Povrće i pesticidi – Dr Nil Nidli

U vezi sa zagađenjem pesticidima, mnogi američki potrošači su uglavnom zabrinuti oko kontaminiranog voća i povrća. Tačno je da su akutni toksini iz pesticida pronađeni u kontaminiranim biljnim proizvodima. Izveštaj iz 1991. godine je pregledao neke od klasičnih primera. Prilikom jednog slučaja 1962. godine, u Turskoj, 333 osobe je umrlo, a i do 3.000 je otrovano usled uzimanja žitarica koje su prskane heksahlorobenzenom. Ozbiljna trovanja i smrtni slučajevi su zabeleženi 1968. godine kada su osobe jele pekarske proizvode koji su bili kontaminirani parationom. Veliki broj ljudi je takođe umro 1972. godine, u nesrećnom slučaju u Iraku, kada su ljudi jeli žitarice prskane organoživinim fungicidom. 1987. godine, petnaest Peruanaca je umrlo, a 260 je obolelo kada su jeli hleb načinjen od brašna kontaminiranog oldrinom.

 

Akutna trovanja kao što su ova, iako ozbiljna i zastrašujuća, lako je sprečiti u razvijenim nacijama. Zbog akutne prirode ovih toksičnih materija, one su dobro istražene. Uvedeni su zakoni koji štite potrošače od izlaganja dovoljno velikim toksičnim nivoima koji mogu da prouzrokuju akutne zdravstvene rizike kod ljudi.

 

Međutim, dugoročne ili hronične efekte nije lako sprečiti, bez obzira da li zagađenje dolazi iz povrća ili ribe. U razloge za to spadaju: (1) može da bude potrebno više godina kako bi se dugoročni efekti ispoljili; (2) čak i kada se efekti pojave, može da bude teško tačno utvrditi koji toksin prouzrokuje efekat; (3) čak ako se i veza utvrdi, teško je odrediti količinu izlaganja koja je neophodna kako bi se proizveo efekat.

 

Hronični efekti, naročito rizik od raka, obično zauzimaju centralno mesto među problemima koji izazivaju zabrinutost od pesticida kod Amerikanaca. Dok pričam o pesticidima sa prosečnom osobom na ulici, izgleda da je najveća briga rak. Obično, hrana za koju se boje da je najzagađenija, po njima je voće i povrće, a ne životinjski proizvodi. Međutim, činjenice pričaju drugačiju priču.

 

Kada posmatrate potrošnju voća i povrća, što više ove biljne hrane jedemo, to je manji naš rizik od raka. Ovu činjenicu je naglasila dr Gledis Blok (Gladys Block) sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju, jedan od najistaknutijih američkih istraživača među nutricionistima. Dr Blok je sa saradnicima pregledala 170 istraživanja koja su pokrenuta kako bi se utvrdilo da li konzumiranje voća i povrća utiče na rizik od raka. Rezultati pokazuju da 132 od ovih istraživanja pokazuju jasne koristi od ove biljne hrane u zaštiti od raka. Samo četiri istraživanja od 170 ukazuju na statistički značajno povećan rizik od raka. Ostala 34 istraživanja su bila neodređena.

 

Razmotrimo jednostavni zakon koji važi za statistička istraživanja. Ako postoji pravi odnos između dve stvari, i vi načinite skoro 200 istraživanja, očekivaćete da velika većina otkrije taj odnos. Međutim, zbog prirode statistike, očekivali biste da neka istraživanja budu neodređena, a da nekoliko istraživanja, jednostavno slučajem, ukazuju na odnos koji je suprotnog smera od istine. Takav je slučaj sa analizom Blokove. U sažetku, voće i povrće se jasno javlja kao hrana koja štiti od raka.

 

Možda je najznačajnija stvar izveštaja Blokove ta da ona nije isključivo ispitivala povrće odgajano organski. Ovih približno 200 istraživanja je jednostavno posmatralo hranu koju je prosečna osoba navikla da jede. Verovatno je većina ovog voća i povrća prskano pesticidima i uzgajano uz đubriva. Daleko od toga da nas izlaže riziku od raka, jasno je da nam voće i povrće, čak iako se uzgaja sa đubrivima i pesticidima, pomaže u sprečavanju raka.