način da omogućuje nekontrolisano umnožavanje.

 

Ako telo registruje abnormalne kancerozne ćelije u ranom stadijumu, te ćelije se mogu uništiti pre nego što dobiju šansu da značaj no porastu i umnože se. U stvari, mnogi naučnici veruju da se svakog dana – kod svake osobe – neke normalne ćelije pretvaraju u kancerozne ćelije. Imuni sistem čoveka obično uništava te novoizmenjene ćelije. Međutim, nažalost, ponekad se nova ćelija raka ne registruje i ona uspeva da se deli i raste bez kontrole. Te ćelije zatim mogu da nastave tiho da rastu van kontrole. Na kraju mogu da formiraju masu ili “tumor”. Obično će ćelije raka iz većih tumora dospeti u krvotok i/ili limfni sistem i putovati do drugih vitalnih organa. Sve te promene se mogu javiti daleko pre nego što se rak dijagnozira. U zavisnosti od stope rasta raka može biti potrebno 10 ili više godina pre nego što se razviju znaci ili simptomi koji na kraju dovode do medicinske procene koja rezultira dijagnozom raka.

 

U ovom poglavlju naučićete kako da registrujete da li imate rak, i takođe kako da smanjite rizik od dobijanja raka. Započinjemo predstavljanjem načina registrovanja raka.

 

 

Rana detekcija obezbeđuje najbolje šanse za lečenje raka dok je još uvek izlečiv. Postoje dva načina za to: (1) brzo prepoznavanje simptoma raka; i (2) odgovarajuća upotreba testova za utvrđivanje raka.

 

 

Rak je često izlečiv ako ga detektujete dovoljno rano. Nažalost, mnogi pacijenti nisu svesni značaja ranog uočavanja. Neprestano sam uviđao tu tužnu realnost. Pored svog rada u opštoj internoj medicini, radim i u polju gastroenterologije. Imam mnogo pacijenata koji dolaze u moju ordinaciju žaleći se na krvarenje iz zadnjeg dela debelog creva (rektuma) u toku godinu ili više dana pre nego što su došli da posete mene ili bilo kog drugog lekara. Neki odlažu tu posetu doktoru jednostavno zbog okle vanja, dok drugi možda odlažu zbog straha od raka. Drugi su opet možda odbacili ozbiljnost tog znaka upozorenja, smatrajući da je to usled manjeg problema kao što su hemoroidi. Tek pošto počnu da osećaju bol ili druge simptome, konačno odlučuju da im procenim problem krvarenja. Tada je, za mnoge, već prekasno.

 

U svojoj proceni koristim kolonoskop – dugu, savitljivu cev koja se ubacuje u zadnji deo debelog creva i prolazi kroz debelo crevo, ili kolon. Na kraju cevi se nalazi svetlo koje mi omogućuje da direktno gledam u unutrašnjost creva. Takođe je opremljen posebnom opremom za uklanjanje ranih oblika raka ili nekancerogenih polipa bez velike hirurške operacije. Dok gledam kroz uređaj povremeno pronađem masu raka koja je već prevelika da bih je uklonio. Tada može da postoji malo šanse za lek, ali osobi je možda još uvek potrebna hirurška operacija – bar da bi se izbeglo potpuno blokiranje creva. Često je rezultat smrt, pošto se tada rak već raširio do vitalnih organa kao što je jetra.

 

 

Većina ovih upozoravajućih simptoma je sama po sebi jasna. Na primer, “promena u navikama pražnjenja creva” može da se odnosi na dugotrajnu dijareju (proliv) ili zatvor kao i na promenu boje ili veličine stolice. “Krvarenje” uključuje takve stvari kao što je rektalno ili neobično vaginalno krvarenje. “Poteškoće pri gutanju” mogu da se jave kada hrana izgleda kao da ostaje u vašem jednjaku pre nego što ode naniže. Značajna poruka je da bilo koji od ovih sedam signala ukazuje na potrebu brze medicinske procene. Obraćanje pažnje na vaše telo i prepoznavanje kada se razvija nešto što treba proceniti, može da obezbedi mogućnost da se rak može dijagnostikovati, i izlečiti u svom ranom stadijumu. Nažalost, čak i rana procena ovih znakova ne garantuje da ćete dijagnostikovati rak u izlečivom stadijumu.

