Problemi kod operacije srca – Dr. Nil Nidli

Kardiolog je ušao u ordinaciju sa smrknutim licem. Pošto je izmenjao nekoliko formalnih reči, došao je do glavnog razloga za konsultaciju. “Marko, ponovo sam pregledao vaše angiograme, i nema druge mogućnosti. Morate da idete na operaciju ugrađivanja bajpasa.”

 

Marko je bio očevidno potresen. “Ali doktore, da li ste sigurni? Zamalo da umrem na operacionom stolu poslednji put kada sam imao operaciju, zar nema drugih mogućnosti? Šta je sa tom procedurom sa balonom, ili novim lekovima?”

 

“Marko, zaista mi je žao. Znam koliko se užasavate pomisli na operaciju, ali jednostavno nema druge mogućnosti.”

 

 

Ovakvi razgovori se odigravaju mnogo puta svake godine u Americi. Uprkos celokupnom napretku tehnologije, i dalje vršimo oko 500.000 operacija ugradnje bajpasa svake godine. Međutim, izgleda da je danas najomiljenija procedura specijalista za srce srčana angioplastika. Celih 404.000 angioplastika se izvrši svake godine u Sjedinjenim Državama. Često se ona u laičkim krugovima označava kao “procedura sa balonom”, i ova tehnika otvara zakrčene srčane arterije na silu, naduvavajući čvrsti balon uguran u zakrečene sudove. Balon spljošti masne naslage koje blokiraju krvni sud, i na taj način dozvoljava da više krvi prođe kroz prethodno suženu oblast. Ukoliko kardiolog veruje da postoji velika verovatnoća ponovnog zatvaranja arterija, žičana mreža od nerđajućeg čelika savijena u obliku kružne cevi će biti postavljena na mestu na kome je angioplastika izvršena kako bi se umanjila mogućnost kratkoročnog ponovnog zakrčenja.

 

Mnogi ljudi su danas postali toliko upoznati i sa operacijom ugradnje bajpasa i sa angioplastikom da bi mogli da misle da je Marko bio donekle detinjast bojeći se takvih dobro poznatih terapija. Ipak, stručnjaci koji su upoznati sa rezultatima ovih čestih procedura bi se verovatno složili sa Markovim osećanjima. Jedan od najvećih problema sa ovim metodama je da one ne rešavaju proces koji je u osnovi bolesti. Bolest je ateroskleroza, stanje koje tiho utiče na krvne sudove širom tela. Oboljenje prouzrokuje spori, ali kontinuirani porast blokade glavnih arterija. Operacija ugradnje bajpasa i angioplastika ne čine ništa da promene to postepeno nagomilavanje masnih naslaga širom tela. Te visokotehnološke procedure samo “kupuju vreme” usredsređujući se na oblasti koje često najviše ugrožavaju život – blokadu krvnih sudova koji ishranjuju srce. Ako se proces ateroskleroze ne reši, arterije koje su zaobiđene će se ponovo blokirati; sudovi na kojima je izvršena angioplastika će ponovo biti zatvoreni masnim naslagama.

 

Štaviše, hirurške metode su skupe i praćene nekim veoma realnim rizicima. Prosečna cena boravka u bolnici za izvršenje operacije ugradnje bajpasa se kreće od 35.000 do 62.000 dolara (pri nacionalnom proseku od 44.200 dolara) u zavisnosti od hirurga koji vrše operaciju i u kojim bolnicama se ona vrši. Iako je rizik od smrti pri operaciji sada umanjen na oko 3% ili manje u nekim centrima, većina ljudi je potpuno nesvesna potencijalnih trajnih sporednih efekata koji se mogu javiti posle ove operacije. Na primer, 2% pacijenata kojima je ugrađen bajpas dožive šlog, a do 57% pati od neke vrste neuroloških komplikacija, često toliko tananih da porodica osobe može to jednostavno da pripiše tome da “tata jednostavno postaje stariji”. MRI procene su pokazale da mozak otekne u toku jednog časa od operacije ugradnje bajpasa; razlog se delom može objasniti mikroskopskim krvnim ugrušcima koji su česti tokom operacije srca.

 

Sa druge strane, srčana angioplastika košta oko 22.000 dolara, u zavisnosti od lekara koji vrši proceduru i mesta gde se vrši. Stopa neuspeha angioplastike izvršene na samo jednom srčanom krvnom sudu u prvih 6 meseci je 35-45%, a za angioplastiku više sudova 50-60% u istom vremenskom okviru. Takvi neuspesi zatim zahtevaju novu angioplastiku ili čak operaciju ugradnje bajpasa.