Principi optimalnog zdravlja – dr Nil Nidli

Njegova situacija je bila ozbiljna. Sumnjao sam da je Marko imao oboljenje srca. Sada sam kao deo procene pripremao test za njega. Dok smo sestra i ja povezivali Marka na monitor za srce, on mi se poverio: “Doktore, mislim da stvarno nije bitno kako ću proći danas na testu. Svi mi imamo vreme kada ćemo umreti; vreme je određeno i mi tu ne možemo ništa da učinimo.”

 

Dok sam razmišljao o njegovoj izjavi shvatio sam koliko je Marko bio van dodira sa sadašnjim saznanjem o odnosima između načina života i zdravlja. Ogroman broj naučnih istraživanja jasno prikazuje da naši dnevni izbori utiču na verovatnoću življenja dugim i zdravim životom. Odlučio sam da ponudim Marku ekstremni primer kako izbor načina života može da utiče na dugovečnost. “Marko, može, ali i ne mora da bude tačno da je Bog unapred isplanirao najbolje vreme za našu smrt. Pretpostavimo za trenutak, da jeste. Šta bi se onda desilo ako biste izvršili samoubistvo? Zar ne biste umrli pre vremena koje je Bog isplanirao za vas?”

 

Moj stav je bio očigledan. Međutim, svaki dan većina nas donosi odluke koje imaju kao krajnju posledicu uticaj na život i zdravlje. Ne moramo da izvršimo samoubistvo u jednom namernom činu, ali možemo da u naša tela unosimo štetne supstance koja će prouzrokovati preranu smrt ili umanjiti naš kvalitet života.

 

 

Mnogi pogrešno smatraju da su nasleđene crte (genetički faktori) prvenstveni faktori koji određuju kvalitet života i koliko dugo će živeti. Za najveći broj nas, naše zdravlje prvenstveno zavisi od dva faktora: (1) od onoga što unosimo u naša tela, i (2) od onoga što činimo sa našim telima. Jednostavan izraz koja uokviruje oba ova koncepta je “način života”. Dobre vesti su da iako ne možemo da promenimo našu genetiku, možemo da promenimo naš način života. Te promene načina života mogu da spreče ili da odlože razvoj bolesti za koju smo genetički predodređeni. U vezi sa najčešćim bolestima, dr Lemont Murdok (Lamont Mur dock) sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Loma Linda je to izrekao jasno: “Loša genetika puni pištolj, način života povlači okidač.”

 

Često sam se pitao zašto se ljudi bolje brinu o svojim kolima nego o telima. Čekam da sretnem osobu koja će reći: “Bog je isplanirao kada moja kola treba da ‘umru’, i ne moram da se brinem oko njih. Ne moram da proveravam ili menjam ulje, ili da vršim bilo kakvo rutinsko održavanje. I ne moram da brinem o tipu goriva koje koristim”. Uviđamo neophodnost pravilne brige kako bismo dobili najduži život i najbolji učinak od naših automobila. Kada ćemo shvatiti da pravilna briga i našim telima daje najduži život i najbolje sposobnosti?

 

Koji su osnovni uzroci smrti? Kada neko umre od srčanog udara, šloga, ili drugog smrtonosnog stanja, šta je stvarno prouzrokovalo smrtonosnu bolest u to vreme u životu osobe? Istraživači Mek Ginis (McGinnis) i Foudž (Foege) su nedavno analizirali osnovne uzroke bolesti od kojih umiru Amerikanci i objavili svoje nalaze u časopisu Journal of the American Medical Association. Devet vodećih uzroka smrti su u velikoj meri bili povezani sa izborima načina života: sa onim što unosimo u naša tela i onim što činimo sa telima. Ovi uzroci su navedeni za 1990. godinu u tabeli 1. 

 

Svi faktori označeni zvezdicama su pod direktnim uticajem načina života. Ukupan broj smrtnih slučajeva usled ovih faktora je oko 1,25 miliona, što predstavlja preko polovine ukupnog broja smrtnih slučajeva u Americi svake godine. Vidimo da je osnovni uzrok smrti u velikoj meri nezdrav način života. Koliko god da je iznenađujuće veliki ovaj zbir, možda u velikoj meri potcenjuje ukupan broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih stilom života. Mnogi smrtni slučajevi usled infektivnih bolesti su prouzrokovani imunim sistemom koji je oslabljen lošim stilom života. Takođe, istraživači su naveli samo smrtne slučajeve koji se mogu pripisati poznatim faktorima načina života. Dok nastavljamo da saznajemo više o načinu života i zdravlju, verovatno ćemo otkriti kako drugačiji izbori načina života mogu da spreče još više smrtnih slučajeva. U svakom slučaju, cifre pokazuju da bi broj smrtnih slučajeva u našoj zemlji bio drastično smanjen ako bi Amerikanci bili voljni da zamene sve svoje štetne faktore načina života korisnim.

