Flebitis – crvenilo i oticanje vena, ubrzan puls, blaga groznica i bol pri pokretanju obolelog dela tela.

 

Površni tromboflebitis – obolela vena je tvrđa od ostalih, mogućna pojava crvene linije ispod kože, moguć bol, lokalni otok i osetljivost na dodir.

 

 

 

Flebitis je upala venskog zida. Uglavnom zahvata noge i češća je pojava kod žena nego kod muškaraca. Može nastati kao posledica proširenih vena ili usled porođaja, infekcije od povreda vena, i operacija. Infekcije nogu, stopala i prstiju moraju se odmah lečiti (naročito ako se radi o gljivicama). A ako je infekcija povezana sa nastankom krvnog ugruška (tromba), onda se to stanje naziva tromboflebitis.

 

Postoje dve vrste tromboflebitisa. Prva vrsta je površni tromboflebitis, zahvatajući venu koja se nalazi blizu površine kože. Ovo stanje nije opasno i dosta ljudi ga iskusi. Ali, ako je umešan veći broj vena, onda može doći do upale limfnih sudova i nakupljanja tečnosti. Ova vrsta može biti posledica infekcija, nedostatka fizičke aktivnosti, dugog stajanja ili intravenoznog uzimanja droga. Rizik od ovog poremećaja povećavaju gojaznost, proširene vene, alergije, hemikalije, povrede i pušenje.

 

Duboki tromboflebitis ili duboka venozna tromboza je opasnija. Ona napada mišićne vene koje se nalaze dublje pod kožom i koje su mnogo veće dužine. Može nastati nakon porođaja. Smanjeni protok krvi izaziva hroničnu insuficijenciju vena, zbog čega se javljaju pigmentacija, kožni osip i ulceracije. Ponekad pak nema simptoma. Rizik od ovog oboljenja se znatno povećava nakon 40. godine, a nakon toga, svake decenije se utrostručava.

 

Iako se otok povlači kada osoba legne da se odmara, ponovo će se javiti kada ustane iz kreveta. Obolela osoba skoro da ne treba da ustaje i da bude aktivna, sve dok se otok ne povuče.

 

Ako je otvor vene u butini previše sužen usled flebitisa (i skoro uvek ako je skroz začepljena), proširene vene će se javiti na nozi ispod tog dela.

 

Krvni ugrušci mogu biti veoma opasni. Ne zna se tačno zbog čega nastaju, ali se mogu javiti nakon povreda unutrašnjosti krvnih sudova. Tada započinje zgrušavanje, koje je deo procesa oporavka. Krvne pločice se spajaju međusobno da bi zaštitile povređeni deo. Dolazi fibrogen i zarobljava krvne ćelije, plazmu i još krvnih pločica. Tako krvni ugrušak štiti oslabljeni zid.

 

Ako se formira ugrušak, on se može otkinuti i putovati do nekog od vitalnih organa. Masaža i trljanje mogu uzrokovati njegovo otkidanje i prenos do drugih delova tela, naročito pluća, zbog čega dolazi do ozbiljnih oštećenja ili čak smrti. Ako postoji bilo kakva mogućnost da osoba ima krvni ugrušak, onda ne treba primenjivati masažu.

 

 

Ako bolna otečena vena ne nestane za 2 sedmice, pozovite lekara.

 

 

– Ubacite niacin u svoju ishranu. Vitamin B sprečava zgrušavanje. Vitamin C jača zidove vena i arterija. Vitamin E (dva puta po 400 IJ) širi i jača krvne sudove, ublažujući proširene vene i flebitis.

 

– Jedite zdravu hranu: voće, povrće, žitarice u celom zrnu, sirove orašaste plodove, semenje i mahunarke.

 

– Unosite dovoljnu količinu vlakana preko hrane, da se ne biste naprezali pri pražnjenju creva, jer naprezanje povećava venski pritisak na noge.

 

– Budite na ishrani sa malo masti i pijte dosta vode.

 

– Svakog dana pijte svež sok od šargarepe.

 

– Pomešajte granule lecitina i pivskog kvasca, i uzimajte dve kašičice dnevno.

 

– Sada se zna da alergije na hranu mogu biti umešane. Pronađite tu hranu i izbacite je.

 

 

– Nemojte jesti prženu, slanu i prerađenu hranu, mlečne proizvode i hidrogenizovana biljna ulja. Nemojte jesti meso.

 

– Izbegavajte hranu sa dosta proteina, jer ona podstiče zgrušavanje.

 

 

– Površni flebitis se uglavnom povlači u roku od 7-10 dana, mada možda bude bilo potrebno 3-6 sedmica da potpuno nestane. Može se lečiti izdizanjem nogu i primenom toplih vlažnih obloga. Nije neophodno da se stalno odmara u krevetu, ali povremeno se treba odmarati sa nogama 15-20 cm izdinutim iznad srca. Tako se ubrzava proces izlečenja.

