Povišeni krvni pritisak – Dr Nil Nidli

Sve je izgledalo previše neverovatno. Ivan je bio oličenje zdravlja. Sada je, sa 62 godine, postao stanovnik staračkog doma. Prošlo je šest meseci od šloga i doktori su imali malo nade u bilo kakav značajan oporavak. Ono za šta je Ivan često označavao kao “samo malo povišeni krvni pritisak” sada je dobilo nov značaj. Njegovi lekari su rekli da je šlog nesumnjivo nastao usled njegovog loše kontrolisanog krvnog pritiska.

 

Iako Ivan nije umro od posledica povišenog krvnog pritiska, njegova situacija ilustruje zašto se ovo stanje često naziva “tihi ubica”. Povišeni krvni pritisak (u medicinskoj literaturi takođe zvan hipertenzija) često pravi štetu bez upozorenja. Zaista, bolest ima doživotne posledice koje skraćuju život. U ovom poglavlju ćemo objasniti šta je povišeni krvni pritisak, šta ga prouzrokuje, kakva oštećenja čini i kako se može kontrolisati bez lekova.

 

 

Svaki put kada srce načini otkucaj, šalje puls krvnog pritiska niz ruku. Sila ovog pulsa stvara “sistolni krvni pritisak”. Sistolna mera je “gornji broj” očitavanja krvnog pritiska. Posle svakog otkucaja srca, srce se odmara delić sekunde. Pritisak u krvnim sudovima tokom ove faze odmora opada i naziva se “dijastolni pritisak”. Meri se “donjim brojem” očitavanja krvnog pritiska.

 

Krvni pritisak je relativno jednostavno odrediti. Možete sami da ga merite uređajem zvanim sfigmo-manometar (skraćeno sfig). On je sačinjen od izdržljivog balona ili vazdušne komore koja se nalazi unutar trake od tkanine zvan “narukvica”. Narukvica se obmotava oko gornjeg dela ruke i balon se puni vazduhom. Rastući pritisak u balonu steže arterije dok se protok krvi ka podlaktici potpuno ne prekine. Zatim postepeno umanjujete pritisak narukvice. Tokom tog vremena slušate stetoskopom i pratite skalu koja beleži količinu pritiska u balonu. Kako snižavate pritisak u narukvici do nivoa sistolnog pritiska, počećete da čujete pulsirajući zvuk srčanih otkucaja. To ukazuje na povratak toka krvi u arterije. Broj na skali za merenje se u tom trenutku beleži kao sistolni krvni pritisak. Kako nastavljate postepeno da snižavate pritisak u narukvici, pulsirajući zvuk se i dalje javlja do trenutka kada se iznenada više ne može čuti. Pritisak na kome ti zvuci nestaju se beleži kao dijastolni pritisak.

 

 

Arterije su mišićni organi koji se mogu skupljati i širiti. Prekomerno sužavanje ili ukrućenje zidova arterija povišava krvni pritisak. Hormoni takođe mogu da povise krvni pritisak. Neki organi kao što su bubrezi i nadbubrežne žlezde su naročito važni za hormonalnu regulaciju našeg pritiska. Međutim, glavni uzrok povišenog krvnog pritiska je smanjeni kvalitet načina života. Većina ljudi ima donekle razvijenu sklonost ka povišenom krvnom pritisku; da li će se problem razviti i koliko brzo, u velikoj meri zavisi od njihovih svakodnevnih odluka.

 

Naravno, postoje oni neobični ljudi koji su izgleda genetički imuni na hipertenziju. Možda znate nekoga ko sve čini pogrešno – ali i dalje ima normalno očitavanje krvnog pritiska. Čak iako je ta osoba vaš blizak rođak, nemojte pretpostavljati da to isto važi i za vas. Izgleda da postoji više genetičkih faktora koji imaju ili posredan ili neposredan uticaj na krvni pritisak. Malo je verovatno da je vaš genetički sastav identičan bilo kom vašem rođaku u svim tim pogledima.

 

 

Krvni pritisak se meri u milimetrima (mm) živinog stuba. To potiče iz vremena kada su svi sfigmo-manometri koristili živin stub za beleženje pritiska. Medicinski svet danas deli očitavanje krvnog pritiska na četiri nivoa rizika kao što je prikazano u tabeli.

 

Zapazite da je najsigurniji opseg krvnog pritiska okarakterisan prosečnim sistolnim pritiskom od 120 mm živinog stuba ili manje, i prosečnim dijastolnim pritiskom od 80 mm ili manje, pri mirovanju. Svaka osoba bi morala da teži da smesti svoj krvni pritisak pri mirovanju u ovaj “120/80 mm ili manje” opseg. Viši pritisak nosi povećani rizik od oboljenja i prevremene smrti.Međutim, veoma pažljiva istraživanja ukazuju da snižavanje dijastolnog krvnog pritiska ispod 80, dalje umanjuje rizik od infarkta i šloga. U stvari, ne postoji prag ispod koga dalje sniženje dijastolnog krvnog pritiska (DKP) ne pruža dalje umanjenje rizika od infarkta i šloga. Na primer, DKP od 70 je bolji nego 80. Dijastolno očitavanje od 60 je još bolje.

 

Kontrola krvnog pritiska počinje saznanjem koliki je vaš krvni pritisak. Nemojte pretpostavljati da, samo zato što se dobro osećate, nemate problem sa krvnim pritiskom. Povišeni krvni pritisak se zaista naziva “tihi ubica”. Ima to ime zato što su ozbiljne invalidnosti ili smrt često prvi simptomi hipertenzije. Mnogi ljudi nikada neće uvideti da je njihov krvni pritisak povišen ako im ga ne proveri doktor, ako ne odu na pregled, ili nabave instrument za merenje pritiska i provere ga sami. U stvari, uobičajeno je da se ljudi dobro osećaju sa krvnim pritiskom od 200/100 ili još višim. Zaista, možete se sjajno osećati iako ste nesvesno na ivici propasti kakva je iznenadni šlog ili infarkt, ili postepeno oštećenje bubrega sa rezultujućom insuficijencijom bubrega koja će uslediti.