Gubitak boje kože, naročito kod ljudi sa crnom kožom ili tamnom puti. Kod Evropljana se slabije uočavaju. Uglavnom se javljaju bele fleke koje su okružene delovima kože sa tamnijom bojom.

 

 

Koža više ne proizvodi melanin, pigment tamne boje. Najčešće se dešava kod ljudi koji imaju problema sa tiroidnom žlezdom. Može se javiti i prerano seda ili bela kosa. Sve to ukazuje na nedostatak vitamina B kompleksa. 

 

Kada je lečenje efikasno, pojavljuju je tačkice pigmenta u sredini belih fleka koje se vremenom ispune. Ipak, malo je slučajeva kod kojih je skroz povraćena boja kože. Vitiligo se teško pobeđuje.

 

 

– Dodaci vitamina B kompleksa, uz naglasak na dve vrste B vitamina: paraaminobenzonsku kiselinu (PABA, 100 mg 4 puta dnevno, ali ne više od 400 mg dnevno) i pantotensku kiselinu. Možda budu potrebne i injekcije PABA-e. Takođe uzimajte i hlorovodoničnu kiselinu ako bude bilo potrebno. Drugi korisni nutritienti su vitamin A, B kompleks, magnezijum, cink i bakar, koje je najbolje unositi iz prirodnih izvora. Za dodatak B kompleksa možete koristiti i nutritivni kvasac.

 

– Jedno istraživanje je pokazalo da je količina folne kiseline i vitamina B12 niska kod ljudi sa ovom bolešću. Velike doze folne kiseline (1-10 mg dnevno) i B12 (1000 mikrograma na svake 2 sedmice) dovele su do povećane pigmentacije (normalne boje kože) u roku od 8 meseci. Takođe, za dodatke vitamina B kompleksa, najbolji je nutritivni kvasac. 

 

– I aminokiselina L-fenilalanin (50 mg po kilogramu telesne mase), zajedno sa terapijom ultraljubičastih zraka, znatno pomaže, naročito kod dece. ali, nemojte koristiti UV lampe i solarijume!

 

– Mnogima sa vitiligom nedostaje stomačne hlorovodonične kiseline. Ako je prisutno peckanje, nemojte je više uzimati (pri normalnom stanju, u stomaku se proizvodi onoliko hlorovodonične kiseline koliko je ima u 20 tableta od 650 mg. Ali niko ne sme da uzima više od 650 mg. Nemojte uzimati hlorovodoničnu kiselinu ako imate gorušicu.

 

– Samo se za dve lekovite biljke zna da pomažu kod leukodermije: najbolja je kela (Amni visnaga). Njen aktivni sastojak stimuliše repigmentaciju kože. Uzimajte 120-160 mg dnevno, ali budite oprezni, jer postoje i sporedni efekti (mučnina, nesanica). Druga lekovita biljka jeste kantarion. On pojačava reakciju kože na sunčevu svetlost, te tako se produkuje boja na njoj. Ne koristiite ovu biljku tokom trudnoće i dojenja. 

 

– Nemojte konzumirati sir, kvasac, vino i ukiseljenu haringu.

 

– Imajte u vidu da je vitiligo autoimuna bolest, tako da povećan stres, briga i nezadovoljstvo podstiču širenje ove bolesti.

 

Napomena: mi ne savetujemo korišćenje hlorovodonične kiseline, ali smo ostavili to u ovom članku s obzirom da je tekst iz enciklopedije prirodnih lekova. Posavetujte se sa lekarom pre upotrebe.