17
nov
Blog
Agriloterapija – upotreba gline u lečenju
Poznata od prastarih vremena, korišćena kao lekovito sredstvo kod Inka, Grka, Rimljana, afričkih i azijskih naroda, glina je odolela zubu vremena, sačuvavši zapaženo mesto u terapeutici.
- CPM Urednik
- Prirodne metode lečenja, Terapije i tretmani
Čovek je od davnina naslućivao terapeutsku vrednost gline nastojeći da testira njeno lekovito dejstvo i da je koristi na različite načine u borbi protiv raznih bolesti.
Terapijska svojstva gline potvrđena su njenim hemijskim sastavom u koji ulaze: silikati, soli aluminijuma, kaolin, oligoelementi, itd. Ovakva složena hemijska kompozicija delimično objašnjava terapeutsku moć gline: antitoksičnu, antiseptičnu, baktericidnu, antiinflamatornu (protiv zapaljenskih procesa), cikatrizantsku (pomaže zarastanje rana), apsorbentnu (apsorbuje toksine iz organizma) i remineralizantnu.
Parcijalna kupka glinom (blatom)
Kupka nogu
U sudu (može i kofi) zapremine 10 l, rastvoriti glinu u vodi, u razmeri 1:1 (pola suda gline, pola suda vruće vode i izmešati da se masa homogenizuje).
Staviti noge u sud do nivoa kolena.
Kupka traje 30 minuta.
Posle kupke treba istuširati donje ekstremitete, a zatim ih obrisati peškirom.
Ležati u krevetu 30 minuta ili raditi gimnastiku.
Kupka ruku
Rekviziti i način primene kupke su isti kao u prethodno opisanom. U sud sa toplom vodom izmešanom sa glinom, umočiti ruke do laktova.
Napomena: Izbegavati kupke glinom kod pacijenata sa povećanom sedimentacijom krvi.
Lumbalno – abdominalna kataplazma od gline
(Terapija slabinskog i stomačnog dela)
Neophodni rekviziti:
1) Plastična folija kojom se pokriva krevet iz higijenskih razloga, a čije dimenzije treba da prelaze dimenzije slojeva koji slede;
2) Jedan čaršav;
3) Topla tkanina;
4) List hartije;
5) Krpa od pamuka;
6) Homogena pasta od gline debljine 2 cm.
Glina se uzima sa mesta koje je najmanje zagađeno, sa dubine od 50-100 cm. Koristi se bez obzira na boju (crvena, žuta, crna, itd.) i to samo ona glina koja je, kada se izmeša, lepljiva pod prstima.
Posle vađenja iz zemlje, glina se suši na suncu i čuva u platnenoj ili papirnoj ambalaži.
Za kataplazmu, glina se potopi u hladnu vodu i ostavi da odstoji 1-2 sata. Zatim se meša sa vodom dok se ne dobije homogena masa, nalik na puter, a onda se rasporedi po poslednjem sloju kataplazme (pamučna krpa).
Ovakva kataplazma se primenjuje na slabinski deo i trbuh.
Pomenuti materijali u tačkama 2-5 se ređaju tako da donja ivica kataplazme bude 3-4 cm iznad zone preponske kosti prekrivene dlačicama, a gornja ivica u visini ksifoidne kosti (ispupčenja na grudnom košu).
Slojevi kataplazme se ređaju prema pomenutom redosledu, i sa izuzetkom plastične folije (br. 1) koja ostaje na krevetu iz higijenskih razloga, kataplazma se umota oko tela pacijenta koji se nalazi u leđnom položaju. Pošto je kataplazma stavljena, bolesnika treba pokriti ćebetom, ili ako je prostorija dovoljno zagrejana, može ležati i otkriven.
Pod stopala se stavljaju flaše sa toplom vodom, termofor ili zagrejane cigle.
Kataplazma se drži 3 sata, a kod težih oboljenja i do 8 sati. Ako se ugreje, kataplazmu treba zameniti novom. Jednom iskorišćena glina više se ne upotrebljava.
Maska od gline koja se stavlja na glavu, ili kataplazme od gline za druge delove tela, pripremaju se na isti način kao i lumboabdominalna kataplazma, uz izvesno prilagođavanje osobenostima onog dela tela o kojem je reč.
Za primenu maske od gline, preporučljivo je da kosa bude sas vim kratka, ili da se čak obrije kosmati deo glave.
Skorašnji komentari