 

Nedavno sam imao pacijenta koji mi je došao posle samo jedne epizode rektalnog krvarenja. Kada sam mikroskopski proverio stolicu, krv je bila prisutna. Nekoliko dana kasnije uradio sam kolonoskopiju i pronašao tumor koji je bio toliko veliki da nisam mogao da ga uklonim kolonoskopom. Drugi laboratorijski testovi su pokazali da se rak već raširio do vitalnih organa. Ipak, na svakog ovakvog pacijenta, imam druge koji su odmah došli na procenu rektalnog krvarenja i za koje se ispostavilo da nemaju rak – ili da ga imaju u ranom stupnju tako da se može bezbedno otkloniti korišćenjem kolonoskopa.

 

Da, brza procena bilo kakvih upozoravajućih znaka raka je važna i nikada ne treba da bude odlagana za pogodno vreme. Može da spase vaš život. Međutim, postoji još bolja alternativa: prednost bilo kakve mogućnosti da registrujete rak pre nego što se bilo kakvi znaci ili simptomi razviju. 

 

 

Na sreću, da biste imali prednost nad rakom, postoje načini registrovanja raka pre nego što dobijete simptome. Američko udruženje za borbu protiv raka preporučuje da svaka osoba izvrši određene testove koji su osmišljeni za tu svrhu. Cilj ovih procena je registrovanje raka u ranim stupnjevima pre nego što se simptomi pojave. 

 

Dalji opis nekih od ovih testova može biti od pomoći. Sigmoidoskopija se vrši korišćenjem savitljive cevi. Sigmoidoskop je praktično identičan kolonoskopu uz jedan izuzetak: značajno je kraći. Dugačak 180 cm, kolonoskop može da putuje celom dužinom debelog creva. Često se koristi za dijagnozu kada postoji poznati problem kao što je crevno krvarenje. Sa druge strane, 60 cm dugačak sigmoidoskop je idealan za ispitivanja pošto je jednostavniji i jeftiniji od kolonoskopa. Može da prikaže donju trećinu debelog creva gde se statistički javlja najveći broj oboljenja debelog creva od raka. Vršenje testova za rak debelog creva je krajnje značajno – to je drugi vodeći uzrok smrti od raka u Americi – a vodeći uzrok smrti od raka među onima koji nikada nisu pušili. Štaviše, rak debelog creva se u velikoj meri može sprečiti ako se dijagnostikuje na predkancerogenom stupnju. Skoro svaki rak debelog creva počinje kao benigna (dobroćudna) kvržica ili prstolika tvorevina poznata kao polip. Ako se otkriju na ovom stupnju, polipi se uglavnom mogu ukloniti ovim uređajem i nikada se neće razviti u rak.

 

Pažnja na upozoravajuće signale raka u kombinaciji sa pravilnom upotrebom testova za ispitivanje je već spasila bukvalno hiljade života u našoj zemlji. Međutim, Američko društvo za borbu protiv raka procenjuje da bolja upotreba dijagnostičkih testova i bolje obraćanje pažnje na upozoravajuće signale raka može da spasi još 115.000 života svake godine. To daleko prevazilazi broj života koji su spašeni medicinskim lečenjem raka.

 

Uprkos hiljadama života koji su spašeni ranijim utvrđivanjem raka, “rano” utvrđivanje ni iz bliza nije dovoljno u velikom broju slučajeva. Rak identifikovan testovima za ispitivanje još uvek može da ubije neke pacijente. Ta sumorna realnost je mnoge ostavila sa pitanjem: “Da li uopšte postoji nada za prevenciju raka od samog početka?” Odgovor je jednoglasno da. Ostatak ovog poglavlja otkriva korake koje možete da preduzmete kako biste sprečili da se rak ikada pojavi.

 

 

Postoje dve osnovne strategije koje će sprečiti započinjanje većine tipova raka, a čak iako se rak već javio one mogu da pomognu da telo dobije prednost. Te strategije su jednostavne:

 

1. Izbegavajte faktore koje favorišu razvoj raka.

 

2. Koristite prednost faktora koji pomažu telu da odloži rak.

 

 

1. Pomažu nam da izbegnemo ili da smanjimo na najmanju moguću meru kontakt sa supstancama koje prouzrokuju rak.

 

2. Pomažu nam da ojačamo imuni sistem sopstvenog tela za borbu sa rakom.

 

Ostatak ovog poglavlja je podeljen u dva odeljka. Prvi odeljak se bavi smanjivanjem kontakta sa supstancama koje prouzrokuju rak na najmanju moguću meru. Drugi se bavi činiocima koji će pomoći našem imunom sistemu da se bori sa rakom, i drugim činiocima koji će umanjiti rizik od dobijanja raka.