Koliko razlike može da načini stil života? – Dr. Nil Nidli

Postoji mnogo dobrih vesti u Americi u vezi sa srčanim oboljenjima. Iako su još uvek ubica broj jedan, stope srčanog oboljenja su opale. U stvari, stopa smrtnosti od infarkta je pala nekih 22% između 1984. i 1994. godine. Jedan od glavnih razloga za opšte poboljšanje je taj što Amerikanci obraćaju više pažnje na svoj izbor hrane. Organizacija Istraživanja nacionalnog zdravlja i ishrane prikazuje da nivo holesterola u Americi opada u poslednje 3 decenije.

 

Zapazite da je 1960. godine prosečni nivo holesterola za muškarce bio oko 215 mg/dl. Prosečni nivo holesterola se 1991. godine spustio na 205 mg/dl. Kod žena je prosečni nivo holesterola 1960. godine bio 222. 1991. godine, ta prosečna vrednost je pala na 205, isto kao kod muškaraca.

 

Ovi trendovi su ohrabrujući, ali su nivoi holesterola viši nego što bi trebalo. Srčana oboljenja ne moraju da predstavljaju ubicu broj jedan u Americi. Videli smo iz raznih, do sada pregledanih istraživanja, da se srčana oboljenja u velikoj meri mogu sprečiti. Možemo da budemo ohrabreni tim snižavanjem holesterola tokom poslednjih 30 godina i sniženjem stope smrtnosti od srčanih oboljenja koja je njemu pripisana. Hiljade života je spaseno. Međutim, na to bi se moralo gledati samo kao na početak, pošto celih 42% smrtnih slučajeva u Americi se još uvek javlja usled oboljenja srca i krvnih sudova. Jasno je da drastične promene tek treba da se učine.

 

 

Informacija organizacije Harvardskih zdravstvenih pisama pomaže da se pronađe odgovor. Zapazite značaj ovih 5 faktora stila života. Samo prestajanjem pušenja možete da umanjite rizik od infarkta za 50% ili više u toku 5 godina. Vežbanje snižava vaš rizik od infarkta skoro za toliko. Održavajući idealnu težinu, rizik je 35-55% niži ako smo imali 20% ili više iznad idealne težine. Što je veće snižavanje sistolnog krvnog pritiska i količine holesterola u krvi, to je rizik niži. Deset poena sniženja krvnog pritiska umanjuje rizik od 20-30%. Umanjenje količine holesterola od 30% (što je sasvim moguće učiniti ishranom) umanjuje rizik od infarkta 60-90% samo na ovaj način. Dobro je poznato da će kod onih koji imaju povišeni nivo holesterola u krvi, značajno umanjenje tog holesterola definitivno proizvesti dobrobit u umanjenju rizika. Jedno novije istraživanje je pokazalo da će među onima koji su već imali infarkt, ali koji su imali “nizak” holesterol, manji od 200 mg/dl, snižavanje njihovog nivoa holesterola dalje umanjiti rizik od narednog dodatnog smrtonosnog infarkta i do 45%.

 