 

– Budite redovno i umereno fizički aktivni. Ovo je važno. Najbolje je da šetate. Redovno vežbanje pojačava sposobnost tela da razloži ugruške.

 

– Nemojte klatiti noge dok sedite negde, zato što pritisak na krvne sudove ispod kolena može usporiti protok krvi. Nemojte prekrštati noge.

 

– Duboko disanje i pevanje pomaže u pražnjenju velikih vena i time pojačava vensku cirkulaciju.

 

– Ostavite duvan. Ako pušite i flebitis vam se stalno javlja, možda bolujete od Bergerove bolesti (opisane na prethodnim stranicama). Njeni simptomi su jak bol i krvni ugrušci, uglavnom u nogama (koji mogu dovesti do amputacije!). Pušenjem se sužavaju krvni sudovi.

 

– Primenjujte naizmenične tople i hladne sedeće kupke ili naizmenične komprese.

 

– Lezite na izdignutu fitnes dasku sa podignutim nogama, 15 minuta dnevno, naročito ako dugo vremena provodite stojeći. 

 

– Nemojte nositi ništa tesno oko struka i nemojte stavljati čvrste zavoje na noge.

 

– Kada putujete kolima, povremeno se zaustavite i prošetajte malo. Nemojte dozvoliti da se cirkulacija krvi uspori, jer u tom slučaju može doći do formiranja ugruška. Ogroman broj ljudi koji putuje u ekonomskoj klasi aviona, u skučenim sedištima, razvije tromboflebitis. Teže je sedeti u avionu nego u čamcu ili kolima. Zato od osoblja zatražite sedište pored prolaza, da biste na svakih pola sata ustajali i šetali po malo.

 

– Kad god možete, nemojte sedeti duže od sat vremena, već uvek ustanite i prošetajte malo.

 

– Još bolje je da svakih sat vremena 2 minuta vežabte noge, tako što ćete ih pomerati kao da vozite bicikl, i pritom da dišete duboko 15 udisanja i izdisanja.

 

– Hodanje bosim nogama podstiče protok krvi kroz vene.

 

– Ako vam pomažu da se osećate bolje, nosite elastične čarape (antiembolične čarape).

 

– Nemojte čučati (sedeti na petama), osim ako nije trenutno.

 

– Ako ste i pre imali flebitis ili krvne ugruške, nemojte uzimati pilule za kontrolu rađanja, jer one 3-4 puta pvećavaju rizik od trombflebitisa.

 

– Post smanjuje zgrušavanje krvi. Može biti od koristi po potrebi.

 

– Ako duže vreme treba da ležite, povremeno pomerajte noge da biste povećali cirkulaciju. Izdignite stopala nekoliko centimetara iznad kreveta, da biste smanjili venski pritisak na noge. Tako se istovremeno smanjuje bol i edem. Nemojte stavljati jastuke pod noge, jer tako se izdižu kolena iznad organa za varenje i usporava cirkualcija, osim u slučaju da se glava izdigne iznad kolena.

 

– Biljka gotu kola pomaže obnovi normalne elastičnosti vena.

 

– Veprina (ježovina) i borovnica su takođe tonici za vene, to jest, oni jačaju vene i smanjuju upalu. Za sprečavanje ponovne pojave flebitisa, uzimajte 100 mg veprine jedanput dnevno i dve kapsule od 80 mg borovnice 3 puta dnevno. 

 

– Primenjujte na noge biljne komprese od hajdučke trave, cvetova nevena ili kantariona.

 

– Da li treba masirati nogu sa flebitisom? I da i ne. Ako ste sigurni da nema krvnih ugrušaka, noge možete masirati polako od članka do sredine butine, 1-2 dnevno. Ali ako postoji i najmanja šansa za postojanjem ugrušaka, onda nemojte masirati! Jer to može dovesti do paralize ili šloga.

 

 

Slabost vena koje su uzrokovale flebitis znak je da jetra ne funckioniše kako treba. Ako je jetra ispunjena toksinima, onda krv ne može normalno da protiče kroz vene. Posledica toga je povlačenje krvi, što dovodi do širenja i slabljenja vena u nogama.

 

– Pogledajte članak o čišćenju jetre.

 

– Lezite na pod, a stopala i donji deo nogu stavite na stolicu. To će pomoći da krv siđe iz vena u jetru. Radite to jedanput dnevno po 5-10 minuta.

 

Ako ste jednom imali krvni ugrušak bilo akkve vrste ili flebitis, on se može ponovo javiti. Operacije i predugo ležanje u krevetu povećavaju rizik. Imajte to na umu ako se odlučite za operaciju.