Hrana je pogonsko gorivo koje utiče na fizička, mentalna i emocionalna stanja, kao i na stanje svesti, ali uprkos tome mnogi ono što jedu ne povezuju sa time kako se osećaju.
Plodovi prirode
– U današnjem užurbanom svetu često puta nemate vremena razmišljati o tome što jedete, odnosno o uticaju hrane koju jedete na vaše zdravlje. Naučite pripremati jela bez termičke obrade i bez glutena, koja su puna vitamina i enzima, a pripremaju se brzo i jednostavno.
Izradite najzdravije poslastice bez šećera, brašna, jaja, margarina ili maslaca, a koje su tako neodoljivo ukusne. Otkrijte što sve, uz pomoć zdrave sirove ishrane možete promeniti u svojim navikama, a posebno za zdravlje vaših najmlađih, dece, starijih ili osoba sa zdravstvenim tegobama, poručuje Mihaela, koja za sebe kaže da je po prirodi otvorena, iskrena i komunikativna osoba željna novih znanja, pa joj nije bilo teško prihvatiti novi način života.
– Uložila sam puno truda, ljubavi i vremena u istraživanje koncepta sirove hrane. Danas jedem pretežno voće, povrće i orašaste plodove. Neizmerno sam zahvalna na podršci mog supruga, koji je takođe prihvatio ovaj način ishrane i mojim roditeljima koji su od prvog dana pokazali veliko razumevanje.
Moja je mama, na neki način i započela eksperiment sa sirovom hranom spremivši nam prvi zeleni kašasti sok u svom blenderu. Inače, blender je, uz multipraktik, sokovnik i dehidrator neophodan da biste minimalno obradili sastojke iz sirove hrane. Budući da niti jedan početak nije lagan, imali smo krize.
Međutim, osećaj lakoće i navale energije terali su nas dalje. Zaboravili smo osećaj nadutosti i druge posledice loše ishrane. Šetnje po svežem vazduhu, planinarenje i boravak u prirodi sa mojim sinom Tinom i kćerkom Miom, savršeno su se uklopili u naš novi život. Biti 100 posto na sirovoj hrani za mene je neverovatno iskustvo.
Smršala sam, rešila sam sve svoje zdravstvene probleme, a energije imam više nego ikad. Ispunila sam svoju najveću želju – stvaram hranu koja je ukusna i lepa i brinem o zdravlju svoje porodice.
Koje vrste namirnica uključuje, odnosno ne uključuje veganstvo?
– Sirova hrana ili raw food je sva hrana koja nije izložena visokim temperaturama ili termičkoj obradi. Ona je ujedno živa hrana koju unosimo u svoj organizam, to je život i tako hranimo svoje telo.
Hrana koju jedemo ne sme biti podvrgnuta temperaturama iznad 45 stepeni jer će u tom slučaju izgubiti svoju živu, prehrambenu vrednost budući da će joj enzimi biti uništeni. Pravo veganstvo podrazumeva ishranu najpre plodovima onakvima kakvi su u prirodi. Ali, zbog svojih navika, radimo takve recepte koji odlično imitiraju klasičnu kuhinju, a puno su ukusniji i zdraviji.
Dosta osoba tvrdi da su doživeli velike fizičke transformacije, što potvrđuju i fotografijama pre i posle. Šta se objektivno može očekivati od ovakvog načina ishrane?
– Koristi kada se pređe na sirovu ishranu su jak imunitet i otpornost na bolesti. Nestaju alergije, sluz, opstipacija, neugodni mirisi tela i njegovih toksina, umor, nervoza, depresija, nestaju masne naslage, celulit, razne kožne promene.
Jača je kosa, nokti, bolje je raspoloženje, bistrije su misli, bolja koncentracija, značajno veća produktivnost i radna sposobnost, više energije, lepše se spava, više i kvalitetnije se koristi vreme. Počnete se osećati živo.
Alkaliziranje organizma
Da bi izbegla bolesna stanja organizma zdrava bi osoba tokom dana trebala unositi određene količine »alkalne«, odnosno »kisele» hrane“. Kako se alkalizirati?
– Skoro sve što savremeni čovek radi dovodi do kiselosti organizma, a najveći uticaj je od ishrane, koja po globalnim naučnim istraživanjama predstavlja glavni uzrok skoro svih suvremenih bolesti, a pogotovo raka. Tako namirnice životinjskog porekla povećavaju kiselost, i to naročito meso.
