Iznenadan osećaj velike zabrinutosti; otečeno lice, usne i jezik; moguć svrab, crveni osip i crvenilo kože; moguća nadutost oko očiju; šištanje iz pluća i otežano disanje; ako je teži slučaj, moguć je i gubitak svesti.

 

 

Ako ste veoma osetljivi na neku supstancu, možete odmah osetiti neke ili sve gore navedene simptome kada ste izloženi istoj. Danas živimo u doba hemije, medicinskih lekova, zagađenog vazduha, vode i tla, hemijski tretiranih useva i hemikalija korišćenih za automobile i kućnu upotrebu. Na to dodajmo ujed nekog insekta ili antibiotik, i dobijamo velike probleme.

 

Najčešći uzrok je ubod insekta ili određena vrsta leka, poput antibiotika penicilina. I određena hrana (orašasti plodovi, jagode, itd) mogu takođe biti uzrok.

 

 

– Odmah mora dobiti injekciju epinefrina, kao i kiseonik.

 

– Možete nabaviti špriceve za ubrizgavanje epinefrina (jedan da imate kod kuće, jedan na poslu, a jedan da nosite sa sobom tokom putovanja). Ako dođe do anafilaktičkog šoka, ubrizgajte epinefrin u mišić butine, pa onda pozovite hitnu pomoć. Epinefrin deluje protiv oticanja grla i posledičnog sužavanja disajnih puteva, i pada krvnog pritiska. Ubacuje se putem injekcije, a postupak se ponavlja dok ne dođe do poboljšanja stanja.

 

– Zovite hitnu pomoć. Ako je osoba svesna, pomozite joj da sedne i da bude u položaju koji će joj olakšati disanje. Ako ima špric sa epinefrinom, pomozite joj da ga ubrizga sebi.

 

– Dajte joj alevu papriku (2 kapsule ili 1/4 kašičice) sa toplom vodom, kao preventivnu meru za šok, da bi se ojačalo srce.

 

– Ako izgubi svest, očistite joj disajne puteve, proverite disanje i puls, i budite spremni da izvedete oživljavanje ako je neophodno. Motrite na puls i disanje sve dok ne dođe medicinska pomoć. 

 

 

Izbegavajte sve supstance na koje ste osetljivi, naročito ako ste pre doživeli anafilaktičku reakciju. U tom slučaju trebalo bi da nosite injekciju epinefrina sa sobom, kao i karticu ili narukvicu sa upozorenjem da ste skloni takvim alergijama, da bi drugi ljudi videli.

 

 

 

Reč je o više puta spomenutoj proveri pulsa, koju je osmislio dr Artur Koka, i ovde je detaljno objašnjen. To je jednostavna kućna metoda za određivanje hrane na koju ste alergični.

 

 

Pronalaženjem takve hrane možete znatno poboljšati svoje zdravlje. Test je jednostavan, ali da bi imao efekta, morate ga raditi više puta tokom određenog vremenskog perioda.

 

Puls je ritmička dilatacija (proširenje) arterija, usled povećanog volumena krvi dok ista ulazi u krvni sud kada se srce kontrahuje. Normalni puls iznosi između 52 i 70 otkucaja po minuti.

Kako proveriti puls. Stavite prst na neku od arterija, na delu tela gde se puls može lako osetiti. Medicinske setre proveravaju puls na unutrašnjoj strani ručnog zgloba, dok sportisti, odmah nakon odrađene aktivnosti, puls proveravaju na vratu na karotidnoj arteriji. To je ujedno najbolji i najlakši način provere pulsa pri pružanju prve pomoći.

 

Desnu ruku podignite do desne strane vrata, samo malo više ka napred. Tu ćete brzo naći mesto gde se najbolje osećaju otkucaji (puls). Pritiska se prostor između dušnika i velikog vratnog mišića na prednjoj strani vrata sa dva prsta stavljena na veliku karotidnu arteriju koja pronosi krv do glave. U levoj ruci treba da imate štopericu, i da otkucaje merite tačno jedan minut. (Sportisti odmah nakon aktivnosti proveravaju svoj puls na 15 sekundi, i onda broj otkucaja množe sa 4. Ali, radi bolje preciznosti Kokovog test pulsa, trebalo bi da merite tokom celih 60 sekundi.) Za primenu testa  Artura Koke, potrebno je da se isti obavi pre jela. To se zove bazni puls ili bazna stopa pulsa.

 

Nakon toga, pojedite jedan obrok, pa proverite puls 15 minuta kasnije, 30 minuta kasnije i 60 minuta kasnije. Ako se puls povisio za više od 10 otkucaja, tj. ako srca kuca za 10 otkucaja više po minuti od baznog pulsa, to znači da ste alergični na hranu koju ste jeli pre toga.