 

Bilo bi koristi i pored smanjenja smrtnih slučajeva. Kvalitet života bi se poboljšao, pošto bi bolesti napadale sa manjom učestalošću u bilo kom datom starosnom dobu. Možete da pomognete u promeni tih statistika pridružujući se rastućem broju Amerikanaca koji se fokusiraju na zdrave izbore načina života kako bi ostvarili najviši kvalitet života i optimalnu dužinu života.

 

 

Danas je veliki broj naučnih istraživanja potvrdio da se većina vodećih uzroka smrti može preduprediti. Najčešći uzroci koji prouzrokuju smrt u Americi su navedene u tabeli 2.

 

K. Everet Kup (C. Everett Koop), bivši načelnik sanitetske službe u Sjedinjenim Državama, je 1988. godine izneo prvi Izveštaj načelnika sanitetske službe o ishrani i zdravlju. Bio je zasnovan na obimnom pregledu naučne literature. Zaključio je da su “prekomerna i neuravnotežena ishrana” značajno doprineli razvoju osam vodećih bolesti ubica u našoj zemlji. 

 

 

Koji su to faktori načina života koji će nam pomoći da živimo duže? Doktori Nedra Belok (Nedra Belloc) i Lester Breslou (Lester Breslow) su bili među prvim istraživačima koji su predstavili ubedljivi odgovor. U njihovom klasičnom istraživanju približno sedam hiljada osoba koje žive u okrugu Alameda, u Kaliforniji, utvrdili su da je postojalo sedam faktora načina života koji su uticali na dužinu života ljudi. Ti faktori su navedeni u tabeli 4.

 

 

Broj ovih navika koje je osoba upražnjavala imao je ogroman uticaj na njihovu dužinu života. Posle devet godina, broj navika zdravog stila života koje je osoba upražnjavala bio je direktno srazmeran verovatnoći umiranja. Ovi rezultati su prikazani na slici 5. Zapazite da je samo oko 5% muškaraca i žena koji su upražnjavali svih sedam zdravih navika umrlo u toku perioda od devet godina u poređenju sa 12,3 do 20% onih koji su upražnjavali tri navike ili manje.

 

 

 

Drugi način posmatranja uticaja načina života na dugovečnost je razmatranje nečega što se označava kao “zdravstvena starost”. Na primer, osoba stara 50 godina koja upražnjava dovoljno zdravih faktora načina života može da ima isto zdravlje ili fiziološku starost kao prosečna osoba od 35 godina. Možemo da kažemo da ta osoba ima “zdravstvenu starost” od 35 godina. Sa druge strane, druga osoba stara 50 godina koja nije obraćala pažnju na zdrav način života može da ima daleko veću zdravstvenu starost, možda i do 72 godine, drugim rečima, zdravstvena starost osobe može da bude manja ili veća od realne hronološke starosti, u zavisnosti od broja faktora načina života koje je usvojila.

 

Tabele zdravstvene starosti su načinjene na osnovu statistike oblasti Alameda. One pokrivaju hronološku starost u opsegu od 20 do 70 godina, i zasnovane su na istih sedam zdravih navika navedenih u tabeli 4. Jedan takav pregled prikazan je u tabeli 6.

 

 

Možete da koristite te cifre kao vodič kako biste stekli osećaj za sopstvenu zdravstvenu starost. Na primer, pretpostavite da ste prosečan četrdesetogodišnji stanovnik oblasti Alameda. Ako upražnjavate samo dve od sedam zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaša zdravstvena starost je 40 plus 19,4, ili oko 59 godina, ukazujući na dramatično skraćenje vaše očekivane dužine života. Imali biste istu očekivanu dužinu života kao prosečna osoba 19 godina starija. Ako nastavite istim stilom života još 10 godina, kada budete imali 50 godina vaša zdravstvena starost će biti 50 plus 22, ili 72 godine. Sa 40 godina, imali ste zdravstveni hendikep od 19 godina, ali sa 50 godina, hendikep će biti gori za još tri godine. Za 10 godina ostarićete 13 godina! Sa druge strane, ako sa 40 godina dosledno sledite svih sedam zdravstvenih navika Beloka i Bresloua, vaša zdravstvena starost je samo 27 (40 minus 12,9). Štaviše, sa 50 godina vaša zdravstvena starost bi bila samo 35 godina. Za 10 godina, ostarili biste samo 8 godina! Koncept zdravstvene starosti ilustruje koliko vaš način života može ili da ubrza ili da uspori proces starenja.