Pravilnom ishranom može se ispraviti i vratiti organizam svom prirodnom, alkalnom, baznom okruženju. Svako sirovo povrće i skoro svako voće je alkalno. Tako je limun koji je po okusu najkiseliji ustvari namirnica koja izaziva najveću alkalnu vrednost krvi. Voće koje izaziva blagu kiselost su šljive, borovnice i brusnice, što ne znači da ih treba izbegavati jer imaju mnogobrojna pozitivna biohemijska svojstva.
Orašasto sirovo voće je alkalno, kao kokos, pinjoli, a najviše badem koji ujedno sadrži i amigdalin ili laetril, vitamin B17, te neki autori navode da smo svakodnevnim unosom pet komada zaštićeni od kancerogena.
Vrlo je važno znati da termičkom obradom namirnice postaju kiselije ili alkalne prelaze u kisele, primer radi je sušeni kokos, što ne znači da ih treba izbegavati nego samo treba biti umeren prilikom konzumiranja.
Za one koji su zdravi i hrane se sirovom hranom dok im organizam ne razvije osjećaj »što mu treba«, važno je napomenuti da je potrebno unositi i namirnice koje izazivaju kiselost, semenke, orasi, lešnici, pistaći, šljive, borovnice, brusnice, u odnosu 20 posto prema 80 posto alkalizirajućih. Kod bolesnih trebaju se birati alkalizirajuće namirnice da što pre dođe do balansa i isceljenja. Zaključak je jednostavan, a to je da se sirovom hranom biljnog porekla postiže alkaliziranje organizma i time sprečava ili leči rak kao i mnoge druge bolesti.
Put ka zdravlju
Koliko je teško pripremati takva jela i koliko je skupo odnosno povoljno veganstvo?
– Ovaj način pripreme hrane je puno jednostavniji i jelo je brže gotovo od kuvanja bilo kakve klasične hrane. Najvažnije je imati sve namirnice kući i sos je gotov za pet minuta. Sve namirnice možete kupiti u trgovinama zdrave hrane što olakšava celu stvar oko pripreme i organizacije.
Kako neke namirnice za koje verujemo da su neprobavljive ako nisu »bar malo kuvane« u sirovoj ishrani postanu jestive?
– Da bi dobili namirnice što sličnije našoj kuvanoj hrani sastojke mariniramo i dehidriramo da budu kao lagano kuvani i mekani, i lakše probavljivi.
Kakva su iskustva osoba koja jedu sirovu hranu?
– Ishrana sirovom hranom ima veliku vrednost po naše zdravlje, ali nije sama sebi cilj, nego ima jedan vrlo važan deo u postizanju unutarnjeg mira i harmonije čoveka i prirode u kojoj živimo.
Ovo je vrlo važno razumeti i pri tome se ne opterećivati previše jer mi možemo ponekad jesti i kuvanu hranu, pod pretpostavkom da se u dovoljnim količinama jede sirova sveža hrana i piju sveže ceđeni ili zeleni sokovi. Mi danas živimo u ubrzanom vremenu i uništavamo svoj organizam unošenjem velike količine kuvane i prerađene hrane, stvarajući u sebi izraženi telesni i duševni sukob, koji je velika prepreka ka stvaranju zdravog prirodnog života. Osim toga mi danas zbog blagostanja i dostupnosti industrijski obrađene hrane količinski jako puno jedemo i to je veliki problem, ponekad čak i veći od toga što jedemo.
Što je u našoj ishrani sadržano više svežih prirodnih namirnica, imamo više energije, snage i lakše nam se odbrani organizam od bolesti. Ta ishrana osigurava pravilan rad žlezda, a prema tome i regulaciju telesne težine, čišćenja krvi i prirodnim načinom dolazi do izlečenja od različitih bolesti kojima smo danas pogođeni.Ne radite pritisak na sebe, istražujte i malo pomalo pronaći ćete svoj vlastiti put ka zdravlju, nebitno u kojoj meri jer ne težite konfekcijskim brojevima nego unutrašnjem zadovoljstvu i zdravlju. Osobe koje se hrane sirovo ne trebaju brojati kalorije.