 

Problem može biti ako za jedan obrok jedete više vrsta jela. Zato, nakon što izmerite bazni puls, sedite i pojedite jedan obrok, pa 15, 30 i 60 minuta nakon njega proveravajte puls. Tako ćete dobiti nagoveštaj ili da je sva hrana bila u redu ili da neki deo nje nije. Vremenom, izbor hrane možete suziti, i onda proveravati puls samo sa određenom vrstom hrane, i tako što ćete jesti na primer samo jednu vrstu hrane, pa nakon nje proveravati puls.

 

 

Evo i nekoliko drugih vrsta testova:

 

– Test za eliminaciju hrane: Izbacite određenu vrstu hrane iz menija na samo nekoliko dana, pa proverite kako to deluje na vaš puls. Ovo možete raditi zajedno sa gore opisanim testom.

 

– Test za zamenu hrane: Smatra se odličnim testom; žitarice, proteini i druga potencijalno alergenska hrana se ubaci u svakodnevnu ishranu tako da jedenje određene vrste hrane ne bude učestalije od jedenja iste na svakih 4-5 dana. To malo brže pomaže od Kokovog testa da vidite koja hrana vam smeta.

 

– Standardni test na alergene iz hrane: Na 1-2 meseca izbacite svu hranu iz menija koja predstavlja najčešći uzrok alergija ili astme, a onda počnite polako da ubacujete tu hranu, po jednu na svaka 3 dana, sve dok se alergijski simptomi opet ne pojave. U takvu hranu spadaju: jaja, mleko, čokolada, soja, mahunarke, kukuruz, citrusno voće i paradajz, mada probleme mogu izazvati i: svi mlečni proizvodi, žitarice (naročito pšenica, raž, ječam, ovas, beli pirinač i kukuruz), jagode, banane, kikiriki, proizvodi od mesa, kofein, školjke, losos, prerađena i rafinisana hrana, hrana koja sadrži beli šećer, pržena hrana, so i duvan.

 

– Test sa postom: Postite pet dana, a onda dodajte po jednu vrste hrane i nakon svake od njih pojedinačno proveravajte puls. Ovo je veoma precizan test, ali ko može da izdrži toliko dugo da jede kao miš? Teorija koja čini temelj ovog testa glasi da je telu potrebno 5 dana da umiri mnoge svoje reaktivne mehanizme, i dodatnih 3-5 dana da ih započne opet, tako da ako se držite nje, onda se nećete najesti baš mnogo za sve vreme trajanja testa.

 

– Vođenje dnevnika: Ova metoda pomaže kada vam problematična hrana smeta i u emocionalnom smislu, zadaje vam glavobolje, i tome slično. Zato možete voditi dnevnik o ishrani, u kojem ćete beležiti šta ste jeli, a onda i kako je ta hrana uticala na vas. Simptomi se mogu pojaviti samo nekoliko minuta ili sati nakon jedenja problematične hrane.

 

– Test sa flasterom za kožu: Mogu se kupiti u apoteci. Možda vam budu od pomoći.

 

– RAST test: Košta oko 15 dolara po jednoj vrsti hrane, i možete ga primeniti nakon sužavanja izbora hrane postignuto drugim testovima. Ovim testom pronalaze se posebna antitela u krvi na određenu hranu ili druge supstance. Testira se hrana koja najčešće izaziva alergiju (poput pšenice, mleka, jaja, kvasca i citrusa). Većina dobrih laboratorija radi RAST testove, međutim, pošto je to veoma selektivna metoda (samo ukazuje na alergije u vezi sa Ige vrstom antitela), može doći do greške. 

 

– Test citotoksina: Ovaj test izlaže deo vaših belih krvnih zrnaca na deo hrane ili supstance koja je sumnjiva. Serija od 38-40 testova na uobičajenu hranu košta samo 80-90 dolara, što znači da je jeftiniji i prikladniji od RAST testa. Čak i inhalanti, boje iz hrane i druge hemikalije mogu biti testirani, što je još jedna prednost. Međutim, ovaj test se obavlja samo u većim medicinskim institucijama, i opet, može lako doći do greške u rezultatima. Pojedini stručnjaci sumnjaju u pouzdanost ovog testa, jer je za analizu rezultata potrebno tumačenje od strane lekara.

Nažalost, test citotoksina i RAST test se retko kad poklapaju. (Smatra se da je razlog tome to što oni ukazuju na različite „sisteme“ alergija.) Stoga, možda će biti najbolje ako samo proveravate puls kod kuće, i tako uštedite novac. Jednom kada budete pronašli koja hrana izaziva alergiju, samo je izbacite iz menija.