Razmotrimo temeljno istraživanje koje nam pomaže da vidimo uticaj ishrane na umanjenje rizika od srčanih oboljenja. Mnogi se iskreno pitaju: “Koliko smanjenje rizika od infarkta mogu da očekujem usvajanjem zaista idealne ishrane?” Prvo, šta je idealna ishrana? Do sada bi trebalo da bude jasno, na osnovu medicinskih istraživanja, da se idealna ishrana sastoji iz obilja voća, povrća, integralnih žitarica i jezgrastog voća (ovo poslednje u umerenim količinama). Ako koristimo hranu koja dolazi isključivo iz ovih grupa namirnica, možemo da izvršimo najdrastičnije promene u snižavanju holesterola i stopa srčanih oboljenja. To je idealna ishrana koju ja preporučujem svojim pacijentima sa povišenim holesterolom ili drugim faktorima rizika za srčana oboljenja, a takođe je najbolja ishrana za moje pacijente sa srčanim oboljenjima. Većina mojih pacijenata sa povišenim holesterolom će sniziti svoj serumski holesterol 60-80 mg/dl na takvoj ishrani. Vratimo se sada na prvenstveno pitanje: koliko možete da očekujete da ćete umanjiti svoj rizik? Ovo istraživanje je posmatralo uticaj tri tipa ishrane na rizik od srčanih oboljenja: potpuna vegetarijanska (ishrana koju preporučujem svojim pacijentima sa povišenim holesterolom i srčanim oboljenjima), lakto-ovo vegetarijanska i ne-vegetarijanska. Populacija koja je bila proučavana predstavljala je muškarce iz jedne grupe religioznih ljudi preko 35 godina starosti koji žive u Kaliforniji. Američka vlada je potrošila više od 14 miliona dolara za istraživanje načina života ovih ljudi. Oduševljenje ovim religioznim ljudima verovatno dolazi u velikoj meri zbog njihove značajno veće dužine života i umanjenih stopa bolesti. Oni su otkrili značajno umanjenje smrtnih slučajeva od srčanih oboljenja među vegetarijancima iz ove grupe ljudi.

 

Istraživanje je otkrilo da otprilike polovina ljudi iz ove grupe nisu bili vegetarijanci; u svakom slučaju, ova ne-vegetarijanska grupa je imala samo 56% prosečne stope smrtnosti od srčanih oboljenja u odnosu na opštu populaciju. Istraživači su smatrali da je to u velikoj meri bilo usled toga što su bili nepušači; takođe su izbegavali alkohol i verovatno su imali donekle zdraviju ishranu od opšte populacije. Većina drugih ljudi iz ove grupe su bili lakto-ovo vegetarijanci, to jest, koristili su jaja i mlečne proizvode, ali nisu koristili meso bilo kakve vrste. Njihova stopa smrtnosti od srčanih oboljenja je bila 39% od očekivane – očigledno jednostavno usled odstranjivanja mesa iz svoje ishrane. Potpuni vegetarijanci su imali najupečatljivije rezultate. Oni su imali samo 14% od očekivane stope smrtnosti.

 

 

Kao što smo videli, bilo koji od ovih faktora sam po sebi umanjuje rizik od srčanih oboljenja. Kada se uzmu zajedno, oni imaju veliki uti caj u zaštiti od ubice broj jedan u zemlji. Prve dve odlike na listi su verovatno najpoznatije kao faktori umanjenja rizika od srčanih oboljenja. Treća, mnogo vlakana, se obično identifikuje kao zaštita od raka, ali smo videli da takođe štiti i od srčanih oboljenja. Manje su poznate druge navedene koristi u borbi sa srčanim oboljenjima.

 

Ispitivanje zdravlja ove grupe ljudi obezbeđuje čvrste dokaze da značajno možemo da umanjimo naš rizik od smrti od srčanih oboljenja upražnjavanjem potpune vegetarijanske ishrane. U stvari, istraživanje koje smo predstavili u ovom poglavlju ukazuje da se celih 9 od 10 smrtnih slučajeva od infarkta može sprečiti odgovarajućim programom načina života. Znamo dovoljno o uzroku srčanih oboljenja da možemo doslovno da eliminišemo tu bolest kao glavni uzrok smrti u svetu. Kada bi se eliminacija srčanih oboljenja ostvarila u Sjedinjenim Državama, Američko udruženje za bolesti srca navodi da bi se naša prosečna očekivana dužina života povećala za skoro 10 godina

 

Međutim, u stvarnosti, očekivana dužina života bi se povećala značajno više od samo 10 godina života koje navodi Američko udruženje za bolesti srca. Idealni program za sprečavanje srčanih oboljenja bi takođe u velikoj meri sprečio rak, hronična plućna oboljenja, zapaljenja pluća i mnoge druge uzroke smrti. Sprečavanje tih bolesti bi svakako produžilo naš životni vek i poboljšalo kvalitet našeg života.